• Tекст Сашe Недељковићa истражује генезу Купара код Дубровника – од њихових почетака као чешког туристичког пројекта након Првог свjетског рата до изградње затвореног војног комплекса у социјалистичкој Југославији. Насупрот савременом фокусу на рушевине из доба социјализма, аутор подсjећа на дубљу историју овог места, засновану на соколским идејама и чешко-југословенском савезништву које је Јадран видело као заједничко „Словенско море”.

  

Хотел Купари био је најстарији хотел који су изградили Чеси одмах после Првог светског рата. Када је чешка имовина национализована, почела је изградња Војног одмаралишта Купари. Хотел Галеб изграђен је хиљаду деветсто педесет пете године. Током наредних двадесет седам година изграђена су четири нова хотела и две луксузне виле. Хотели су се отварали следећим редом: Горичина хиљаду деветсто шездесет друге, Пелегрин хиљаду деветсто шездесет треће, Купари хиљаду деветсто седамдесет осме и Горичина два хиљаду деветсто осамдесет друге године. Главни пројектант био је Давид Финци.

После ратова насталих разбијањем Југославије, хотели су запуштени. Сингапурски инвеститор кренуо је да руши све хотеле осим хотела Гранд, који су подигли први власници. (1)

Поводом рушења, у листу „Политика” објављен је чланак под насловом „Срушен хотелски комплекс у Купарима из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”. Уз чланак је објављена фотографија рушења хотела. Истакнуто је да је некада најелитније југословенско одмаралиште у Купарима, у којем су својевремено боравили Јосип Броз Тито и бројне светске звезде, нестало. Једини објекат који је преживео рушење је хотел Гранд, који је требало да буде обновљен и да постане централни део будућег туристичког комплекса. То је јавио хрватски портал Бизнисинфо, а пренела новинска агенција Тањуг.

Купари су били симбол луксуза и престижа у некадашњој Југославији. Комплекс је био војно одмаралиште за високе официре, политичаре и дипломатске госте, а могао је да прими око две хиљаде посетилаца. У понуди су били хотели високе категорије, приватне плаже и врхунска услуга. (2)

То је све што је код неких остало у сећању на Купаре из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Треба се подсетити да историја није почела са Титом. У поменутом чланку није било никакве критичке дистанце према том времену. Насупрот томе, Соколи су се сећали Купара као предратног чешког хотела.

Пре Другог светског рата Купари су били чешко одмаралиште. После Првог светског рата, између Чехословачке и Југославије успостављени су савезнички односи. Обе земље су биле чланице Мале Антанте. Настављени су братски односи из времена Аустроугарске монархије. Чеси су оснивали своја летовалишта на обалама Јадрана, а најпознатије је било управо у Купарима. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима хиљаду деветсто двадесет седме године. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (3)

Године хиљаду деветсто двадесет девете, Управа „Соколског гласника” обратила се посебним позивом свим братским соколским друштвима на чијем се подручју налазе купалишта, лечилишта и опоравилишта. Позвали су их да истакну места која би својим природним и здравственим лепотама могла привући пажњу – не странаца – већ нас Југословена сокола, који смо до сада, на жалост, за те наше крајеве и њихове користи знали мање и показивали мање интересовања него странци. Свечано издање листа имало је за циљ да упозори претплатнике у домовини, као и у братској Чехословачкој и Пољској, на богатство наше земље. Намера је била да се северна браћа и сестре позову на своје „Словенско море”. Сматрало се дужношћу да се коначно спроведе гесло „Свој своме”. (4)

Прашки лист „Народни листи” од двадесет другог маја хиљаду деветсто тридесет друге године објавио је позив: „Чехословачка Република има много природних лепота, али нема море. Међутим, имају га наша браћа Југословени, чија земља за нас није иностранство и туђина, јер се међу њима осећамо као међу својим најближима. Сматрамо нашом дужношћу да скренемо пажњу свакоме ко жели да се опоравља на мору или ко треба да, према лекарској препоруци, пошаље своју децу на море, да се одлучи за југословенски Јадран. На то смо посебно обавезани ове године јер се спрема огромна маса југословенског соколства за наш слет. Ако се око осам хиљада Југословена, упркос општој кризи, одлучило да дође код нас у Праг, онда је тај њихов гест и жртва убедљив доказ пожртвоване братске љубави која се не сме заборавити. Остајмо верни једни другима, узвраћајмо љубав љубављу, а пажњу пажњом. Зато, ако морате на море, дајте предност Југославији, њеном и нашем Јадрану!” (5)

На Фестивалу нитратног филма у Кинотеци у Београду две хиљаде седамнаесте године приказан је филм из хиљаду деветсто тридесет прве године под насловом „Морска бања Купари у чаробном окружењу Дубровника”, који говори о летовању чешких туриста. Путовало се експресним возом на релацији Праг–Сплит, одакле је пут настављан бродом и аутомобилима до Купара. У филму је приказан боравак чешких гостију у овом месту. (6) У то време Италија је истицала своје претензије на источну обалу Јадрана. Због савеза Мале Антанте, уместо чешких туриста на Јадрану, могли су се појавити и чехословачки војници.

Везе између словенских народа, створене у борби против Аустроугарске монархије, настављене су и после Првог светског рата. У међуратном периоду, у ослобођеним словенским државама, дошло је до практичне примене словенске узајамности кроз летовања на приморју у Југославији. Власти Југославије и Чехословачке водиле су заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање својих народа. Са своје стране, Соколи су пропагирали летовање на Јадрану као на „Словенском мору”. Хотели чији су власници били повезани са соколима оглашавали су се у „Соколском гласнику”, који су читали и Соколи из Чехословачке и Пољске. Чеси су сматрали да је морска обала Југославије и њихова обала. Зато су и оснивали своја летовалишта на приморју. Најпознатије и највеће чешко летовалиште било је у Купарима код Дубровника.

После Другог светског рата у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Купари су постали најелитније југословенско одмаралиште у којем су боравили Тито и светске звезде. Било је то војно одмаралиште за високе официре, политичаре и дипломате. То је углавном све што је код неких остало у сећању на Купаре из тог периода. Нису се питали како је држава која је прокламовала власт радничке класе могла да изгради тако елитно одмаралиште, и то за потребе Југословенске народне армије. Насупрот њима, Соколи се сећају предратног хотела Купари као првобитног чешког хотела.

Саша Недељковић,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

(1) (Р. М.) Пансион Купари, „Пома”, часопис за повест, књижевност и културу, Дубровник, две хиљаде двадесет пете године, страна шездесет друга;

(2) „Срушен хотелски комплекс у Купарима из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”, „Политика”, Београд, двадесет девети март две хиљаде двадесет шесте године, рубрика Регион, страна четврта;

(3) „Споменица двадесет пет година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, хиљаду деветсто двадесет девете године, стране седамдесет друга и седамдесет трећа; Видети: „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски гласник”, у Љубљани, петнаестог маја хиљаду деветсто двадесет седме године, број девет, страна двеста десет; „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски гласник”, у Љубљани, петнаестог априла хиљаду деветсто двадесет седме године, број седам, страна сто педесет пет; В. П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски гласник”, у Љубљани, тридесетог септембра хиљаду деветсто двадесет седме године, број осамнаест до деветнаест, страна триста осам;

(4) „Са сунчаних обала нашег Јадрана – наша купалишта и летовалишта”, „Соколски гласник”, Љубљана, првог јула хиљаду деветсто двадесет девете године, број тринаест, страна седамнаеста;

(5) „Словенска солидарност”, „Хроника”, „Соколски гласник”, Љубљана, двадесет седмог маја хиљаду деветсто тридесет друге године, број двадесет два, страна четврта;

(6) „Програм деветнаестог фестивала нитратног филма”, Београд, две хиљаде седамнаесте године, страна четрдесет трећа;