• После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове.  Уз то после пакта између Совјетског савеза и Немачке комунисти су се одрекли сарадње са соколима у раду на одбрани земље.

Ипак соколи нису клонули. Њихови гесло било је : „Устај живи бори се не клони”. Настојали су да што више ојачају своје редове и припреме се за рат. Из кругова студената универзитета у Београду, који су били чланови соколских друштава у Београду, дошла је иницијатива да се на Универзитету у Београду оснује Соколски студентски клуб. Циљ клуба био је да повеже соколе студенте који су били учлањени у неком од 12 соколских друштава у Београду, као и да привуче студенте, који су раније били чланови соколских друштава у унутрашњости. Нарочити задатак клуба био је окупља студенте, који су у првој години долазили на универзитет, да им даје упуства у која соколска друштва да се учлане, када могу да похађају вежбе, како могу да учествују у просветном раду … . Циљ клуба био је да у свом кругу расправљају о свим националним, социјалним, просветним, теловежбеним и другим питањима, која су у вези са студентима и соколством, као и да у сваком погледу помаже своје чланове. Клуб није требао да се занима политичко-партијским активностима и да су његови чланови могли да буду сви студенти без разлике, који су били чланови соколских друштава у Београду и који су испуњавали своје соколске дужности. Извршни одбор Савеза Сокола је на седници  од 29 јануара 1940, са задовољством узео на знање ову идеју студената сокола, па је у начелу одобрио да клуб може основати и да се слични клубови могу основати на другим универзитетима, а у договору са жупама.  Извршни одбор се надао да ће ти млади интелектуалци дати новог замаха раду сокола, не само на студијама, него и у својим завичајним јединицама, и касније у местима у којима као готови људи буду запослени.(1)

Савез Сокола организовао је Соколско студентско средиште у Београду.(2) Соколи студенти, окупљени у Соколском студентском средишту, требали су да иду у народ, да га упознају и да у њему раде. Рад је требао да се одвија у радним четама и путујућим екипама. За време распуста формиране су радне чете сокола-студената. Одлазиле су у места у унутрашњости и тамо користили народу и физичким радом, као што је подизање чесама, поправљањем путева, поправљањем соколских домова, … . Развијали су културну акцију међу становницима тог краја. Путујуће екипе, од три, четири, пет или више чланова, путовале су по целој земљи и обилазиле соколска друштва и чете. Ту су чланови екипа промотрити целокупан рад у јединицама, држали предавања и састанке са чланством и нараштајем. (3) Априла 1940. група студената и студентица из Соколског студентског средишта посетила је Опленац, да се поклони на гробу краља Александра и Авалу, где су одали пошту Незнаном јунаку. Група од 28 чланова Соколског студентског средишта кренула је рано ујутро испред Савеза Сокола, са песмом „Ој, Словени”. Око 11 часова стигла је група на Опленац. Предводио их је прочелник  Соколског студентског средишта Недељко Сервенти. Над гробом краља Александра је Карел Розенштајн држао говор, у коме је изјавио, да студентска омладина, свесна озбиљности времена, неће заборавити жртву, краља за свој народ, већ ће тражити и сама да се жртвује за слободу народа и државну независност. После обиласка цркве и музеја соколи студенти су разгледали имање и околину Опленца. После су кренулу према Авали. Над гробом  Незнаног јунака говорио је Павле Маринковић. Изразио је вољу соколске студентске омладине, да и она иде путем Незнаног јунакака у борби за отаџбину. На поласку са Авале студенти су у аутобусу певали  песму „Полети, сиви соколе!” (4)

Да би се чланови оспособили за рад у народу, припремљен је пропагандни курс од 10 до 20 маја 1940. Предавали су Радмило Грђић „Беседништво”; Иван Ковач „Телесне вежбе као основ соколског васпитања”; М. Мајсторовић „Једнакост, братство и слобода са соколског становишта”; Радмило Грђић „Соколство према фашизму, националсоцијализму и комунизму”; Нико Бартуловић „Прератна револуционарна омладина”. (5)  Предавања су била организована у просторијама Савеза Сокола уторком и петком од 19 до 20 часова а суботом од 20 до 21 часа. У Средишту су организована предавања  у оквиру  другог дела курса : инж. Света Вучковић : „Методи рада на селу” 21 маја 1940; др. Александар Ђаја : „Здравствени проблеми села” 24 маја 1940; Вељко Купрешанин : „Радне чете” 25 маја 1940; Вукасовић : „Пољопривредни проблеми Југославије” 28 маја 1940; У чланку у „Соколском гласнику“ истакли су предавање Вељка Купрешанина „који ће им моћи, као опробани радник на селу и сарадник познатог соколског радника брата Др. Поповића, да прикаже рад чета на селу, и на тај начин их оспособи за њихов скорашњи рад у народу.” (6)

Након оснивања Соколског студентског средишта у Београду, покренута је  акција за оснивања средишта у местима са универзитетом или факултетом. Група сокола студената кренула је прво у Скопље,  ради оснивања Средишта на филозофском факултету. (7) У оквиру акције за оснивање пододбора у местима где су постојали универзитети и факултети, 29 чланова и чланица Соколског студентског средишта отпутовали су у Скопље. Стигли су 18. маја 1940, а 19. маја 1940. одржали су заједно са браћом из Скопља, академију у Народном позоришту. Поред сокола из Београда учествовали су чланови соколских друштава из Скопља и Академског певачког друштва. Соколе студенте поздравио је жупски просветар Мирко Јовановић. У име Студентског средишта из Београда одговорио му је Сима Стевин. Чланови Соколског друштва Скопље I, ученици Учитељске школе и чланови Академског хора певали су народне песме,  а чланице сокола Нада Новакова и Анђелија Јовановићева рецитовале су две родољубиве песме. Вежбе су изводили су мушки нараштај друштва Скопље I и II, и женски нараштај. Соколи из Београда вежбали су на разбоју, а соколи из Земуна извели су вежбу „Панта реи”.

После подне одржан је радни састанак, који је отворио Мирко Јовановић. Скуп су поздравили старешина жупе Иван Брановачки и пуковник Ивачић. Њихови савети омладини примљени су са аплаузом. Састанку је председавао Недељко Сервенти, прочелник  Соколског студентског средишта  у Београду. Приказао је циљеве средишта и предложио да се у Скопљу оснује пододбор Соколског студентског средишта, зато што је скопски филозофски факултет представљао део београдског Универзитета. Затим су говорили Сима Стевин који је нагласио да је у том тренутку потребна збијеност националне омладине; Слободан Николић, секретар ССС, представио је дотадашњи рад Средишта у Београду. У акциони одбор за Скопље ушли су : Добривоје Ивановић и Богољуб Ђерманов, студенти филозофије; Душан Крушчић, студент права; Јован Паплић, ђак Учитељске школе; Божидар Видојевић, ученик реалне гимназије; Павлина Аревић, ученица Учитељске школе; Љубица Гавриловић, ученица Учитељске школе и  Момчило Димитријевић, ученик Трговачке академије. На крају састанка говорили су Сервенти, старешина Брановачки и проф. Јовановић. Бошко Поповић, студент права, захвалио се соколима из Београда на њиховој иницијативи. Састанку је  присуствовао инжињер В. Пајић, заменик начелника Савеза Сокола и начелник жупе. Већање је завршено певањем соколске химне „Хеј Словени”. Слободан Николић, писац чланка у „Соколском гласнику“, истакао је да су многи студенти први пут видели Скопље и били одушевљени лепотом краја и срдачношћу браће, која их је са истим одушевљењем дочекала у скопљанском друштву, као и у Соколском друштву Ђенерал Ханри. Сматрао је да ће се студентска омладина све више окупљати око сокола. Студенти су морали  предњачити у соколству, не само идеолошким и просветним радом, него и радом у вежбаоницама, где су требали да буду у додиру са осталим соколима, и да са њима чине целину. Кроз своје средиште су требали да окупљају соколе који су долазили из средњих школа. (8)

У чланку „Студенти соколи се не дају” у „Соколскм гласнику“ о односима између студената у Београду истакли су: „Агилан рад Соколског студентског средишта у Београду изазвао је забуну код студената левичара, који су већ доживели неугодан пораз код избора у Академски Аероклуб, и чија безначелност је почела отварати очи широким студентских круговима, тако да их све више остављају. Осећајући то, кушају да се наметну терором, па су стали  да инсултирају поједине студенте Соколе, зато што носе соколску значку. Посве наравно, да студенти Соколи то неће трпети и да ће на свако насиље одговорити највећом одлучношћу, као што и доликује правим Соколима”. (9)

У „Соколском гласнику“ од 31. маја 1940. пренели су саопштење да су сва предавања са курса одложена. А уместо њих требало је да се одрже предавања са војно-одбрамбеном обуком. Позвани су студенти на састанак са проф. Р. Павићем 3. јуна 1940. Павић је требао да упозна студенте са радом у народу и циљевима радних чета. (10) У просторијама Соколске жупе Загреб одржана је оснивачка скупштина Соколског студентског средишта 1 новембра 1940. Скупштини су присуствовали : у име Савеза Сокола др. Отон Гавранчић, у име  Соколске жупе Загреб др Станко Тончић, начелник, а у име Соколског студентског средишта београдског универзитета Недељко Сервенти, прочелник београдског средишта и Георгије Јакшић, заменик тајника.  Др. Отон Гавранчић је у поздравном говору изразио наду да ће соколи студенти бити носиоци идеје југословенства међу студентима .загребачког универзитета. Др.  Тончић говорио је о тешком времену које су соколи проживљавали и истакао да је задатак  сокола студената да прошире идеју соколства међу интелектуалном омладином. Сервенти је  говорио да студенти треба што активније учествују у соколском раду на селу, јер се само тако могла створити боља Југославија. Предлог правилника је на скупштини једногласно усвојен. У Управни одбор били су изабрани : за прочелника Станиша Бељин, студент права; заменик Душан Стрижак, студент технике; тајник Братислав Михаиловић,  студент Е.К.В.Ш; благајник Ружа Хајдин,  студент Е.К.В.Ш; заменик Анте Грисогоно, студент технике. У надзорни одбор изабрани су : Марко Теофановић, студент ветерине; Гојко Протић, студент шумарства и Чедомир Шорак,  студент ветерине. Прочелник  Станиша Бељин истакао је да ће студенти бити активни за соколство. Скупштина је била завршена клицањем краљу и певањем соколске химне. (11) На састанку чланства средишта 9 новембра 1940. у просторијама Савеза СКЈ. говорило се о теми „Улога соколске омладине”, а затим је била дебата. Сви чланови и чланице средишта били су обавезни да се учлане у једно од градских друштава и да у њима вежбају. Који није испунио ту обавезу био је брисан из чланства средишта. Они студенти који се нису уписали у средиште требали су  да то што пре ураде. (12)

Соколско студентско средиште у Загребу одржало је за своје чланове 2 предавања. Прво предавање одржано је 9. марта 1941. о „Актуелним проблемима и ставу соколства према њима”. Друго предавање је одржано 23.марта 1941. као комеморација почившој браћи Адаму Замојском и др. Ивану Оражену. (13) Просторије Средишта су се налазиле у новој згради Савеза Сокола К.Ј. у Београду у Бранковој улици број 30 /III. Ту се налазила читаоница средишта, уз савезну библиотеку, којом су чланови могли да се служе. Библиотека је добила 1.500 примерака.  Могли су да се служе и новинама у библиотеци. На предавању 1 фебруара 1941. говорио је Радмило Грђић.(14)

После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколску организацију. Уз то комунисти су се одрекли сваке сарадње са соколима у раду на одбрани земље после пакта између Совјетског Савеза и Немачке. Соколи нису клонули. Њихови гесло било је : „Устај живи бори се не клони”. На иницијативу студената, чланова соколских друштава у Београду Савез Сокола на седници од 29 јануара 1940 одобрио Соколска студентска средишта у Београду, Скопљу и Загребу. Циљ средишта био је да повеже соколе студенте који су били учлањени у неком од 12 соколских друштава у Београду, као и да привуче студенте, који су раније били чланови соколских друштава у унутрашњости. Нарочити задатак средишта био је да окупља студенте, који су у првој години долазили на универзитет, да им даје упуства у која соколска друштва да се учлане, када могу да похађају вежбе, како могу да учествују у просветном раду.  Кроз своје средиште соколи-студенти требали су да окупљају соколе који су долазили из средњих школа. Соколи студенти требали су да иду у народ, да га упознају и да у њему раде. Рад је требао да се одвија у радним четама и путујућим екипама. За време распуста формиране су радне чете сокола-студената. Прво су студенти посетили Скопље, где су били срдачно дочекани. Затим су посетили Загреб. Убрзо због прилика у Европи уместо пропагандних предавања одржавана су предавања са војно-одбрамбеном обуком.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Студентски Соколски клубови”, „Соколски гласник“, Београд, 2 фебруар 1940, бр. 5, стр. 2;

2. „Рад студената сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 26 април 1940, бр. 17, стр. 9;

3. Сервенти Неђељко, „Соколска студентска омладина и рад у народу”, „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 5;

4. „Студенти соколи на Опленцу и Авали”, „Соколски гласник“, Београд, 26 април 1940, бр. 17, стр. 9;

5. Сл. Нић,„Пропагандни курс соколског студентског средишта”, „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 5;

6. Сл. Нић, „Предавања у студентском средишту”,„Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 7;

7. Г. Јакћ, „Соколско студентско средиште у акцији”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 7;

8. Слободан Николић, тајник ССС, „Соколски гласник“, Београд, 24 мај 1940, бр. 21, стр. 4;

9. „Студенти соколи се не дају”, „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 5;

10. Сл. Нић, „Члановима соколског студентског средишта”, „Соколски гласник“, Београд, 31 мај 1940, бр. 22, стр. 3;

11. „Оснивање Соколског студентског средишта у Загребу”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 5;

12. Слоб. К. Нић, „Из Соколског студентског Средишта”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 6;

13. „Соколско студентско средиште у Загребу”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 6;

14. Слободан Николић, „Из соколског студентског средишта”, „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 4;