У САНУ ОБИЉЕЖЕНО 20 ГОДИНА НАУЧНОГ СКУПА ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ: Повеља за животно дјело уручена академику Јованки Калић

  • У свечаној сали Српске академије наука и уметности, Завичајно удружење ,,Клуб Гачана“ у Београду обиљежило је јубилеј одржавања Научног скупа историчара ,,Владимир Ћоровић“ који се већ 20 година одржава у Гацку. Овом приликом предсједник СО Гацко Јован Ковачевић уручио је повељу и награду за животно дјело „Владимир Ћоровић“, коју додјељују Скупштина општине Гацко и СКПД ,,Просвјета “ – одбор у Гацку, универзитетском професору и академику проф. др Јованки Калић.

Јованка Калић и Јован Ковачевић (Фото: Трифко Ћоровић)

Предсједник завичајног клуба Гачана у Београду Светозар Црногорац је у име организатора поздравио присутне госте и покушао да објасни феномен малог града у коме живи мање од 10.000 људи, а које 20 година окупља еминентне српске историчаре.

– Гацко је постојбина Тешана Подруговића, Саве Владиславића, Светог Петра Зимоњића, војводе Богдана Зимоњића, Петка и војводе Стојана Ковачевића, Пера и Ђока Слијепчевића, Риста Бјелокосића, Шћепана, Васиља, Риста и Гојка Грђића, Радована Самарџића, Николе Милошевића, Саве Скока… Одавно кажу да од Херцеговине, нема мањег, ни сиромашнијег краја, који је више обогатио и задужио српски језик, али и историографију – рекао је Црногорац који је упутио молбу српским историчарима.

– Наука дугује многе истине српском народу. Ваљда пролази вријеме када више историјском истином неће дириговати побједници или моћници и њихова политичка воља. Двадесети вијек прошао је у сатирању Срба. Били смо велики народ, а онда смо у њему доживјели страдање, које је довело у питање и сам опстанак. Скоро да смо све то прећутали и даље трагајући за одговором зашто је само међу Србима дошло до братоубилачког рата чије катастрофалне посљедице и данас осјећамо – закључио је Црногорац.

Радомир Вучковић уручио је проф. др Јованки Калић на поклон умјетничку слику (Фото: Трифко Ћоровић)

Уз честитке награђеној, Радомир Вучковић дугогодишњни предсједник СКД Просвјета Гацко подсјетио је на историјат награде „Владимир Ћоровић“.

– Од 1997. године организују се научни скупови историчара у Гацку. Награда „Владимир Ћоровић“ је установљена тек 2000 године на четвртом научном скупу историчара када је прва награда додијељена академику Милораду Екмечићу за књигу „Срби на историјском раскршћу“ и доктору Сави Скоку за књигу „Крваво коло херцеговачко ’41-’42“. Од 2014. године научни скуп историчара, као и зборник, подигнути су на већи ниво.

Проф. Радомир Вучковић (Фото: Трифко Ћоровић)

У раду научног скупа учествују угледни историчари из Русије, Бјелорусије, Бугарске, Румуније, Грчке, Аустрије и Италије, а радове за зборник прегледа група од 14 рецензената. Од прошле године имамо и суперрецензију, а све ово да би било усклађено са прописима које тражи Министарство просвјете, науке и технологије Републике Србије и Републике Српске. У научним скуповима у Гацку до сада је учествовало око 450 учесника, а зборници радова су својеврсна енциклопедија са посебним освртом на историју српске Херцеговине – рекао је Вучковић откривајући жељу да се оснује Херцеговачки институткоји би се бавио историјом, етнологијом, археологијом и сличним областима.

Проф др Ђорђе Бубало (Фото: Трифко Ћоровић)

Проф др Срђан Бубало изнио је основне податке о акдемику проф. др Јованки Калић која је рођена у Београду 15. септембра 1933.

– Историју је дипломирала 1957 на Филозофском факултету у Београду на ком је магистрирала, докторирала и прошла сва наставна звања од асистента до редовног професора. За дописног члана САНУ-а изабрана је 1994, а за редовног 2009 године. Два пута је овенчана наградом града Београда – рекао је Бубало набрајући потом бројна дјела и признања која су додијељена Јованки Калић.

– Пажљивом студенту служила је као узор у истој мери у којој је садржина излагања подизала његове изгледе да са високом оценом положи завршни испит. Професора попут Јованке Калић који су истовремено подучавали, васпитавали данас готово да нема у високом образовању – закључио је Бубало.

Добитница овогодишње награде Јованка Калић је у свом говору истакла да је ово прилика и начин да се сјетимо наших великих умова који су утрли пут српске науке.

проф др Јованка Калић (Фото: Трифко Ћоровић)

– Ова награда има велику научну и моралну вредност због саме личности Владимира Ћоровића. Сви историчари знају да је он био највећи међу великанима наше историјске науке – рекла је Калићева и подсјетила на интелектуално насљеђе Владимира Ћоровића који је деифинисала у три тачке: метод истраживања, избор историјских тема и судбина књиге, општије питање, писац и дело.

– Читавог живота Владимир Ћоровић је сабирао историјску грађу за историју Срба коју је требало наћи у домаћим, а још више у страним библиотекама, рукописима, збиркама и архивама. Писао је жанровски различите текстове, аналитичке у расправама и студијама и синтетичке прегледе. У нашој средини сасвим су ретки људи тог интелектуалног потенцијала који су то могли – рекла је Калићева и навела да је Ћоровић готово по правилу писао о кључним темама за опстанак српског народа. Она је напоменула да је Ћоровић своје капитално дјело „Велика историја Срба“ у рукопису предао издавачу у марту 1941. године, а погинуо је мјесец дана касније.

– Најпре су Немци чим су ушли у Београд предузели мере да се комплетна заоставштина тако важног интелектуалца у овој средини одузме и однесе у Немачку. Како сведочи сама кћи Владимира Ћоровића, одузете књиге враћене су десетковане породици након рата. Другу врсту штете су мере које су предузеле нове власти после 1945 године. Владимир Ћоровић је постао непожељан писац. Југословенски оријентисан, то се данас зове интегрално југословенство, он је био неподобан у распарчаној Југославији која је подељена на шест република и две покрајине – рекла је Калићева присјећајући су се својих студентских дана када су Ћоровићева дјела забрањивана у клупама, али су се „позајмљивала“ између студената испод клупа.

– Ћоровић је писао врло јасно. Његова дјела заузимају непомјериво место у науци. Сва се дјела у Европи мјере епохом у којој су настала, тако и Ћоровић. И данас кад размишљам о сопственом животу закључујем да, ако припадам критичкој историографији српског народа формираној од краја осамнаестог века до данас, онда сам поносан човек – закључила је Јованка Калић.

др Јадранка Милошевић (Фото: Трифко Ћоровић)

Програм је водила др Јадранка Милошевић. Међу присутнима у свечаној сали САНУ били су председник САНУ проф. др Владимир С. Костић,  потпредседник САНУ проф. др Љубомир Максимовић, академици проф. др Љубодраг Димић,  проф. др Михаило Војводић, пријатељи и породица Јованке Калић, представници завичајних херцеговачких удружења…

Текст и фото: Трифко Ћоровић

 

 

НАУЧНИ СКУП ИСТОРИЧАРА ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ“ – ДОСАДАШЊЕ ТЕМЕ И ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ

 I ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1997)
 Тема: Перо и Ђоко Слujeпчевић – живот и дјело.

II ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1998)
Тема: Владимир Ћоровић – живош и дјело.

III ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1999)
 Тема: Богдан, Стеван и Петар Зимоњић – живот и дјело.

IV ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2000)
Тема:  Косаче – оснивачи Херцеговине
-Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: академик Милорад Екмечић за књигу Срби на историјском раскршћу и др Саво Скоко за дјело Крваво коло херцеговачко 1941-1942 . године.

 V ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2001)
 Тема: Јунски устанак у Херцеговини 1941 . године.
 Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: проф. др Душан Берић за дјело Српско питање и политика Аустро-Угарске и Русије 1848-1878. године и проф. Новак Мандић Студо за животно дјело (постхумно).

 VI ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2002)
 – Тема: Сто година “ Просвјете “ и њене знамените личности.
Награду „Владимир Ћоровић“ добили су : академик Василије Ђ. Крестић за књигу Бискуп Штросмајер у свјетлу нових извора и академик Десанка Ковачевић Kojић за животно дјело .

VII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2003)
Тема: Културна и духовна ucторија Херцеговине.
 Награду “ Владимир Ћоровиh “ добили су: академик Војислав Максимовић за књигу Митрополит Сава Косановић (1839-1933) и академик Раде Михаљчић за животно дјело.

VIII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2004)
Тема: Oдјеци Првог Српског Устанка у Херцеговини
Награду „Владимир Ћоровић “ добили су : проф. др Радош Љушић за књигу Вожд Карађорђе и академик Драгољуб Живојиновић за животно дјело.

 IX ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2005)
 –  Тема: Херцеговина и српски језик у историографским и књижевним дјелима 19. и 20. вијека.
Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: академик Владимир Стојанчевић за књигу Први српски устанак (1804-1813 ) и академик Сима Ћирковић за животно дјело.

X ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2006)
–  Тема:  Допринос Срба из Херцеговине српској историографији и култури
Награду „Владимир Ћоровић“ добио је проф. др Никола Поповић за књигу Срби у Грађанском рату у Русији 1818-1921.

 XI ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2008)
–  Тема:  Јевто Дедијер и Васиљ Поповић – живот и дјело
 Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик Чедомир Попов за дјело Велика Србија – стварносш и мит.

  XII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2010)
–  Тема:  Породице Владиславић и Милорадовић
Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: проф. др Милован Пецељ за књигу Јевто Дедијер – живот и дјело и академик Милош Благојевић за животно дјело

 XIII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2011)
 –  Тема:  Xepцеговина под аустроугарском окупацујом од 1878. go 1918. год.
 Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик Љубомир Максимовић за животно дјело.

XIV ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2012)
 –  Тема:  Херцеговина у Краљевини СХС и Краљевини Југославији од 1918. до 1941. године Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик Михаило Војводић за књигу Стојан Новаковић.

XV ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2013)
 –  Тема:  Сарајевски атентат 1914.
 Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: др Славенко Терзић за књиry Стара Србија у 19. u 20. вијеку и др Саво Скоко за животно дјело (постхумно).

XVI ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2014)
 –  Тема:  Босна и Херцегвина у Првом свјетском рату.
Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик Ђуро Toшић за животно дјело.

XVII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2015)
 –  Тема:  Херцеговачки устанак и Велика источна криза (1875-1878).
Награду „Владимир Ћоровић“ добили су: проф. др Радивој Радић зa књигу Друго лице Византије и академик Милорад Екмечић за животно дјело (постхумно).

 XVIII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ ( 2016 )
–  Тема:  Писци српске историје
Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик Василије Крестић за животно дјело.

XIX ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2017)
–  Тема:  Историја српске државности
Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик проф. др  Зоран Лакић за животно дјело.

XX ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2018)
–  Тема:  Година 1918. код Срба и у српској историографији
Награду „Владимир Ћоровић“ добио је академик проф. др Јованка Калић за животно дјело, специјалну повељу „Владимир Ћоровић“ добио је др Милан Мицић по одлуци ОО СПКД „Просвјета“ за књигу Американци српски ратни добровољци из САД-а.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар