• У  суботу,  22.07.2017.године у Улогу је одржан други сабор фамилије Тунгуз. На скупу су учествовали Тунгузи из свих крајева Херцеговине, Србије, као и из Италије.

Ово саборовање је наставак првог дружења које је одржано пре три године у селу Сливља код Гацка, тако да и ова породица следи традицију фамилијарних окупљања у Херцеговини.

Из села Сливља потичу сви данашњи Тунгузи који су се ту доселили из села Слато код Невесиња, а у које су дошли из  Стабна у Пиви. У Пиви су били једно од братстава племена Пива. Тунгузи су  данас су расељени по целом свету а традиција и услови живота су довели до тога да унутар фамилије има огранака који се презивају Перовић и Toungouz Nevessignsky.

Сабору у Улогу је присуствовао и незаобилазни велики пријатељ фамилије –  Војин Гушић из Невесиња, потпредседник Борачке  организације Републике Српске,  који је дао велики допринос обнови споменика Пера Тунгуза на Моринама,  где је и заказано наредно окупљање Тунгуза  2020. године.

Споменик Перу Тунгузу на Моринама

***

Саборовање у Улогу је било прилика да се освежи сећање на поједине припаднике ове невелике фамилије који су се истакли као историјске личности српског народа у Босни и Херцеговини а и шире, те тако своје место заузели у енциклопедијама, историјским  читанкама и народној епици .

Неки су  пак дали допринос своме роду као историчари, књижевници, високи државни службеници који су се бавили дипломатијом.

Најпознатији члан ове породице је свакако славни харамбаша Перо Тунгуз у чијим рукама је пукла гласовита  Невесињска пушка  5.јула 1875. године  на Ћетној пољани у Бишини. Невесињска пушка је прерасла у Невесињски а овај у Босанско-херцеговачки устанак против Отоманске империје. Перо је предводио и  Улошки устанак из 1882. године против Аустроугарске монархије, познат као Друга Невесињска пушка.

Харамбаша је као историјска и  епска личност постао инспирација уметницима у литератури, филму и сликарству. Тако је он  један од главних јунака у књизи Невесињска пушка Томислава Шиповца, а такође и у  историјском стрипу Невесињска пушка Јована Братића 2008.год.  У филму Жике Митровића Невсињска пушка 1963.год.   лик  Пере Тунгуза је  тумачио познати југословенски глумац Петре Прличко а филм је освојио Сребрну арену на Пулском фестивалу.  Сликарка Биљана Ристић из Невесиња је  на камену овековечила портрет харамбаше Пера у оквиру изложбе Хероји на камену.

Hаташа Глигорић и Горан Тунгуз испод фотографије славног претка Пера Тунгуза

Синови Пера Тунгуза –  браћа Радован, Данило и Војин Тунгуз Перовић  су својим делима обележили период између два светска рата.

 Радован Тунгуз Перовић Невесињски (Улог,1879. – Подгорица,1944.) је стекао звање доктора филозофије у Бриселу 1912. год.  Аутор је збирки приповедака Горштакиње (1906.), Са орловских кршева (1914.), романа      Из земље плача (1906.) те епопеје Србијада(1931.).

Данило Тунгуз Перовић (Никшић,1889. – Земун,1974.), историчар, учесник је  балканских ратова и добровљац у I светском рату. Носилац је Албанске споменице. Студирао је историју и географију у Дижону,Греноблу и Београду. Аутор  је књига Устанак Херцеговачко бокељски 1882.год. против  Аустроугарске, Одјек Невсеињске пушке из 1875.год. (1923.),Бјекство харамбаша Стојана Ковачевића и Пера Тунгуза из Мостарске куле (1927.), Личности чојства и јунаштва Црне горе и Херцеговине(1931.), Портрети црногорско-херцеговачких горштака (1934) итд.

Војин Тунгуз Перовић (Улог,1886. – Сарајево,1976.) био је артиљеријски пуковник Краљеве војске, носилац високих војних одликовања, међу којима је  Карађорђева звезда, писац драме Осветници робља.

Васиљ Тунгуз, (Улог,1913. – Сарајево,1972.) протојереј, имао је парохију у Коњицу, Калиновику и Блажују код Сарајева, носилац је црквеног признања – црвеног појаса.

Владимир Тунгуз (Сливља,1912. – Београд,1957.) правник по струци,између осталих својих дужности у државној служби послератне Југославије био је секретар политичког представништва у Бечу,  а 1952. је из Државног секретаријата за иностране послове постављен за првог секретара Амбасаде ФНРЈ у Лондону.