• У највећем изложбеном простору који постоји у сјеверној српској покрајини, у Мастер сали Новосадског сајма, 12. фебруара 2023. године, одржан је 4. Сајам завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу.

Приредили: Драгана Шиповац, Драгана Бокун и Трифко Ћоровић
Извор: Српско коло

Овогодишњи сајам окупио је рекордан број учесника, јер је на манифестацији која промовише привредни, културни и туристички потенцијал Срба широм региона, учествовало више 120 излагача из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Мађарске и Црне Горе.

ЦРНОБАРАЦ: Сајам завичаја је богатство Новог Сада!

Замјеник градоначелника Новог Сада Игор Црнобарац је на свечаном отварању поздравио присутне.

– Поред тога што истиче богатство и јединство наше културне баштине, Сајам завичаја кроз привреду, туризам и културу повезује људе из региона. Важно је да сарађујемо, помажемо једни друге и будемо јединствени. Град Нови Сад, у сарадњи са државним и покрајинским институцијама води рачуна о избјеглим и расељеним лицима, превасходно по питању рјешавања стамбеног питања онима којима је то потребно. Такође, увијек радо подржавамо овакве манифестације, рад различитих завичајних удружења и свих оних који родни крај носе као свој идентитет, чувају нашу традицију и преносе је будућим генерацијама – поручио је Црнобарац.

СОФИЋ: Буџет увећан за 140 милиона динара!

Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић је истакао да Сајам завичаја поред промоције културне баштине, обичаја и традиције српског народа уједно даје прилику за још снажније повезивање и интезивирање сарадње између институција, организација, завичајних и сродних удружења широм региона и матице.

– Покрајинска влада истрајава у подрпци Србима из региона, а томе у прилог говори и чињеница да Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону ове године располаже увећаним буџетом од 140 милиона динара – поручио је Софић.

ЂЕДОВАЦ: Научити покољења да његују кључне елементе националног идентитета! 

Домаћин ове манифестације директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац је истакао да овакво саборовање показује да српски и сви остали народи они које живе са њим у заједници показују складне односе као у једној великој породици. Он се посебно захвалио на помоћи Влади АП Војводина која је 2006. године основала Фонд са задатком да рјешава питања избјеглих и расељених лица у Војводини, а од децембра 2020. године област дјеловања је проширена на сарадњу са Србима у региону и јачању свих других облика међурегионалне сарадње.

– Ова манифестација промовише језик, писмо, културу и традицију, а то су кључни елементи националног идентитета – рекао је Ђедовац и поручио да је један од најважнијих циљева Фонда да подстиче јединство свих српских заједница у региону, као и да посебну бригу посвећује дјеци и омладини.

– Вjерујем да ће овогодишњи сајам завичаја још јаче учврстити јединство због тога што успјевамо да нашој дјеци пренесемо вијековне вриједности уткане у у српском народу. У младима се огледа љепота и снага нашег народа – поручио је Ђедовац.

Он је од Ивана Бошњака, генералног секретара удружења Корени добио посебну плакету.

Градоначеник Новог Сада Милан Ђурић на штанду Славонаца

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЂУРИЋ ОБИШАО ИЗЛАГАЧЕ

Након свечаног отварања, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић је са сарадницима обишао штандове и поразговарао са излагачима и новинарима.

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић обишао штанд ЗВО на коме је била и саборска заступница Драгана Јецков

Срђан Јеремић, замјеник вуковарско-сремског жупана

– Овакве манифестације су значајне, јер његују традицију и мултикултуралност, али су и одлична прилика да се на једном месту, поред бројних излагача, окупе и представници институција из Србије и региона. Уживали смо у културно-уметничком програму, и у богатој и разноврсној понуди излагача – истакао је градоначелник Милан Ђурић.

У културно-умјетничком програму који је водила надахнута Оља Нађ, директорка Култуног центра у Бачкој Паланци, наступило је тридесетак културно – умјетничких друштава, међу којима су били КУД Мокра Гора- Зубин поток, КУД Доситеј Обрадовић – Книн, КУД Слога – Вуковар, КУД Лим – Беране, КУД Вук Стефановић Караџић – Бачка Топола, ПГ Банија, КУД Младен Стојановић – Младеново, КУД Стеван Мокрањац – Каћ, КУД Будућност Гламоч, КУД Срем – Маркушица, КУД Јањ – Стројице, КУД Јован Дучић – Нова Гајдобра, КУД Извор – Станишић, КУД Царза – Апатин, КУД Добој, КУД Вук Караџић – Чонопља, КУД Комови -Андријевица, Плесна група Саншајн – Далматинско Косово, КУД Бршадин Вуковар, КУД Марко Орешковић – Бачки Грачац, ЖПГ Банија – Суботица, Фолклорна секција Банија – Београд, КУД Мира Лукач – Дрвар, КУД Владимир Гаћиновић – Билећа, КУД Шове -Равно Село, КУД Благоје Паровић – Гајдобра.

Prev

1of5

Next

КУД “МОКРА ГОРА” ЗУБИН ПОТОК: Имамо боље услове од већине друштава у Србији

Част да отвори програм добила су најмлађи чланови КУД „Мокра Гора” из Зубиног Потока.

Како нам је рекао Милован Мики Велимировић координатор и педагог ове групе и радник Дома културе у Зубином Потоку, овај КУД је основан давне 1939. године као пјевачка дружина „Напредак“. Инспирисани традиционалном колашинском капом 1964. године мијењају име у „Перјаница“, да би формирањем 1969. године основали КУД „Мокра Гора“ који и данас функционише.

– За ову прилику на сцену је изашло наших 48 играча. Иначе, наше друштво има пробе сваког уторка, четвртка и петка ма којима се окупља око 200 играча подијељених у седам група. На репертоару имамо игре из свих српских крајева, а на гостовањима најчешће се представљамо играма са Космета.

Велимировић је рекао да је захваљујући помоћи општине Апатин изграђен велелепан Дом културе у Зубином потоку.

– Мислим да имамо боље услове од већине фолклорних друштава у Србији, зато помажемо и осталим српским друштвима на Космету. Тамо гдје се вијори српска застава игра се и српско коло, а то је доказ да постојимо – каже Велимировић и додаје да је за његове 44 године рада у овом друштву продефиловало 16 генерација.

– Када смо славили јубилеје друштва у нашој хали спортова Мокра Гора у Зубином Потоку извели смо кореографију на којој се нашло 388 чланова на паркету. Распон учесника је био од дјеце од пет година до наших ветерана – рекао је Велимировић истичући да су новије вријеме често гоsтовали у сјеверној покрајини и да су пуно лијепих успомена понијели из Бачке Паланке, Апатина, Гајдобре, Суботице…

Гојко и Никола Везмар

НИКОЛА ВЕЗМАР: Пландиште се познаје по фестивалу “Крајишки бисери”

На Сајму завичаја срели смо се и са великим завичајним прегаоцем Николом Везмаром, предсједником завичајног удружење Крајишника „Никола Тесла“ и творцем престижног фестивала изворне пјесме “Крајишки бисери” који се традиционално одржава у Пландишту, а које је у октобру прошле године имао своје јубиларно 20. издање.

– Из нашег искуства знамо, а драго нам је да су и домаћини Сајма завичаја уочили, да је најбољи дан за овакве скупове недјеља. Ми тако већ двије деценије прве недјеље октобра окупљамо најбоље пјевачке групе које изводе изворну крајишку пјесму – каже Везмар и додаје да је интересовање за учешће на фестивалу огромно, али да организатори прије свега воде рачуна о квалитету учесника.

– Интересовање је такво да би без проблема могли да окупимо 50 пјевачких група, али извлачећи поуке од једног до другог фестивала схватили смо да нам једино мјерило мора бити квалитет. С обзиром да је наш фестивал такмичарског карактера трудимо се да публици која већ има истанчан укус представимо 15 до максимално 20 извођача. Сви су они у обавези да се пријаве у електронској форми и доставе звучни запис, а стручни жири је ту да одлучи ко је најбољи међу учесницима – објашњава Везмар.

Напомиње да изворне групе чини бар пет чланова, па на једном фестивалу наступи најмање стотину учесника. Кад се то помножи са 20 година укупан број досадашњих учесника фестивала “Крајишки бисери” је импресиван.

– У почетку није било лако, али временом смо успјели да изградимо ауторитет како код самих учесника, тако и код чланова жирија. Мишљења смо да ће реалнију оцјену дати 6-7 чланова жирија, него троје. Трудимо се да у жирију окупимо компетентне људе попут универзитетског професора и нашег познатог етномузиколога Димитрија Големовића. Поред њега, ту је и етномузиколог Марија Витас, музичка уредница Радио Београда Марија Шекуларац Вуковић или нпр. познати пјевач крајишких пјесама Добривоје Павлица – прича Везмар и објашњава како је фестивал растао из године у годину.

– Данас се Пландиште препознаје по фестивалу Крајишки бисери, али требало је заиста уложити много времена и труда. Прије организације првог фестивала двије године смо потрошили у истраживању како да организујемо тако захтјевну манифестацију. Крајем прошлог вијека крајишка пјесма се могла чути по кућама и можда у неким кафанама. Осјетили смо да је потребно да нашу изворну пјесму представимо тамо гдје јој је и мјесто, на сцени. Када смо људе позвали у Пландиште, многи нису знали гдје се оно налази. Неки су то доживјели као приватно дружење, па би мене као појединца издвајали и поздрављали. Требало је времена да схвате да су позвани да представљају традицију и културу свог завичаја. Фестивал је у почетку био ревијалног карактера, али временом је настала потреба за подизањем квалитета и након пет година фестивал смо организовали као такмичарски – прича Везмар и објашњава да је Пландиште већ деценијама сигурна крајишка кућа.

– У ово јужнобанатско мјесто Крајишници су се досељавали у неколико таласа током разних колонизација. Данас ту живи око 9.000 становника од чега  половину чине припадници српског народа. Може се рећи да је сваки четврти становник Пландишта родом или поријеклом из Крајине. Према незваничним подацима само средином деведесетих година пристигло је око 1.300 људи. Неки нису ни стигли да се пријаве, јер их је живот одвео даље. Један дио је након неког времена проведеног у Пландишту свој нови дом нашао у неким већим срединама по Србији или иностранству. Међутим, онима који су остали у овом мултиетничком мјесту пробудила се носталгија и жеља да се очува сјећање на завичај. Веома сам срећан и поносан што наш фестивал посјећује и значајан број представника других народа. То су наши драги суграђани који поштују културну баштину. И баш зато што припадају другој култури нама организаторима је од изузетне важности да поред учесника, чујемо и њихово мишљење, јер могу објективније да сагледају све добре и лоше стране програма – каже Везмар који је већ увелико започео припреме за организацију 21. фестивал.

УРОШ ЂУРАН: Чинимо све да омогућимо боље услове за живот у Босанском Грахову!

И ове године смо се срели са Урошем Ђураном начелником општине Босанско Грахово. Он је био веома срећан што су се на сајму представили произвођачи из овог мјеста, али и поносан што се неколико добрих ствари десило у периоду између два сајма завичаја.

– Граховљани више не морају да прелазе стотињак километара како би обавили медицински преглед. У периоду између два сајма можемо да се похвалимо да смо добили свог љекара и купили санитетско возило. Истина је да још увијек нисмо основали комунално предузеће (старо је отишло у стечај), али смо набавили двије машине за потребе општине – рекао је Ђуран.

Он је рекао да је захваљујући медијској кампањи, у којој је између осталога учествовао и наш лист, сачувано право на коришћење социјалне помоћи.

– Постојала је опасност да се ова помоћ укине. Ипак, наишли смо на разумијевање кантоналне владе и донијели одговарајућа акта. Најважније је да је сачувано право на социјалну помоћ за 40 корисника из Босанског Грахова.

Ђуран је наговјестио да је у наредном периоду примарна брига реконструкција главног водовода.

– Нажалост, средства која смо добили за реконструкцију водовода су недовољна, али морамо започети реализацију. Планирамо до краја године да асфалтирамо два пута, један је већ требало да буде завршен, али временски услови то нису дозволили. Започели смо и обнову пословне зграде на стадиону у Б. Грахову – каже Ђуран и додаје да општина води бригу о родној кући Гаврила Принципа.

– Још увијек нисмо формирали Туристичку заједничку, али је родна кућа Гаврила Принципа отворена за све посјетиоце. Надамо се да ћемо од Републике Србије добити средства за наставак обнове Дома културе Гаврило Принцип. У оквиру Дома планирали смо спомен собу Граховске бригаде, а надамо се да би се обновом стекли предуслови за стварање Музеја Гаврило Принцип – рекао је Ђуран који се потом осврнуо на сурову реалност.

– Нажалост, између два сајма није отворена ниједно ново радно мјесто. И даље су у нашој општини најзасполенији Хрвати који на посао долазе из Книна. Овај сајам је и прилика да се неки од наших привредника охрабри да уложи у завичај. Наш крај је некад надалеко био познат по дрвној индустрији има добре услове за пољопривреду, сточарство, туризам, шумарство и узгој љековитог биља. Општина ће помоћи да дођу до локације и добију све потребне дозволе за рад у најкраћем могућем року – каже Ђуран који за крај износи још један податак за бригу.

– За разлику од Гламоча и Босанског Петровца наша дјеца могу да уче српски језик, али се број ученика основне школе са 72 смањио на 68. Бојим се да ће тај тренд да наставити и у будућности.

КУД „БЛАГОЈЕ ПАРОВИЋ“ – ГАЈДОБРА: Херцеговачка престоница у Србији

Част да затвори културно умјетнички програм имао је КУД „Благоје Паровић“ из Гајдобре, а како нам је рекао предсједник друштва Владимир Стојаковић, још од оснивања 1968. године препознатљиви су по играма из источне Херцеговине, одакле потичу готово сви мјештани овог надалеко познатог и веома привредно развијеног бачког мјеста,

– Временом смо уводили кореографије јужне Србије, Македоније, Босанске Крајине, Шумадије, Бачке. Тренутно окупљамо око седамдесет чланова коју чине двије играчке групе узраста до 15 година и старији извођачки састав – рекао је Стојаковић.

Он је истакао да је друштво кроз своју историју имало успоне и падове, а на штанду су за ову прилику извојили значајнија признања попут оног са „Златног опанка“ у Ваљеву.

– Веома смо поносни на признање са „Сабора изворног стваралаштва“ које је прошле године одрћано у Бачкој Тополи – рекао је Стoјаковић и истакао да скоро три деценије ово друштво учествује на фестивалу „Нашем роду и потомству“ које се такође одржава у Бачкој Тополи.

– Учествујемо у свом активностима које су под окриљем Савеза аматера и удружења у Покрајини. Поносни смо и на учешће на Фестивалу Срба из региона коју је организовало удружење Сава Мркаљ из Новог Сада, које предводи енергична Зорица Влајинић.

Стојаковић је истакао да се морају истаћи они људи који су свој живот уткали у ово друштво.

– Од почетка рада нашег друштва активан је Јово Радош који нам е у великој мјери помогао да рад обновимо. Велики печат у раду друштва оставио је покојни Раденко Појужина који је једно вријеме са великим успјехом водио друштво. Не смијемо заборавити ни Вељка Перишића, Милована Савића и неизоставног Милоша Бабаља. Ту је и наша вриједна секретарица Наташа Михајловић, и наравно човјек без кога не би могли функционисати наш умјетнички кореограф Радослав Јелачић Мима.

Стојаковић је на крају истакао да је круна рада ревијални годишњи концерт који се традиционално одржава у Гајдобри у дане Петровдана – крсне славе овог мјеста.

ЗАШТО ЈЕ НОВА ГАЈДОБРА МЈЕСТО КОЈЕ НАСЕЉАВАЈУ НОВЕ ПОРОДИЦЕ?

На сајму завичаја представила се МЗ Нова Гајдобра кроз више организација. Удружење „АТОС“ (Афирмација, Традиција, Омладина, Спорт), Удружење „Јелече“ из Нове Гајдобре и пар самосталних пољопривредних произвођача са својим производима.

Према ријечима Војислава Зупца истиче да ову средину у највећем дијелу данас чине потомци колониста.

– Трудимо се да очувамо традицију колониста у Новој Гајдобри и представимо своје обичаје и културу. Удружење „Јелече“ окупља жене које своје слободно вријеме користе за израду традиционалних ручних радова, док Удружење „АТОС“ окупља млађе људе који имају за циљ да од Нове Гајдобре направе боље мјесто за живот.

Младен Лучић, предсједник МЗ Нова Гајдобра каже да је приоритет побољшање инфраструктуре у овом мјесту.

– Један од таквих пројеката је изградња рециклажних острва. Наша удружења активно учествују у организацији прославе храмовне славе Светог Василија Острошког, а дају и свој допринос манифестацији 11. Сачијади која се традиционално одржава крајем маја у Новој Гајдобри – рекао је Зубац и додао да ће се велика енергија усмјерити и ка завршетку уређења храма Светог Василија Острошког.

– Ове године у плану је постављање централног полијелеја и поплочавање храма. Жеља је да се у периоду од двије до три године храм у потпуности доврши.

Лучић је оптимиста и по питању популацоне политике.

– Попис становништва је показао да Нова Гајдобра биљежи благи пад броја мјештана, али захваљујући мјерама државе и откупом сеоских кућа и домаћинстава наша МЗ је постала богатија за пет нових породица које су се доселиле из Бачке Паланке и Ветерника. Надам се да ће се у наредним годинама Нова Гајдобра развијати и постати још привлачније мјесто за живот.

Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Милимир Вујадиновић и предсједник Удружења Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић са младим члановима

ХЕРЦЕГОВЦИ ИЗ НОВОГ САДА

Завичајно удружење Срба Херцеговаца из Новог Сада је након двије године паузе због кјороне обновило традиционални дочек Српске Нове године на Рибарцу. Сабор младих је прерастао у традицију, а удружење је веома препознатљиво по бројним хуманитарним активностима међу којима се посебно издавајају акције добровољног давања крви.

НИШТА БЕЗ СИРА ИЗ МЈЕШИНЕ: Марко Никчевић, Огњен Шкиљевић и Бојан Миленић

У друштву Бојана Миленића и Марка Никчевића затекли смо и познатог херцеговачког добротвора Милана Бобота из Сечња који у свакој прилици подржава рад младих Херцеговаца и помаже онима којима је то потребно у завичају, посебно у Билећи са чијег камена је и поникао.

ДОБРОТВОР ИЗ СЕЧЊА: Милан Бобот

Предсједник овог удружења Божидар Миловић не крије задовољство што је на челу завичајне организације која је позната понајбројнијем и најактивнијем  подмлатку.

На штанду Херцеговаца и ове године су посјетиоци били у прилици да по промотивним цијенама купе херцеговачке производе које нуди Огњен Шкиљевић, а који се могу пронаћи и на инстрагам страници Хедониста са камена.

КУД “Владимир Гаћиновић“ Билећа

КУД “Владимир Гаћиновић“ Билећа броји око 130 чланова, а на репертопару имају чак 30 кореографија за шта је најзаслужнији Васо Маслеша и његова асистенткиња Данијела Шаренац. Веома су поносни на рад најмлађих чланова који изазивају највеће одушевљење код публике. Радо се одазивају за учешће на фолклорним фестивалима на којима са поносом промовишу Билећу. Предсједник Небојша Роган са поносом истиче да је до сада овај КУД имао више од сто јавних наступа у земљи и региону.

Удружење „Свилен конац – Бршадин“

Предсједница Удружења Свилен конац Бршадин из Хрватске Анђелка Митровић објаснила нам је да се ово удружење, које је основано прије десет година, први пут појавило на Сајму завичаја. Рад овог удружења је специфичан, јер се бави очувањем обичаја на начин да сакупљају старе ствари и ручне радове.

До сада су организовали више изложби на којима су представили своје јединствене експонате међу којима се издваја оригинална ношња из Бршадина направљена по узорку старом више од 100 година.

Српски културни центар “Вук Стефановић Караџић“ Бачка Топола

СКЦ “Вук Стефановић Караџић“ основан је 21. фебруара 1990. године у Бачкој Тополи са циљем да његује културу српског народа .  У склопу центра формиране су фолклорне секције, пјевачке групе, велики народни оркестар, музичка школа, секција за изучавање народних обичаја и секција за израду народне ношње.

Посебна пажња поклања се тачном запису обичаја и његовању изворног облика стваралаштва.

СКЦ “Вук Стефановић Караџић“ је утемељивач и организатор фестивала духовног и материјалног стваралаштва динарских Срба у Војводини који се под називом “Нашем роду и потомству“ који се сваке године одржава у Бачкој Тополи. Ова установа је за свој рад и ангажовање у очувању српског културног блага добио бројна признања и награде на многобројним смотрама и фестивалима у земљи и иностранству.

Удружење жена “Орхидеја“ Банатско Велико Село

Општина Пелагићево

Општина Пелагићево је родно место великог српског просвјетитеља Васе Пелагића.

На Сајму завичаја представљени су туристички и културни капацитети општине, капитално дело Васе Пелагића, као и гастромонска понуда. Према ријечима Марка Каштеровића из Пелагићева, овакве манифестације су идеална прилика да се Срби са Балкана сретну на једном месту, упознају и друже.

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине је удружење које окупља Србе и друге грађане, који су рођени, имају поријекло или су на било који начин повезани са подручјем Озрена, Посавине и шире у Републици Српској и БиХ. Удружење је основано 2009. године са сједиштем у Борову. за циљ има развијање културног и језичког насљеђа Срба овога краја.

Предсједник удружења Рајко Лукић изјавио је да су други пут на Сајму на кјомсе презентују обичаје, културу и гастрономске специјалитете Озрена и Посавине.

Школа фудбала “Крила Крајине“

Удружење Велико срце из Сусека

Удружење постоји од 1975. године, а 2005. године је кренуло активно са радом. Предсједница је Славка Ковачевић. Циљ удружења је да домаћу радиност Сусека представи другим људима и крајевима.

Удружење жена Фрушкогорки

Основано је 1980. године, а данас га чуини осам жена. Најстарија у удружењу је Ружица Дукић, која поред израде домаћих прехрамбених производа, пише и пјесме. На сајму су се представили са домаћим производима.

Удружење Прајм 8 из Апатина

Предсједник удружења које је домаћин Ракијаде у Патину је Урош Опачић. Методе прављења ракије се осаврамењавају, али за добарт квалитет увијек постоје нека јасна општа правила.

За добру ракију је важно да се прави од зрелог воћа у коме нема буђи, да се одбаци етил алкохол, да се патока одбаци, да се скупи седиште, да се полако пече у добром казану и да се разблажи са фармацеутском дестилованом водом.

Завичајно удружење Крушево Брдо

Завичајно удружење Крушево Брдо на сајму су представили обичаје, алате, оруђа, инструменте и храну свога краја.

Удружење Крајишника Крајина Врбас

Удружења Крајишника Крајина Врбас основано је 2011. године са циљем неговања и очувања традиције, културе и обичаја народа Крајине. За претходних 12 година Удружење је постигло завидне резултате и развило је добру сарадњу са педесетак сличних завичајних организација.

Посебно су поносни на добру сарадњу са Туристичком организацијом Републике Српске и и Бања Луке, а забиљежили су значајан број наступа за која су добили бројна признања.

Максим Мудринић гајдаш

Максим Мудринић, из Сивца, је гајдаш, градитељ гајди и учитељ и свакако је један од највриједнијих чувара српске нематеријалне културне баштине.

Гајде је заволио из радозналости и са њима се дружи дуже од четврт вијека. Из те љубави написао је двије књиге о гајдама, а у његовој радионици произведено је више од стотину примјерака различитих типова гајди.

“ У својој „Кући гајди“ у Сивцу има велику колекцију гајди, међу којима су примјерци старији и више од стотину година.  Сматра да су гајде заслужиле да се њима баве образовованији етномузиколози, али свјестан да не постоји велико интересовање, њему не понестаје аматерског ентузијазма.

Организатор је и гајдашких кампова, кроз које је до сада продефиловало више од шездесет учесника. Нада се да ће, захваљујући интередовању младих људи, гајде још дуго бити присузне међу Србима .

Све у Стакло Нови Сад

На штанду КИЦ Крајина Предраг Жакула представио је своју фирму сликовитог назива Све у стакло.

Ријеч је о предузетнику који се бави увозом, производњом и дистрибуцијом стаклене амбалаже и бравура од дрвета.

– У понуди имамо велики избор флаша, тегли, чаша и поклона за сваку прилику. За све артикле0 постоје и одговарајући затварачи, поклопци и пвц фолије. Осим продаје, веома нам је стало да код људи пробудимо еколошку свијест и створимо навику да скупљањем рециклираних материјала дају допринос стварању нових прозвода. 

ЕтноДом Гороцвет Инђија

Удружење је основано пре 16 година, бави се очувањем традиције и старих заната са посебним акцентом на златовез. Пројекти су конципирани тако да се односе на израду  рукотворина техникама старих заната  – златовез, пустовање, вез и ткање. Други део пројеката се спроводи у школама у којима се одржавају радионице старих заната.

Удружење има 25 чланова, а захваљујући општини Инђија окупљају се сваког понедјељка у просторијама које се налазе у дворишту Црвеног крста у Инђији.

Туристичка организација Општине Рибник

Светлана Елез из ТО Рибник је рекла да се на сајму представљају заједно са пољопривредним газдинством Милун, као и Удружењем воћних ракија Сана. Такође, на сајму промовишу Општину Рибник и очекују да добију Мастер план развоја туризма Општине Рибник који је финансирала Развојна агенција Бачке. Општина Рибник је богата природним потенцијалима. Ријека Рибник је уврштена у топ пет европских и светских дестинација по питању риболова. Тренутно раде на брендирању Црне краљице, легенде која се провлачи кроз читаву Крајину. У Рибнику су нађени остаци Тврђаве осматрачнице. Брендирањем Црне краљице желе да интегришу производе пољопривредних газдинстава и удружења жена и да направе заједнички туристички производ.

Удружење Врбљанаца Темерин

Темерин је општина која је након Другог свјетског рата савезном колонизацијом промјенила демографску слику. Велики број људи са простора БиХ, посебно Врбљана из некадашње општине Кључ се доселила на простор овог дијела Бачке.  Тај број се додатно повећао након грађанског рата деведесетих, па је временом настало и удружење Врбљанаца са сједиштем у овој општини. Удружење окупља земљаке из осталих мјеста у Србији са циљем очувања завичајног идентитета и прикупљања помоћи завичају.

Српско грађанско удружење “Посавина“

Предсједник Српско грађанско удружење “Посавина“ Дамир Иветић објаснио нам је да је то једино удружење које промовише спрску културу, традицију и обичаје у на територији  посавинског кантона. Они заступају око 1.200 Срба повратника у том делу ФБиХ и труде да помогну у социјалном облику, али и да зачувају српску културу и традицију од заборава. Сајам им је прилика да се повежу са матицом.

Свето Качар из Челарева

Свето Качар из Челарева посветио је живот очувању традиције, а ношње сакупља и израђује већ деценијама.

Српско Културно уметничког друштва Јован Лазић из Белог Манастира

На сајму су трећи пут и увијек долазе заједно са Барањцима. Дошле су удружење жена Сујошанке при СКД Просвета у Кнежевим Виноградима.

Српско културно уметничко друштво Јован Лазић из Белог Манастира основано је 15. октобра 1947.године. Назив је добило по Јовану Лазићу, младом револуционару из  барањског села Мајшке Међе, који је због својих напредних и револуционарних идеја прогањан и након што је ухапшен, мучен и убијен у новосадском затвору. Први назив друштва био је Радничко културно умјетничко друштво, са 65 чланова који су радили у драмској, ликовној, фолклорној и музичкој секцији.

Друштво мијења назив у Културно умјетничко друштво Јован Лазић 1957.године и до 1991.године било је једино друштво које у Белом Манастиру окупља бројне заљубљенике у пјесму, игру, сликарство, глуму и хорско пјевање. Кроз Друштво је прошло неколико хиљада чланова, игране су кореографије са подручја цијеле Југославије, наступало се у земљи и државама у окружењу.

Друштво је 07.02.1998.године промијенило назив у Српско културно умјетничко друштво Јован Лазић након што су у граду основани Хрватско културно-умјетничко друштво и Мађарско културно-умјетничко друштво. Почиње рад на очувању културног идентитета, традиције и обичаја српског становништва Барање.

Друштво је издало монографију 70 година у срцу аутора Светлане Пешић која пружа историографско подсјећање на оснивање и рад СКУД-а Јован Лазић.

Удружење “Петровчани“ Нови Сад

Председник Управног одбора Милош Петровић, ове године обележавају 14 година рада и постојања. Са њима су на Сајму били представници Општине Босанки Петровац, Општине Петровац Дринић, Удуржења жена Наково и Удружења Петровчана из Новог Сада.

Културна заједница Крајине Београд

Културна заједница Крајине традиционално посећује Сајам завичаја.

Председник Жељко Рабљеновић изјавио је да, након стагнације услед корона вируса и смрти претходног председника Жељка Кукића, Културна заједница планира да се поново активира и направи квалитетну и озбиљну причу, која би на најбољи начин афирмисала КЗК.  Одлучили су да направе организацију која ће да функционише кроз више секција или клубова. У том смислу, КЗК има књижевни клуб, секцију ликовних уметника, секцију историчара, секцију за етномузикологију, секцију за техничку подршку. Планирано је да свака секција има свог координатора, који се годишње одређују. Такође, у плану су протоколи о сарадњи са другим удружењима и организацијама који ће дати тежину договорима и осећај одговорности. Посебно планирају јачање сарадње са дијаспором. Циљ КЗК је укључивање младих нараштаја.

БАНИЈА СУБОТИЦА

Завичајно удружење Банија из Суботице и Бачке Тополе као и сваке године показало је су да су чланови ових удружења прави домаћини. Поред сухомеснатих специјалитета и банијске кобасице коју посебно праве за сајам, ове године од чак 80 кг меса, на њихов штанду су се могле наћи погаче, кифлице направљене по традиционалним рецептима као и домаћи колачи. За окрепљење била је спремна ракија. Банијци су промовисали и своју издавачку дјелатност књигу Банија сабрана дјела у три тома. Даме из пјевачке групе Соколице представиле су се на централној бини.

Удружење Огњиште Српско из Нове Пазове

Баве се очувањем традиције, старих заната, израдом гусала, икона и других предмета од дрвета. Александар Шевић израђује гусле.

УДРУЖЕЊЕ ЈАЊ РАВНО СЕЛО

Удружење Јањ из Равног Села поред Јањана је окупио на свом штанду и њихове комшије из села који су поријеклом из Херцеговине, Црне Горе и других земаља региона.

– Наше Удружење удружење у ових 26 година колико постоји организује фијакеријаду, филмски фестивал, Јањско вече Србијански вез, Гусларско вече. Ми са нашим пријатељима и сарадницима организујемо много културних манифестација у нашем Равном Селу – рекли су нам чланови овог Удружења.

СРПСКИ РАТНИК

Удружење бораца, инвалида и ветерана Српски ратник представило је свој истоимени часопис који излази већ четврту годину, а представљала га је уредница Драгица Годић. У Српском ратнику могу се наћи текстови Ђорђа Пражића, Косте Новаковића и многих других. Са њима су се представили и још једни Инђијци Завичајно друштво Ђорђе Војновић.

АТЕЉЕ ПРАВОСЛАВНИХ ИКОНА Рада Раичевић

На штанду Атељеа православних икона Раде Раичевић затекли смо гужву. Рада Раичевић израђује иконе преко 20 година са благословом свих владика у окружењу и покојног патријарха Павла, самоука је.

– Ми смо радионица икона и највише радимо за манастире Острог, Тумане  и многе фрушкогорске манастире. Иконе се могу купити преко нашег сајта или фејсбук странице.

КРАЈИШКИ ВИШЕБОЈ

Удружење Крајишки вишебој из Банатског Великог Села бави се његовањем традиције и старим традиционалним дисциплинама као што су бацање камена са рамена, скок у даљ, скок у вис, ходање по брвну, пењање уз стожину…

– На свим крајишким скуповима промовишемо наше Удружење, и на подручју Србије и на подручју Војводине. Такмичимо се по свим мјестима гдје су организоване сличне манифестације – рекао нам је Дејан Шево, члан Управног одбора.

Из Банатског Великог Села дошло је Удружење жена Орхидеја које су с поносом представиле посјетиоцима своје ручне радове које израђују током године.

УДРУЖЕЊЕ СРБА КОРИЈЕНИ СОМБОР

Удружење Срба Коријени из Сомбора су посјетиоце упознали са својим програмом, који је изузетно богат, организују дочек Српске нове године, пливање за часни крст, манифестације: Ћирилица – пишем срцем, Русија у срцу Сомбора, Матица дијаспора, обиљежавају славу Светог Илију, организују разне промоције књига и изложбе…

Поред активности Удружења на њиховом штанду се представила и ТО града Сомбора, привредници, књижевни клуб Савовање и њихова издања. Посјетиоци су могли да дегустирају и традиционална јела и вина винарије Вук из Сомбора.

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Шармантна студенткиња Факултета техничких наука Јована Тупић, родом из Приједора, нам је рекла да јој изузетно значи што је члан Удружења студената Републике Српске Србији.

– У нашем Удружењу се међусобно упознајемо, повезујемо и помажемо. Размјењујемо знање и искуство. Имамо састанке, конференције, као што је и конференција на Златибору која спаја наше студенте широм свијета – рекла је Тупићева и додала да им велику помоћ пружа и Министарство спољних послова, Фонд за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону и Град Нови Сад.

ОПШТИНА ШАМАЦ

Први пут ове године представници Општине Шамац представили су привредни и туристички потенцијал њихове општине.

– Овом приликом промовишемо и старе аутохтоне производе који су везани за нашу општину, занимања као што су корпарство, занат који полако изумире и пчеларство. Из дана у дан покушавамо да идемо напријед, улажемо у просвјету, културу и привреду. Трудимо се да дајемо вјетар у леђа младим људима, јер је највећи проблем управо одлив становништва, не само из наше општине него цијеле Републике Српске.

УДРУЖЕЊЕ ГЛАМОЧАНА

Удружење Гламочана се оријентисало на очување културне баштине, основали су манифестацију Дани Мирослава Чангаловића, која се ове године организује по четврти пут.

– Покретањем те манифестације покренули су и иницијативу да се у Гламочу направи Српски културни центар који ће носити назив управо по Мирославу Чангаловићу, српском оперском и концертном пјевачу, басом,  и једном од највећих имена у историји српске и, шире, југословенске, музичке умјетности – рекао је за Српско коло Милутин Перица.

ЗУ МАЊАЧА

У оквиру штанда Савеза крајишких удружења из Новог Сада разговарали смо и са Завичајним удружењем Мањача, који су овом приликом најавили завичајни збор који ће се одржати 17. јуна.

– Основ нашег Удружења, али и Савеза крајишких удружења је да се сабиремо, сложимо и умножимо – рекао је предсједник Удружења Драгомир Милић.

САВЕЗ КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА

Предсједница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић је навела да је за сабирање Крајишника потребан здрав основ што је резултирало и повећањем броја Удружења који су се прикључили Савезу. Било их је 17, сада их има 23.

– Води нас срце и емоција. Ријешени смо под једном девизом „заједништво без ситних користи”. Љубав према ономе нашем исконом, према поријеклу и традицији, све радимо духом и душом. Имамо вертикалу Бог, завичај, породица и исконске вриједности. Зато смо и опстали. Свака од тих организација има своју посебност. Краси нас и хуманитарни рад, сада смо послали преко 200 пакетића дјеци на Косову, чије је претке краљ Петар населио прије 100 година, а поријеклом су из наших предјела.

УДРУЖЕЊЕ ПЕТАР КОЧИЋ

Удружење Петар Кочић из Апатина је удружење Срба поријеклом из Босне и Херцеговине

– Сваке године идемо на Кочићев збор и на Часни крст на Мањачи. На Сајму завичаја искористимо прилику да упознајемо чланове других удружења, они долазе код нас, ми посјећујемо њихове манифестације – рекао нам је предсједник Удружења Миодраг Дрљача Мимо.

Удружење Српски крајеви

На штанду Удружења Српски крајеви предсједник Славиша Рујевић упознао нас је са садржајем часописа Српски крајеви који је њихова основна дјелатност од самог оснивања Удружења.

– Током године организујемо и ликовне колоније и изложбе под називом Путевима предака гдје такође представљамо културу и традицију српских крајева, ангажовали смо се да помогнемо и око уписа имовине у Босни и Херцеговини у склопу акције Имовинска права Срба у БиХ.

Како нам је рекао, Рујевић се нада да ће се и у 2023. издвојити значајна средства како би се та акција наставила.

ЗУ Јањана Футог

Јањани из Футога се већ по четврти пут представљају на Сајму завичаја своје обичаје, традицију, културу и ношњу. Веселе чланове удружења у јањским ношњама је тешко не примијетити. Ове године су овај штанд и красила дјеца из КУД-а Јањ из Стројица, жене из Удружења Јањски кајмак које производе органске традиционалне јањске сиреве и кајмак.

Удружење Змијање Каћ

Ђорђе Пантелић предсједник Удружења Змијање из Каћа каже да се прије свега захвалио Фонду на организацији овог Сајма и прилици да сва удружења прикажу вриједности и предјела из којих долазе.

– Ми као потомци са Змијања, потпмци Петра Кочића презентујемо прво нематеријално добро са простора Босне и Херцеговине које је на Унесковој листи, то је змијањски вез. Представили смо и књиге наших аутора, Кочићевих насљедника и желимо да пренесмо на млађе нараштаје да знају које су вриједности и богатства предјела из којих потичу.

Крајишници из Београда и околине

Предсједник Удружења Крајишника из Панчева Миле Боснић је навео за присутне медије да се поред Удружења чији је он предсједник на заједничком штанду представља и Удружење Завичај из Београда на челу са Ненадом Абрамовићем, Координација избјегличких удружења на челу са Миланом Жунићем, Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске које је представио Милојко Будимир, Завичајни клуб Кордунаша чији је предсједник Слободан Шарац, Удружење ветерана Црвене беретке и Удружење бораца Крајине.

– Дошли смо овдје како би се видјели са земљацима, једни друге упознали са активностима удружења које смо реализовали од претходног Сајма до сада.

Градски музеј Бачка Паланка

Кустос Музеја Бачка Паланка Мирослава Паравина за Српско коло је рекла да њихов Музеј има 5.550 експоната.

– Посјетиоци могу да виде комплетну историју општине Бачка Паланка, од археологије, палеонтологије, историје и етнологије. Организујемо разне манифестације, радионице и представе.

КК Кентаур

Коњички клуб Кентаур из села Романовци код Градишке, представила је Славица Кецман.

– Поред нашег коњичког клуба представљамо Лијевче поље, његову културну и привредну понуду. Оно што је Кецманова посебно нагласила је да поред спортског и рекреативног јахања спроводе терапије и активности уз помоћ коња за лица са развојним потешкоћама и инвалидитетом.

Удружење грађана Сана Стара Пазова

Ово Удружење његује традицију и обичаје сјеверозападне Босне општине Сански Мост кроз његовање пјесме, обичаја и дружења.

– Организујемо завичајно прело, сада 25. фебруара и имамо Сански сабор који одржавамо у јуну мјесецу гдје нам дође око 1.000 гостију, печемо бика, организујемо спортска надметања и наступе разних пјевачких група.

ЗУ ХЕРЦЕГОВИНА СУБОТИЦА: Повеља за Миливоја Бештића

Завичајно удружење Херцеговина из Суботице недавно је на завичајној вечери обиљежило 10 година постојања и том приликом заслужнима су додијелили Повеље. С обзиром да чувени водитељ Миливоје Бештић те вечери није примио своју повељу за изузетан допринос у помоћи и реализацији програмских активности, Боривоје Вукајловић ју је додијелио Бештићу на Сајму завичаја.

– Милоја Бештића цијене не само у херцеговачким, већ у свим завичајним удружењима из Републике Српске и Републике Српске Крајине које егзистирају на простору Војводине. Дао је изузетно значајан допринос у вођењу програма на нашим завичајним вечерима, али и на Завичајним данима који се организују у Суботици.

Далматинци из Суботице и Станишића удружени

На штанду Завичајног удружења Далмација из Суботице и СКУД-а Извор из Станишића било је изузетно весело, могло се пробати чувено далматиснко вино и пршута, орила се завичајна пјесма.

– Наша два удружења већ дужи период успјешно сарађују. Највећи дио нашег народа из Далмације је у Риђици и Станишићу, гдје су колонизирани након Првог и Другог свјетског рата, а нажалост и 1995. их је доста дошло. Фамилијарно смо везани ми из Суботице за њих, и наравно држимо се обичаја и културе, а и спорта као што је боћање – рекла нам је Татјана Вукша Мандић, предсједница ЗУ Далмација.

Весело на штанду Сијела Тромеђе

Обилазећи штанд занимало нас је шта је то привукло многобројне посјетиоце код штанда Стрмичке парохије, односно Сијела Тромеђе. Могли смо доживјети само дјелић атмосфере која влада на њиховом чувеном сијелу Тромеђе.

– Ове године одржавамо 27. Сијело и очекујемо око 2.000 људи који ће моћи слушати ојкаче и изворне пјесме и видјети народне рукотворине.

Савез потомака ратника 1912–1920

Александар Василић из Савеза потомака ратника 1912–1920, нам је рекао да Савез постоји од 1976. године.

– Бавимо се његовањем традиција ослободилачких ратова Србије нарочито Првим свјетским ратом. Поводом обиљежавања стогодишњице Првог свјетског рата покренули смо пројекат Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата и позвали смо све грађане Србије, Србе у региону и дијаспори да онлајн достављају фотографије својих предака, на порталу славним-прецима.срб. Све фотографије које смо добили презентујемо на изложбама, објавили смо публикацију и двд и на све начине младим нараштајима желимо да покажемо ко су били наши преци.

Удружење грађана Плави талас из Апатина

Удружење грађана Плави талас из Апатина представио је народне обичаје са простора бивших југословенских република Хрватске и Босне и Херцеговине. Стицајем околности послије Другог свјетског рата и ратова деведесетих доста Срба породично је дошло у Апатин и гдје им је домицилно становништво пружило уточиште и сада се сви заједно представљају на Сајму.

Удружење Срба из Федерације Босне и Херцеговине

Предсједник Удружење Срба из Федерације Босне и Херцеговине Драган Дивјак каже да су данас највише дијелили информације у вези са заштитом имовинских права Срба из Федерације Босне и Херцеговине.

– Подијелили смо преко 200 флајера на којима је објашњено како могу уписати своју имовину у Федерацији. Упутили смо их у канцеларији у Србији, гдје ће се максимално заложити по питању оставинских расправа, како би што прије ријешили проблем отимања српске земље.

Бројна издања на штанду Крајишког културно-историјског центра

На штанду Крајишког културно-историјског центра прдстављена су бројна издања. Уредница књиге Срби Крајишници у геостратешкој агонији Марија Божић представила нам је ову нову књигу пуковника Мирка Радаковића.

– Тема ове књиге су Срби, Крајишници у геостратешкој агонији. Ми смо овдје кратко, садржајно са пуно прилога објаснили једну генезу проблема у које су упали Срби Крајишници и пут који ми видимо како би они изашли из агоније. Имамо доста тога да понудимо, Срби Крајишници имају богато културно и нематеријално насљеђе, доста су пружили матици Србији.

Читаоци могу ову књигу поручити позивом на број 065 4128 240 и 064 3070374, али и сва друга издања. Марија је најавила да ће своја издања представити и на предстојећем Сајму књига у Новом Саду.

Самостални издавач Сњежана Станишић

Сњежана Станишић је такође на овом штанду изложила издања која је уређивала, у питању су издања Милоша Кордића Сан о нестајању и Банија који су се врло брзо распродали, посјетиоци су били заинтересовани и за Баштину крајишких Срба и Антологију српске лирске поезије Крајине. Представљена су и два нова издања Банија Милоша Кордића и Рјечник Слободана Амановића.

Ћиро Личка Калдрма – Дрвар

Редовни гости Сајма завичаја су и чланови Удружења Ћиро Личка Калдрма – Дрвар.

– Увијек успијемо да се окупимо и да учествујемо у разним манифестацијама које чувају традицију и обичаје нашег светосавског српског народа са Тромеђе Босне Лике и Далмације.

Удружење Чајничана

Душко Корњача члан Удружења Чајничана наводи да су заједно са Колом српских сестара Свети Константин и царица Јелена из Чајнича.

– Овдје смо представили и Успењски храма пресвете Богородице. Надам се да ће сви излагачи данас доћи до израчаја који живе и са ове и са оне стране Дрине. Овакве манифестације само доприносе зближавању нашег народа и јачању међусобних веза које треба да красе читав наш српски народ, али и друге народе који живе у нашој отаџбини Србији и прихватају је као своју.

Удружење ветерана Кошаре

На Сајму смо разговарали и са предсједником Удружење ветерана Кошаре Иваном Антићем који је рекао да је њихово Удружење основано са циљем да помогне угроженим борцима, некоме пружају правну помоћ, некоме материјалну.

– Чувамо традицију на војску Србије, на све наше херојске бригаде које су учествовале у борбама на Кошарама.

Удружење Влашић из Ловћенца

Сава Радовановић из Удружења Влашић из Ловћенца каже да су изложили одређене експонате из њиховог краја, као и храну која је спремљена по традиционалним рецептима. Посебну су пажњу привукле ручно рађене торбе.

ОПШТИНА ДРВАР

На штанду Општине Дрвар могли су се испробати производи од дрењина, које су традиционалне за Дрвар.

– Све ово праве наше породице које живе у Дрвару под слоганом: „Буди здрав ко дрен”. Имамо овдје ракије, ликере. Имамо и мућени пекмез од дрењина то је један од 5 производа у Босни и Херцеговини који тренутно има заштиту географског поријекла. Посебно се поносимо нашом унaчком ношњом, са нама су чланови Аматерског културно-умјетничког друштва Мира Лукач који ће данас одиграти уначко коло и наше дјевојке из етно ансамбла Успомене – рекао је Жељко Папак.

КУД МАРКО ОРЕШКОВИЋ БАЧКИ ГРАЧАЦ

Под слоганом „Не заборави роде” традицију Лике и Личана је представило је Културно-умјетничко друштво Марко Орешковић на челу са неуморном Миром Мандић.

– Увијек се одазовемо када је овако лијепа прилика гдје се можемо показати, приказати, а и доказати. Срећемо дивне људе овдје, са којима имамо заједнички задатак да очувамо традицију. На истом смо путу и стремимо ка истом циљу и зато смо јако захвални Фонду што сваке године организује овај Сајам завичаја.

Личани из Суботице промовишу лик и дјело Николе Тесле

Поред Личана из бачког Грачаца били су и Личани из Суботице који су поред традиције Лике промовисали и лик и дјело Николе Тесле.

– И ове године ћемо обиљежити годишњицу рођења Николе Тесле, а недавно смо одржали и Личко прело у Суботици које је било врло посјећено и изузетно весело.

Удружење Славонија у срцу из Београда

Весело је било и код Славонаца из Завичајног удружења Славонија у срцу. Поред дивне пјесме која је одзвањала са штанда, Славонци су се могли похвалити ношњом, тканим пешкирима са везеним детаљима, шареницама и домаћим колачима по чему су Славонке посебно познате. Ипак акценат су ставили на кутију у којој је свако од посјетиоца могао да убаци свој прилог за обнову православних храмова у Славонији. Иако чланови овог Удружења нису наступали на централној бини, посјетиоце су увеселили својом традиционалном пјесмом и игром.

Савез српских удружења Сјевернобачког округа

У оквиру штанда Савеза представили су се Удружење избјеглих и досељених Срба – Бајмок, Клуб избеглих, прогнаних и досељених лица „Завичај” Пачир , Завичајна заједница Република Српска – Суботица, Завичајно удружење „Херцеговина” – Суботица, остала удружења која су чланови Савеза су имали самосталне штандове. На штанду је све вријеме ишао снимак Завичајних дана које Савез успјешно организује већ неколико година. На овом штанду се могло видјети много младих чему је допринио и новоизабрани предсједник Мирослав Каран.

Завичајно удружење Сава Мркаљ

Завичајно удружење Сава Мркаљ  свој рад, традиционално презентује  на манифестацији Сајам завичаја. Ове године је Зорица Влајинић, председница удружења посjетиоцима представила  8. Фестивал фолклора Срба из региона, као најзначајнију и најмасовнију манифестацију коју ово Удружење организује. Поред фестивала представила је и пројекат Научимо да бисмо знали чувати реализован током 2022. године, са циљем да се кроз информативно-едукативне радионице члановима КУД-ова приближе елементи нематеријалног културног блага уписаних у  националну листу и међународну листу УНЕСКО.  Током  манифестације је најавила активности за 2023. годину, те је у првом плану организација 9. Фестивала фолклора Срба из региона , али и обележавање 240 година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркаља.

Домаћи производи Чедомира Пађена

Као и претходних година Чедомир Пађен је на Сајму представио своје домаће производе из свог богатог асортимана. Ту су се могли наћи домаћи сокови без конзерванса, мед, туршије, ајвари, али и сушено месо, ракија и вино. Посјетиоци су могли да купе његове производе на Сајму, а и да се орепе домаћом ракијом од кајсије.

Српско коло – лист који се чита и чува

На Сајму завичаја је по други пут  била и редакција нашег листа. Улазећи у осму годину постојања могли смо у непосредном контакту са нашим читаоцима да констатујемо да смо препознатљиви као једини лист у Србији писан на ћирилици и ијекавици који је намијењен Србима родом и поријеклом западно од Дрине и Дунава, српског Космета и српске Црне Горе.

Српско коло издаје Савез Срба из региона, на чијем челу је предсједник Миодраг Линта.

Посјетиоци Сајма могли су бесплатно да добију посљедњих неколико бројева.