• У по­ле­ми­ци са Бо­ри­са­вом Јо­ви­ћем о Осмој сед­ни­ци ЦК СК Ср­би­је, адво­кат Ра­до­је Сте­ва­но­вић је као по­губ­не по­сле­ди­це ре­зул­та­та те сед­ни­це на­вео и „за­стра­ши­ва­ње му­сли­ма­на и Хр­ва­та от­ко­па­ва­њем и но­ше­њем срп­ских ко­сти­ју по­ред њи­хо­вих ку­ћа”.

Те­за да је екс­ху­ма­ци­ја по­смрт­них оста­та­ка жр­та­ва уста­шких зло­чи­на из ма­сов­них гроб­ни­ца у кра­шким ја­ма­ма и њи­хо­во са­хра­њи­ва­ње по пра­во­слав­ном об­ре­ду би­ло опа­сна суб­вер­зив­на ра­бо­та усме­ре­на на под­ри­ва­ње ми­ра у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји ни­је но­ва.

По­што као адво­кат си­гур­но зна да не­ки за­кљу­чак вре­ди са­мо ако је за­сно­ван на чи­ње­ни­ца­ма, за­и­ста је упит­но на ко­јим чи­ње­ни­ца­ма Ра­до­је Сте­ва­но­вић за­сни­ва сво­ју тврд­њу о за­стра­ши­ва­њу му­сли­ма­на и Хр­ва­та. Пре­ма пре­су­ди Окру­жног су­да у Мо­ста­ру, из ок­то­бра 1957. го­ди­не, у тој ја­ми је уби­је­но 237 де­це и 233 де­вој­ке, же­не и ста­ри­це, а ка­сни­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма је утвр­ђе­но да је број жр­та­ва ве­ћи и из се­ла Пре­би­лов­ци, али и оних ко­ји су ски­да­ни са во­зо­ва или су до­во­же­ни чак из Са­ра­је­ва да би ту би­ли уби­је­ни.

Сте­фа­но­вић мо­жда сма­тра да су по­сто­ја­ли не­ки опор­ту­ни по­ли­тич­ки раз­ло­зи да се род­би­ни де­це ко­ја су жи­ва ба­че­на у ја­му у Шур­ман­ци­ма, њи­хо­вим већ оста­ре­лим оче­ви­ма, бра­ћи и се­стра­ма ро­ђе­ним у дру­гим бра­ко­ви­ма, за­бра­ни да от­ко­па­ју и са­хра­не њи­хо­ве ко­сти. Али, њи­ма то ни­ко ви­ше ни­је мо­гао да за­бра­ни.

Ка­да су пре­но­ше­не у Пре­би­лов­це, ко­сти уби­је­них Ср­ба су во­же­не нај­бли­жим пу­тем, а сва­ки тај пут је ишао по­ред ку­ћа Хр­ва­та и му­сли­ма­на, ко­ји су би­ли ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво на под­руч­ју Ча­пљи­не и Сто­ца, по­себ­но на­кон зло­чи­на над срп­ским ста­нов­ни­штвом 1941. го­ди­не, али не за­то да би се они пла­ши­ли, ка­ко твр­ди Ра­до­је Сте­ва­но­вић, не­го што је пут ишао и по­ред по­то­ма­ка ку­ћа оних ко­ји су уби­ја­ли на ја­ма­ма.

На­кон што су вој­не сна­ге под ко­ман­дом ге­не­ра­ла Бо­бет­ка за­у­зе­ле те­ри­то­ри­је на ле­вој оба­ли Не­ре­тве, пра­во­слав­на цр­ква у из­град­њи у Пре­би­лов­ци­ма са крип­том у ко­јој су ав­гу­ста 1991. го­ди­не би­ле са­хра­ње­не ко­сти жр­та­ва НДХ ра­зо­ре­на је. То је учи­ње­но у ју­ну 1992. го­ди­не, та­ко да жр­тве зло­чи­на НДХ ни­су ни го­ди­ну да­на по­чи­ва­ле у ми­ру.

На истом ме­сту из­гра­ђен је но­ви храм Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, у ко­ме су оста­ци жр­та­ва ко­ји­ма су но­ви зло­чин­ци ки­ди­са­ли на ко­сти. Цр­ква у Пре­би­лов­ци­ма чу­ва мир се­ни стра­дал­ни­ка из 1941. го­ди­не. Оне су да­ле­ко од сва­ког по­ли­тич­ког пре­пу­ца­ва­ња, па их не тре­ба до­во­ди­ти у би­ло ка­кву ве­зу са при­зем­ним го­во­ром по­во­дом ре­зул­та­та Осме сед­ни­це ЦК СК Ср­би­је.

Ми­лан Бе­кан, по­ли­ти­ко­лог из Бе­о­гра­да
ИЗВОР: ПОЛИТИКА