НАСЛОВИ

ЖАРКУ Ј. РАТКОВИЋУ УРУЧЕНА ЗЛАТНА ПОВЕЉА СХ: Признање за вишедеценијског херцеговачког „конзула“ у Београду

  • На састанку које је уприличило Удружење Требињаца Јован Дучић у Београду сумирана је претходна година, а предсједнику Удружења Жарку Ј. Ратковићу уручена је Златна плакета портала Слободна Херцеговина.

ПРИЗНАЊЕ У ПРАВИМ РУКАМА: Жарко Ј. Ратковић са Златном повељом СХ

– Заиста ми је велика част и задовољство да у име портала Слободна Херцеговина уручим Златну повељу Жарку Јевтову Ратковићу у знак благодарности, за доброчинство и изузетан допринос у очувању имена, насљеђа, културе и обичаја родних јуначких Зубаца, Дучићевог питомог Требиња и свете земље Херцегове у матици Србији – рекао је  Трифко Ћоровић, оснивач портала Слободна Херцеговина.

Он је у свом говору истакао да је у претходних осам година, од када постоји Удружење Јован Дучић, Србија имала прилику да види и чује многе ликове из галерије знаменитих Требињаца који су српству подарили најбоље од себе.

– Није само промовисан “књаз пјесника” и први амбасадор Краљевине Југославије, чије име са поносом носи ово удружење, већ су од заборава отргнути великани попут Луке Ћеловића Требињца, Луке Вукаловића, Нићифора Дучића, Риста и Бете Вукановић и многих других. Захваљујући Удружењу традиционална окупљања на Калемегдану поводом годишњице Дучићеве смрти омогућила су сусрете са великанима српске савремене поезије. Удружење је имало и значајну издавачку дјелатност, а поштујући Дучићев завјет, импресиван је број хуманитарних активности. Такви резултати тешко би били оствариви без нашег врлог и благочестивог домаћина и предсједника удружења Требињаца Жарка Јевтова Ратковића. Када би штедио на ријечима, описао бих га као најуљуднијег Херцеговца – рекао је Ћоровић цитирајући Дучића који је уљудност дефинисао као “највиши степен обавезне учтивости, највиши облик отмјеног израза, крајњи домашај благородства и доброте.”

Жарко Ј. Ратковић и Трифко Ћоровић

– И заиста, ријеч је о човјеку који је свих ових година један од оних на које се увијек и у свакој прилици можемо ослонити. Поуздан, скроман, одмјерен и одлучан, увијек спреман да посавјетује, подржи, помогне. Eлегантан – не само у опхођењу, него у сваком погледу. Ако су устанички Зубци подарили нашег великог војводу Луку Вукаловића, онда није било ништа природније него да најбројније херцеговачко удружење у Београду предводи домаћин са истог камена – рекао је Ћоровић.

Он је истакао да Ратковићева  завичајна конзуларна мисија и промоција Херцеговине у српској  престоници траје више деценија.

– Он је идејни творац Старе Херцеговине. Многи ће вам рећи да је у питању један од најгласовитијих београдских ресторана, док ми Херцеговци добро знамо да је то наша завичајна кућа. Жарко је један од оних људи који нас чини поносним што припадамо истом роду – Херцега Шћепана – закључио је Ћоровић.

Потпредсједник Удружења Раде С. Петровић излаже планове за наредну годину (ФОТО: Дејан Правица)

У радном дијелу састанка руководство удружења Требињаца „Јован Дучић“ прошлу годину је оцијенило успјешном.  Мада у њој није било великих окупљања и уобичајених завичајних сијела Удружење је учествовало у чак 26 активности.

Управо је то и разлог да Удружење од своје обнове никад није имало већу медијску пажњу. Један од разлога је чињеница да је САНУ ову годину посветило Јовану Дучићу. Поред традиционалних окупљања на Калемегдану, уприличених због обиљежавања годишњице смрти Јована Дучића, Требињци из Београда су се истакли у хуманитарним активностима помажући удружење породица са проблемом сгерилитета Бебе из Требиња, као и пружањем помоћи за обнову споменика страдалим мјештанима села Чаваш у Поповом пољу.

Удружење је и ове године било активно у издавачкој дјелатности. Публиковане су двије књиге, а занимљивост је да су оба аутора познати херцеговачки љекари. Прољетос је објављена књига сабраних приповједака „Кафа под платанима“  аутора др Драгана Ковача, а током љета је у Требињу промовисана и врло вриједна монографија, посвећена градској болници, чији је аутор др Вукашин Лугоња.

ДОМАЋИНСКИ АМБИЈЕНТ: Чланови Управног одбора Удружења „Јован Дучић“ у култном београдском ресторану „Деветка“ на Кошутњаку

Овом скупу је присуствовао др Вукашин Лугоња који се захвалио Удружењу на несебичној помоћи. Објаснио је да је монографија настала у жељи да се сачува историја требињске болнице и памте оснивачи болничких одјељења, који су у дали немјерљив допринос напретку херцеговачког здравства.

Радојка Боро (рођ. Мичета) се у име потомака страдалника села Чаваш захвалила на донацији коју је упутило Удружење Требињаца. Објаснила је да су грађевински стручњаци оцијенили да првобитни споменик, након што је миниран у посљедњем рату, а потом у комадима пренесен код манастира Тврдош, није могуће вратити на старо мјесто. Тиме се ствара потреба, којој би се требали одазвати сви Херцеговци, али и институције и привредници,  да се на порозној костурници у којој су сахрањени чавашки мученици, подигне макар скромно спомен обиљежје са крстом и списком 101 жртве.

Константовано је да је пандемија короне утицала на мањи број плаћених чланарина, уз наду да ће се такав тренд промјенити. Током наредне године предвиђено је да се одржи и редовна изборна скупштина Удружења на коме право гласа имају само чланови.

Након радног дијела настављено је дружење уз неизоставну херцеговачку гангу.

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: ЖАРКУ Ј. РАТКОВИЋУ УРУЧЕНА ЗЛАТНА ПОВЕЉА СХ: Признање за вишедеценијског херцеговачког „конзула“ у Београду

Оставите коментар