СОКОЛСКА ТАКМИЧЕЊА У КОШУТЊАКУ ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

  • Фудбалски клуб Соко био је основан као лоптачка секција Сокола. Иако се касније издвојио остао је у вези са Соколским друштвима. Соколска жупа Београд приређивала  је своје слетове на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку.

 

Први слет је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Слет је прошао готово незапажено. Чланови сокола су били преморени од учешћа на другим свечаностима. Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. У очи јавне вежбе свечано је освећена нараштајска застава, а потом поворка нараштаја и деце кроз Београд. Други нараштајски слет одржан је на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку 25 и 26 маја 1929.(1)

У Кошутњаку су одржане  Крос-контри утакмице  Соколске жупе Београд 25 априла 1937. Такмичило се 162 такмичара и такмичарке из 11 друштава. Пласман је био  I место друштво Београд  IV са 26 такмичара, II место Београд Матица са 25 такмичара,  III  место Земун Матица са 17 такмичара и IV место Београд  VI, затим  Београд VIII,  Београд V,  Београд XI,  Београд I,  Београд III, Пожаревац и  Београд X.(2)

У Кошутњаку су одржане 8 маја 1938. Крос-контри утакмице Соколске жупе Београд. Као прочелник лакоатлетске секције утакмице је припремао и водио Б. Максимовић. Да би се подстакло занимање за лаку атлетику у редовима сокола жупа Београд увела је прелазне дарове. Пехаре су поклонили : Др. Бранко Ћипчић за старију браћу, Милосав Павловић за чланове, Милутин Митровић за чланице, др. Миодраг Стефановић за мушки нараштај, Петар Петровић за женски нараштај. У Правилнику је истакнуто : „ … дарује Соколској жупи Београд прелазни дар у циљу да да већи потстрек за такмичењем.” Осим чланова, чланица, мушког и женског нараштаја такмичила су се и старија браћа. Приликом бирања стаза  гледало се да стазе буду прегледне и превише напотне. Уместо да по традицији трке одржавају ујутро, одржаване су по подне. Зато је било 2.000 гледалаца. Шпалир су чинила деца, која су тог дана изведена на излет. Због облачног времена одазвао се мали број соколских друштава. Тог дана било је идеално време за приредбу. Температура је била 16 степени. Небо је било облачно али је повремено било ведро. Испод павиљона Црвеног Крста  било је зборно место, старт и циљ. Веће и мање групе такмичара, и камион такмичара Соколског друштва Београд  IV привукле су пажњу шетача  Топчидера и Кошутњака. Око 15 часова раскршће испред павиљона   Црвеног Крста било је закрчено соколима и публиком. По сврставању такмичара била је прозивка и подељени су стартни бројеви. Пријављено је било 769 такмичара, а бројеве је добило 407 такмичара и такмичарки. Импозантан број такмичара давао је приредби слику слета. Категорије су трчале : женски нараштај 600 метара, чланице 800 метара, старија браћа  800 метара, чланови 3.000 метара и мушки нараштај 1.500 метара. По предлогу усвојеном на седници СОЖ, првопласирани такмичар у својој групи добијао је онолико бодовас колико је било бројно стање такмичара те групе. Другопласирани добијао је бод мање.Збир бодова првих 6 такмичара једног друштва одлучивао је о победи друштва у категорији. Све категорије су завршила такмичење у реду и без протеста, само је дисквалификована Зрнка Крајиновић уложила усмени протест. Соколска друштва била су заступљена : Соколско друштво Београд I трчало 73 такмичара и такмичарки;  Београд  IV 68;  Београд III 44;  Београд XI 42;  Београд V 40;  Београд  VI  27; Београд X  21; Батајница 20;  Београд Матица 17;  Београд VIII 17;  Београд XII 12;  Београд IX; Панчево 7; Београд VII 6; Стари Бановци 5 и Сремска Митровица 1 такмичара.  На трци је  Београд  IV у трци чланова освојио пехар  Милосава Павловића. У трци мушког нараштаја  Београд III освојио је пехар др. Миодрага Стефановића. У трци  старије браће  Београд  IV освојио је пехар др. Бранка Ћипчића. У трци чланица  Београд I освојио је пехар Милутина Митровића.  У трци женски нараштај Београд  IV освојио је пехар  Петра Петровића. (3) На утакмицама 8.5.1938. учествовале  су групе чланства и нараштаја из 14 друштава.(4) У победничком оделењу  Београда  IV за трке женског нараштаја биле су Ј. Шмолић, Јелена Јовановић, Марија Микић, Илинка Калиновић, Паулина Правдица и Ксенија Јункер. (5)

Крос-контри утакмице жупе Београд одржане су у Кошутњаку 7 маја 1939. Збор судија одржан је у 15 часова. Пола сата касније групе такмичара кренуке су да обиђу стазе. Први је наступио женски нараштај, на 600 метара за прелазни пехар члана сокола Петра Петровића. Пехар је бранило Соколско друштво Београд IV. Пријављено је било 99, на прозивању је било 50, а кроз циљ је прошло 29 нараштајки. Пехар је освојила врста  Соколског друштва Београд Матица. Прва је стигла Катарина Лазаревић из Соколског друштва  Београд X, друга Вера Цветковић из Соколског друштва Београд  IV, а трећа је била Ружица Радовановић из Соколског друштва Београд Матица. Чланице су трчале на 800 метара, за прелазни пехар сокола Милутина Митровића. Пехар је бранило Соколско друштво Београд I. Пријављених је било 61, на прозивци је било 41, а кроз циљ је прошло 39 чланица. Пехар је освојила врста  Соколског друштва Београд  IV. Прва је стигла Каја Ђорђевић из Соколског друштва Београд IV, друга Милица Марковић из  Соколског друштва Београд I, а трећа је била Загорка Петровић из Соколског друштва Београд  IV. Старија браћа су трчала на 800 метара, за прелазни пехар др. Бранка Ћипчића, кога је бранило  Соколско друштво Београд IV. Пријављених је било 51, на прозивци је било 27,  а кроз циљ је прошло 26 такмичара. Пехар је од бранило Соколско друштво Београд IV. Први је стигао Драгољуб Тасић из  Соколског друштва Београд XI, други Будислав Ивановић из  Соколског друштва Београд IV, трећи је био Ловро Лончарић из Соколског друштва Београд VIII. Мушки нараштај је трчао на 1.500 метара, за пехар др. Миодрага Стефановића, кога је бранило Соколско друштво Београд III. Пријављених је било 306, на прозивци 220, кроз циљ је прошло 171 нараштајац. Пехар јуе освојило Соколско друштво Београд I. Укупно је било пријављених 651, на старту 418, а кроз циљ је прошло 328. (6) Соколи су снимили „Крос контри Соколске жупе Београд“. (7)

Због снега који је пао у Београду Соколска жупа Београд одлучила је да одржи смучарске утакмице. Такмичила су се друштава Београда, Земуна и Панчева. Утакмице су рекламиране путем београдске штампе и радиостанице. Зборно место било је пред Павиљоном Црвеног Крста у Кошутњаку 21 јануара 1940. Чланови су се такмичили у слалому и трчању на 8 километара. Стаза за слалом је била трасирана на месту изнад скакаонице код Хајдучке чесме, и ишла је међу дрвећем. Била је дугачка око 100 метара са разликом у висини. Стаза од  4 километара, коју су чланови обилазили 2 пута,  водила је од павиљона  Црвеног Крста прекопута у јелову шуму, избијала је на чесму Обреновића, оа у луку поред жељезничке пруге на друм поред Павиљона Црвеног Крста. Стаза је водила друмом неколико стотина метара, преко првог моста пењала се десно уз брдо, избијајући на коњичку стазу. Ту је била раскрсница : стаза од 2 километра водила је десно ка стартном месту у спусту, а стаза од 4 километра лево узбрдо водила је ка споменику кнеза Михаила. Од споменика стаза је скретала десно, пролазила оспод моста, и скрећући лево, избијала на друм који јње водио преко врха. Остављајући друм десно стаза је кроз шуму, избијала на скакаоницу, скрећући десно пролазила је поред “моста” скакаонице и завршавала се на стартном месту. Старија браћа од преко 30 година, имала су спуст и трчање на 2 километра. Стаза за спуст била је трасирана на коњичкој стази а старт је био приближно на средини пута од скакаонице до немачког гробља.  Стаза од 2  километра је била иста као за чланове све до раскрснице одакле је скретала на стартно место. Технички вођа и организатор утакмица био је Богдан Ристић. Судије су били : Бранко Полић, Селимир Радовановић и Јанко Кавчић. Стартери и контролни органи : Зденко Павић, Рафаел Бан и Имре Кон. Начелника жупе заступао је његов заменик Франо Жиц, који је и учествовао на такмичењу. Чланови СОЖ, требали су уколико се нису такмичили, да дођу и помогну приређивачима, скоро нико од њих се није одазвао позиву. Да није у помоћ дошао Стручни одбор Савеза Сокола, утакмице не би биле одржане. У чланку у часопису  „Око соколово“ истакнуто је : „Што су утакмице успеле, … има се највише захвалити београдској штампи која је свцакодневно обавештавала о утакмицама; затим браћи члановима  Стручног одбора Савеза СКЈ, који су свесрдно помагали, као и свима оним такмичарима који  и поред лошег времена  дођоше да испуне своју соколску дужност.” На утакмицама је учествовало  6 друштава из Београда, Земун Матица и Панчево. Из Београда били су :  Београд  Матица, Београд I,  Београд II, Београд III, Београд VII и   Београд VIII. Стартовало је 62 такмичара и то : 17 чланова, 13 старије браће, 16 чланица и 16 нараштајаца. Коначни пласман друштава био је : Прво место  Београд  Матица, друго Београд I, треће  Београд II, четврто место  Београд III, пето  Београд VIII и  Панчево, шесто   Београд VII и седмо место  Земун Матица. (8)

Фудбалски клуб Соко био је основан као лоптачка секција Сокола. Иако се касније издвојио остао је у вези са Соколским друштвима. Соколска жупа Београд приређивала  је своје слетове на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку. У Кошутњаку су одржане 25 априла 1937. Крос-контри утакмице Соколске жупе Београд. Соколи су снимили такмичења на филму „Крос контри Соколске жупе Београд“. Због снега који је падао у Београду Соколска жупа Београд одлучила је да одржи смучарске утакмице 21 јануара 1940. После Априлског рата 1941. рад сокола  био је забрањен. Соколска жупа Београд обновила је свој рад 1994.

 

Саша Недељковић
 члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;
  2. Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 93;
  3. Б. Максимовић, „Жупске крос-контри утакмице 1938 године”, „Око соколово“, Београд, 6 септембар 1938, бр. 7, стр. 188-191;
  4. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939.” „Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4; стр. 24;
  5. Б. Максимовић, „Жупске крос-контри утакмице 1938 године”, „Око соколово“, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8, стр. 201;
  6. М.Ј, „Жупске крос-контри утакмице”, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр. 100, 101;
  7. Павле Врачарић, Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996, стр. 109; Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
  8. Богдан Ристић, „Међудруштвене соколске смучарске утакмице одржане 21 јануара 1940 године у Кошутњаку”, „Око соколово“, Београд, 1 март 1940, бр. 3, стр. 47,48,49;
 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар