• АЛЕКСА јесте велики фудбалер, али, верујте, Алекса је још већи човек! Вредан, скроман, Херцеговац великог срца. Као да су се договорили, мештани Гајдобре, села код Бачке Паланке, овако, у једној реченици, описују свог пријатеља, комшију, рођака и познаника – Алексу Вукановића.

О његовом голу у мечу против Јанг бојса, који је Црвену звезду одвео у Лигу шампиона, причају цела Србија и Европа. Док му се спортска јавност диви, „делије“ га дижу у звезде, али о Алексином поготку најпоносније говоре његови Гајдобрачани.

Пре свих, наравно, отац Милорад, мајка Јадранка и брат Драгомир, који су нетремице пратили сваки минут утакмице. Отац са трибина „Маракане“, а мајка и брат крај малог екрана у Гајдобри.

Награде међу Алексиним признањима издвајају се награда нашег листа за најбољег играча по избору капитена, као и „Златни опанак“ и статуа освојена у емисији „Шљивик“, коју је освојио са мушком певачком групом.
– Верујте да то веома тешко и емотивно проживљавам. Борила сам се да убедим себе да је то његов професионални посао, али опет је срце хтело да искочи из груди – прича нам, још пуна утисака, мајка Јадранка, директорка ОШ „Алекса Шантић“, коју је и Алекса завршио.

Мајка Јадранка показује школски пано Фото Ј. Лемајић

Поносно нам показује пано који краси зидове школе, на којем су успешни спортисти које је овај равничарски крај насељен херцеговачким горштацима изнедрио. Међу њима, у левом углу, лопту на груди прима Алекса, а одмах изнад њега, у дресу репрезентације Србије, „напада“ Немања Бјелица.

– Учили смо га да у том свом послу буде вредан, радан, послушан и да даје максимум у свакој прилици. Тако може да уради нешто квалитетно за себе и своју будућност. И као дете је био такав, увек је знао шта хоће и борио се за то – додаје мајка.

– Поносна сам на њега као играча, али сам још поноснија што је он једно лепо васпитано дете, стабилна личност, и што зна да одвоји добро од лошег. Чули смо се јутро после утакмице, задовољан је, и још као да није свестан шта је направио. Треба још мало утисци да се слегну. Желим му само добро здравље и да и у будућности покаже колико може.

Алексин тата Милорад (лево) са пријатељима на „Маракани“ (ФОТО: НОВОСТИ)

Већ у пионирским селекцијама се видело да је изузетно талентован и да одскаче од своје генерације.
– Са само 16 година играо је за први тим Херцеговца, и тада смо се са комшијским ривалом, ФК Војводина из Товаришева, борили за улазак у виши ранг такмичења. То је била љута борба, и његов погодак у 87. минуту одвео нас је у вишу лигу. Сада је његов погодак одвео Звезду у европску фудбалску елиту – пуног срца прича Михајло Мића Илић.

– Убрзо одлази у ЧСК из Челарева. Тада је „експлодирао“, и постаје најбољи играч Прве лиге Србије, а потом са Драганом Ивановићем одлази у Напредак из Крушевца. Већ тада се Звезда интересовала за њега, и сада сви уживамо у његовим играма у црвено-белом дресу.

После фудбала, друга Алексина љубав је фолклор, који је годинама играо у КУД „Гајдобра“. Не само што је био коловођа, већ је и био члан мушке певачке групе са којом је освајао многобројна признања.

– Увек се дичи својим херцеговачким пореклом и традицијом, тако се и родила љубав према фолклору и изворној народној музици. Певао је ганге, најтежи облик певања, понос својих горштачких гена – истиче Милош Бобаљ, председник КУД „Гајдобра“ и Алексин друг.

– Колико је талентован за фудбал, толико је и за игру. Знао је да после фудбалског тренинга у Челареву бициклом пређе девет километара и дође на пробу фолклора или да после утакмице дрес замени народном ношњом. Пошто је био највреднији члан и најбољи играч, једне године је добио повластицу да не плаћа путовања на наступе, а он је њу дао другу који је био сиромашан и коме је била потребнија. Ето какав је Алекса човек.

Алекса у народној ношњи (ФОТО: НОВОСТИ)

Иако има пуно обавеза, своје другаре Вукановић не заборавља и сваки слободан тренутак проводи у родној Гајдобри.

– Увек се окупимо када дође, увек је позитиван и покретач свега. Кад сам му честитао и написао: „Свака част царе“, он ми је одговорио: „Свака част свим момцима“ – додаје Бабаљ.

– То је он, увек скроман. Никада није себе истицао, увек му је тим био испред свега. Једва чекамо да га видимо!

ПЕНАЛЕ СМО ЈЕДВА „ПРЕТЕКЛИ“

СВАКА Звездина утакмица у Гајдобри је, како сами кажу, постала празник. Ко год може, оде да гледа уживо, а остали то чине по кафићима или се скупљају у кућама.

– Пенале смо једва претекли – у ходу нам додаје један мештанин, упућујући нас на стадион ФК Херцеговац, где је Алекса направио своје прве фудбалске кораке.

ПРЕУЗЕТО СА backapalankavesti.com