Проф. др Милован Р. Пецељ: МЕМЕНТО ЈЕВТО ДЕДИЈЕР

  • Са Јованом Цвијићем стасава непоновљива генерација географа, који су наставили рад по узору на свог великог учитеља и тако је настала надалеко позната српска географска школа, у којој високо место припада Јевту Дедијеру. Цвијић му је прокрчио пут кроз дивљу балканску шуму, а он је од свог учитеља на­сле­дио све вр­ли­не до­брог ис­тра­жи­ва­ча, сле­дећи њего­ву на­уч­ну ми­сао, без ре­зер­ве.

Јевто Дедијер припадао је оној генерацији наших снажних људи и карактера који су се, и научно и патриотски, у сами освит слободе разбудили и хитали да надокнаде све што је било пропуштено у временима дугог ропства. Репрезентативни изданак српске патријахалне културе, Јевто Дедијер је, од сељанчета и чобанина из Чепелице крај Билеће, самопрегорним радом и урођеном бистром памети, стигао до Велике школе у Београду и доктората у Бечу, свагда служећи своме народу. Његова номадска животна и научничка стаза, пуна искушења, ретких успона и честих невоља, а пред крај кратког живота, неспоразума и несрећа, заправо је још једна узвишена стаза генерације младобосанских „палих анђела”, о којој је тако узбудљиво сведочио Иво Андрић. Овим желимо да се сетимо Јевта Дедијера као признатог научног радника и јавног делатнику чија се животна стаза поклапа и преплиће са стазом једне целе генерације најзначајнијих српских интелектуалаца тог времена.

 

Јевто Дедијер 1879-1918

Једном приликом ми је Рајко Петров Ного казао. Он нам је кућу сачувао. За његову студију Херцеговина Момо Капор је написао да је она Више од књигеИво Андрић је једном приликом казао – Јев­то Де­ди­јер је био је­дан од нај­по­ште­ни­јих љу­ди ко­је сам у жи­во­ту срео.

  • Јевто Дедијер је био први доцент географије кога је изабрао Ј. Цвијић 1910;
  • Јевто Дедијер је први наставник из БиХ на Београдском универзитету;
  • Јевто Дедијер је био посланик првог сазива БиХ сабора године;
  • Јевто Дедијер је био уредник часописа „Преглед“ и „Српска ријеч“;
  • Јевто Дедијер је у знак протеста против Анексије згазио царско намештење на посао у Земаљском музеју;
  • Јевто Дедијер је 1907 – 08. године био секретар СКПД „Просвјета“;
  • Јевто Дедијер је 1909. био професор на богословији „Свети Сава“у Београду;
  • Јевто Дедије је био учесник Балканских и Првог светског рата;
  • Јевто Дедијер је прошао Албанску голготу;
  • Јевто Дедијер је по налогу Николе Пашића године израдио прву карту Јужнословенских земаља за потребе Српске владе на мировној конференцији;
  • Карту су штампали књижари Кимерли и Фреј из Берна посмртно;
  • Јевто Дедијер је 1917. године, боравио у Паризу у надлештву са познатим француским географима Демартоном, Деманжоном, Сионом и Галоом;
  • Јевто Дедијер је био у тиму за израду прве Енциклопедије Југославије;
  • Јевто Дедијер је написао три књиге и преко педесет научних и стручних радова у најеминентнијим српским, француским и немачким часописима.
  • Де­ди­је­ров на­уч­ни рад има на­ци­о­нал­ни зна­чај.

Поживео је свега 39 година. У октобру 19118. године придружио се српској војсци у Босни. У победоносном походу разболио се и умро на данашњи дан 1918. године у Сарајеву, како су казали од Шпанске грознице. Једна је од три жртве Првог светског рата са Београдског универзитета.

Проф. др Милован Р. Пецељ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Никола Лакета Reply

    Јевто Дедијер је био један од највреднијих сарадника Јована Цвијића. Наиме Јован Цвијић
    на својим теренским испитивањима запазио је бистрину херцеговачко дјечака који му је водио коња по херцеговачким беспућима и по љутом херцеговачком кршу. Питао га је да ли би ишао
    у школу ? – Би,али отац нема пара да ме школује. Онда је Цвијић одлучио да помогне дјечаку.
    Одвео га је у Мостар код богате трговачке породице Ћоровић да тамо служи и да иде у школу.
    Остало је све познато,послије Мостара иде у Београд и Беч гдје стиче највећа научна знања.
    Послије се враћа у Босну и Херцеговину у Сарајево гдје почиње његов теренски и научни рад.
    Био је једини од малобројних факултетских образованих Срба у тадашњој Б и Х који је
    осудио непријатељску Аустро-Угарску анексију БиХ 1908. године. Због оваког националног и патриотског става морао је да бјежи од тортуре окупаторске власти. Рајко рече да нам је сачувао кућу и свијест о нама самима. Момо Капор рече да би сваки Србин Херцеговац поред Библије треба да има и књигу Херцеговина аутора Јевта Дедијера у својој библиотеци.
    Андрић рече да је био најоштенији научни радник и човјек у тадашњој БиХ. Имао је намјеру да своје теренске и научне радове настави у ослобођеној БиХ,али га је у томе спријечила његова прерана смрт.Неки кажу да је умро од шпанске грознице,неки пак веле да је отрован јер је
    могима сметао његов научни рад. И дан данас многима смета његов науни рад. Дуго времена
    све тамо до последње деценије 20. вијека,његова књига у малобројним библиотека била је у некој врсти ”изолације и робства”, није била доступна широј читалачкој публици,већ само
    мањем броју научних радника и то под строгом контролом и надзором. Готово 100 година,
    послије првог издања његове књиге сарајевска Просвјета је објавила друго издање
    Херцеговине. Касније у 21 вијеку изашло је неколико издања Херцеговине. Ја имам срећу да имам једно издање, Херцеговина антропогеографске студије, Гацко 2004. године, у коме се налазе 3 књиге херцеговачких истраживача и научника: 1. Јевто Дедијер, Херцеговина
    2. Обрен Ђурић Козић, Шума, Површ и зубци у Херцеговини, 3. Миленко С. Филиповић и
    Љубо Мићевић, Попово у Херцеговини.

  2. Sakota Zeljko Reply

    U Kozicama kod Stoca, gdje je Jefto inace dolazio tokom svog terenskog rada oko 1906 godine ,pred drugi svjetski rat se pjevala pjesma:
    Dok se sunce po zemljici sece
    Dedijer Jefto umrijeti nece

Оставите одговор на Никола Лакета Одустани од одговора