Ако не срушимо срамотну одлуку Градске управе, нисмо ми никакви Херцеговци и немамо права да помињемо и да се позивамо на Дучића, Луку Вукаловића или било ког херцеговачког јунака.
Ако смо Херцеговци у пракси, а не само на папиру онда морамо реаговати на срамну одлуку Комисије за именовање улица и тргова у Београду, која се односи на скраћивање улице Јована Дучића.
Питање је части подржати ову иницијативу која ће уједно послужити и као добар тест херцеговачке слоге. Ако су наши земљаци у завичају политички подељени, онда би ми требали својим примером да покажемо да само слога може дати позитиван резултат.
Ако не срушимо срамотну одлуку Градске владе, нисмо ми никакви Херцеговци и немамо права да помињемо и да се позивамо на Дучића, Луку Вукаловића или било ког херцеговачког јунака.
Сама улица је прилично скрајнута, али суштина није само у скраћивању улице Јована Дучића, што реално јесте озбиљан скандал. Не смемо изгубити из вида да фамозна комисија до данас није одговорила на предлоге о именовању улица знаменитих Херцеговаца као што су Лука Ћеловић, Сава Владиславић, Тешан Подруговић, Петар и Богдан Зимоњић, Стојан Ковачевић… Намеће се питање да ли је у питању тенденција?
Срамота је и да је недавно донета одлука о именовању улице Мома Капора заправо трећина некадашње Мачванске улице. Да ли постоји писац у Срба који је толико писао о Београду и са толико емоција? А онда му се исти тај Београд одужио неким сокачетом, вероватно је свака улица у Момовој Билећи дужа од оне којом га је „частио“ Град Београд.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
