Поводом јубилеја, 30 година од Друге митровданске битке Невесињске бригаде, у организацији Србског културног центра Удружења „Ћирилица“, 16. децембра, у Свечаној сали Градске општине Звездара у Београду, представљена је књига Предрага Лоза „Одсудна одбрана“.
Књига детаљно описује две Митровданске офанзиве на Невесиње 1992. и 1994. године, али и шири политички и војни контекст у коме су извођене, а део је ширег пројекта Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица о дешавањима у Херцеговини у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и судбоносним данима новембра 1992. и 1994. године, када је сачувана источна Херцеговина.
О књизи су осим аутора говорили пуковници Никола Гузина и Зоран Јањић, а модератор вечери био је пуковник Милорад Ђошић, председник Удружења „Ћирилица“.
Јањић је похвалио велики труд који је аутор уложио у фази припреме за писање књиге, материјале са српске стране, материјале са непријатељске стране, борбене и друге документе настале у току рата, изјаве непосредних учесника описаних догађаја, фотографије погинулих бораца итд.
„Он исправно каже да је наша заједничка држава била изложена разбијању и то ударом споља, здушно потпомогнутим унутрашњим сепаратистичким напорима, пре свега од стране руководства Хрватске. У таквим условима, у јуну 1992. године, десила се непријатељска операција „Чагаљ“, која је у потпуности планирана и реализована у организацији политичког и војног руководства Хрватске. У тој операцији нанесен је пораз јединицама ВРС у долини Неретве које су приморане на одступање, али је и протерано безмало комплетно српско становништво које је у општинама Коњиц, Јабланица, Мостар, Чапљина и Столац бројало 40.000 душа. Било је то прво етничко чишћење великих размера у (не) најављеном рату на тлу Југославије. Лозо описује и драматичне догађаје који су уследили, улогу пуковника Новице Гушића у заустављању војске на Чобановом пољу, формирању Херцеговачког корпуса и Невесињске бригаде, бици за Подвележје и тако нас уводи у Митровданску офанзиву. Кроз навођење докумената указује да је и ова непријатељска операција потекла из главе Фрања Туђмана и Јанка Бобетка. Операција је имала кодни назив „Бура“, а Лозо прави занимљиву паралелу: Исти назив имала је и Немачко-усташка операција у рејону Мостара крајем јануара и почетком фебруара 1945. године, која је имала за циљ да елиминише партизанске јединице на потезу Невесиње-Мостар-Широки Бријег“, истакао је Јањић додајући да аутор описује реакцију појединих јединица бригаде, сликовито поткрепљујући изјавама учесника битке, у оригиналу како су и дате, што доприноси аутентичности и отклања сумњу да је писац ту нешто намештао.
Јањић је навео шта је утицало на то да Невесињска бригада пружи такав одговор и шта је допринело јачању борбеног морала и на одлуку да се Невесиње и Херцеговина бране ОДСУДНОМ одбраном.
„За показану храброст у Митровданској офанзиви Невесињска бригада је одликована највишим признањем, Орденом Немањића. Може се казати да је бригада тај орден заслужила, али га је и оправдала, како у другој Митровданској офанзиви две године касније, тако и у свему до краја рата“, закључио је Јањић.
Пуковник у пензији Никола Гузина на почетку је подсетио како је све то изгледало у Другој Митровданској офанзиви.
„Лила је она ледена новембарска киша. Петнаестак минута пре планираног времена за напад стража на Каменој је открила убачене снаге. Уследила је краткотрајна размена ватре, а онда затишје, рекло би се само уобичајено опипавање пулса, или провокација. А онда, тачно у 06.00 часова, наједном се све проломило. На свим положајима јединица бригаде, осим 1. батаљона на Брштанику, отпочела је страшна битка, блиска борба, прса у прса. Није се знало где јаче и силније грми. Изненађење за које су нападачи веровали да ће нас обесхрабрити и уплашити доживели су сами. Ништа није било, ни текло како су замислили. Битка је преломљена већ у прва два сата. Пресудила је спремност и одлучност бораца наше бригаде да одбране положаје, на шта непријатељ ни најмање није рачунао“, навео је Гузина подвукавши да је остварена још једна величанствена победа, у несвакидашњим и до тада невиђеним условима, на начин о ком се прича и о ком ће се приче преносити с колена на колено.
„Говорити истину често није пожељно. И ми сами углавном ћутимо, понекад шапућемо, а ретко говоримо гласно и без зазора. Кога и чега се плашимо? Не будемо ли говорили потомцима, истина ће нам бити оно што су писали Шејтанић и Хоџић, а шта управо у овој књизи Предраг чињеницама оповргава и доказује супротно. Но, слава Господу, ево има и оваквих као што је он, који одбијају да ћуте и не плаше се изазова да пишу о догађајима чији су сведоци још живи и њиховог суда, од чега многи радије беже у даљу прошлост“, рекао је Гузина оценивши да је Лоза садржаје доступних докумената и материјала о описаним догађајима, кроз наводе, анализе и властите закључке предочио уверљиво, а питко и читљиво.
БИЉЕШКА О АУТОРУ
Предраг Лозо рођен је 1983. године у Мостару. Основну школу завршио je у Билећи, а Економску школу у Требињу. Дипломирани је професор историје. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци на тему Митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994. године. На истом факултету завршио је постдипломске мастер студије, одбранивши тезу Злочини над Србима у Мостару и околини 1992-1995. године. Запослен је у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица као виши стручни сарадник за меморијализацију, културу и политику памћења. Завршио је семинар у Јад Вашему, у Израелу, на Интернационалној академији о Холокаусту 2017. године. Био је оснивач и предсједник Удружења студената историје др Милан Васић. Аутор је двије научне монографије и коаутор још једне. Коаутор је три изложбе о Геноциду над Србима у НДХ, затим двије изложбе о злочинима над Србима за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата, те једне изложбе о средњовјековном насљеђу наших земаља. Сертификовани је предавач на семинарима за просвјетне раднике из Републике Српске из области културе памћења. Предавач је на циклусу предавања о идентитету Републике Српске са темом Настанак Републике Српске и Војска Републике Српске. Објавио је више радова из области историјске науке, истраживања ратних злочина, културе памћења те више публицистичких и других текстова. Бави се и графичком припремом и дизајном.
Аутор, Предраг Лозо, рођен је у Мостару, као дете рат је проживљавао у избеглиштву у Билећи, а сада га сагледава и проучава као историчар. На почетку излагања Лозо је истакао да се, пишући ову књигу, суочио са проблемом недостатка литературе и да му је од велике помоћи била монографија о Невесињској бригади коју је 2017. године објавио пуковник Зоран Јањић.
– Веома битно је разумети глас директних учесника. Покушао сам ставити Митровданске офанзиве у историјски контекст, почетка рата, пад долине Неретве-први велики успех хрватске војске, битка за Подвележје-први велики успех ВСР БиХ, који је био кључан за даљи ток рата на овом продручју. Покушао сам и размотрити офанзиве у односу на стратешке војне и политичке документе и циљеве. Такође покушао сам схватити однос 1993. године, контакте, везе, преговоре, и све то предочити онима који мање знају. Што се тиче Прве митровданске офанзиве, та јачина удара изненађење и увереност непријатеља у победу, а онда његово разочарење видљиви су у документима хрватско-муслиманских снага. Оно што је планирано 1995. на западу, није успело нападачима на Херцеговину 1992. године. За Другу митровданску офанзиву детаљно су у књизи описане припреме. Сазнања о могућем нападу, ратно искуство, појединачна дешавања и храброст команданата и бораца- окренули су ствари у правцу победа ВРС на Херцеговачком ратишту те 1994. године – објаснио је Лозо називајући учеснике ових борби на српској страни јунацима који су допринели да источна Херцеговина не доживи судбину сличну оној из Републике Српске Крајине, чиме заслужују помињање и писање о њима.
Жеља аутора била је да она буде мали део настојања да се дешавања на подручју Републике Српске за време Одбрамбено-отаџбинског рата сваким новим текстом откидају од заборава који је стари човеков непријатељ и који је све јачи како одлазе директни учесници.
„Институције и културна основа једног народа, као и породично предање, тада преузимају улогу носилаца колективних слика које утичу на наше саморазумевање и опстанак. Због тога је ова књига у неким сегментима замишљена и као меморијализацијски подухват, а не само као стручни историјски текст“, подвукао је Лозо који је настојао посебно поменути све погинуле борце бар онолико колико је имао основних података из документације и изјава, новина, фотографија и слично.
„Такође настојао сам Митровданске офанзиве приказати кроз процес усменог памћења, али и меморијализације, односно споменика, црквених објеката и слично, јер је то још једна област која издваја Митровдане од других дешавања на ратиштима широм Републике Српске. Мировдани су, са Св. Димитријем као заштитником Невесиња, елеменат већ сада црквено-народног памћења у Срба које је једино трајно наше колективно памћење, осликано у Косовском завету и јасеновачком страдању. Зато сам дао неке податке који ће бити занимљиви истраживачима културе памћења. Уједно да и ова књига буде део тог непрекинутог ланца колективног саморазумевања. Да буде споменик јунацима Митровдана“, рекао је Лозо и овом приликом открио да је у многобројним интервјуима са преживелим борцима, учесницима дешавања, главна порука коју су изнели на крају, сви до једнога да је рат велико зло.
„Али, када се брани породица, огњиште и Отаџбина онда се нема куд, говорили су! Сведочим да у тим људима, од команданта бригаде до „обичног борца у рову“ , нисам приметио ни зрно мржње према било коме, док су на своје погинуле и преживеле саборце, као и на извојеване победе у одбрани Републике Српске посебно поносни, али и осетљиви и дан – данас. На нама је да их не заборавимо и да о њиховом животу, борби, жртви и страдању говоримо и пишемо“, поручио је Лозо на крају.
Промоцији су присуствовали живи сведоци и учесници ратних дешавања на овом подручју, а међу њима и ратни командант Невесињске бригаде у Другој Митровданској офанзиви, пуковник Зоран Пурковић. У културно-уметничком програму промоције наступио је народни гуслар Петар Шишовић.
Удружење „Ћирилица“ овом приликом симболично је поклонило историчару Предрагу Лозу икону Светог Димитрија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
