Требињци поносни на Херцеговачку кућу

  • Херцеговачка кућа је пројекат на који су веома поносни у Требињу јер се данас на полицама тог објекта налази више од 500 артикала, све аутохтони херцеговачки производи, изјавио је Срни директор градског Аграрног фонда Веселин Дутина.


Дутина је истакао да је за три године колико постоји Херцеговачка кућа у откуп аутохтоних херцеговачких производа код пољопривредних произвођача, који се продају на полицама овог објекта, уложено 670.000 КМ.

Он је напоменуо да је Херцеговачка кућа на самом почетку, имала укупно 20 коопераната и 180 артикала на полицама, а данас има око 118 коопераната.

“Производи су брендирани, на етикети сваког произвођача је његово име и село гдје је направљен тај производ, сви су здравствено испитани”, додао је Дутина и изразио задовољство сарадњом са пољопривредним произвођачима у Требињу.

Отварањем Херцеговачке куће прошле године у Бањалуци, Дутина је рекао да су почели да шире мрежу објеката, те да је у плану отварање и у Источном Сарајеву.

Изузетно су задовољни радом објекта у Бањалуци, који је за кратко вријеме постао својеврстан бренд и задобио сталне купце.

“Херцеговачка кућа у Бањалуци је плод сарадње градских управа Требиње и Бањалука и два  градоначелника Мирка Ћурића и Игора Радојичића, али у сваком случају и пређашњег  градоначелника Луке Петровића”, рекао је Дутина.

Пољопривредни произвођачи из Требиња који своје производе продају у Херцеговачкој кући веома су задовољни сарадњом, јер су многи захваљујући томе проширили производњу.

Весна Рашевић, једна је од пољопривредних произвођача која је захвална граду Требиње и свима који су омогућили да производе може да пласира у Херцеговачку кућу, што би, како је истакла, без тога било теже.

На полицама Херцеговачке куће мед продаје пчелар Никола Барзут који, такође, истиче успјешну сарадњу.
“Сваки дан наши производи су на излогу, људи то препознају, купују. Аграрни фонд нам је много помогао. Изашли су нам у сусрет грантом који смо искористили за куповину кошница, хвала им на томе и надам се будућој сарадњи”, додао је Барзут.

Ристо Пујо који се бави производњом крављег сира, кооперант од оснивања Херцеговачке куће, истакао је да је захваљујући помоћи Аграрног фонда успио да повећа број грла и прошири производњу.

СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар