То, име Луке Вукаловића,
На понос служи народа свога.
Немаше мирнога сна ни јаве,
Слободе залог српске су главе.
Поносна јесте на свога сина,
Поносна јесте Херцеговина.
Турци се плаше, Турци се брину.
Он ослобађа Херцеговину.
Помоћ да би пала турска сила,
Има црногорског кнез Данила.
И Русима Срби веру дају.
Руси због свог јада посустају.
Србија брине о своме роду.
Ал слабу помоћ шаље народу.
Доста је турског зулума, доста!
На свом огњишту, ретко ко оста.
Срби се селе, беже од злобе.
Пиште од велике турске глобе.
Србија тајно помоћ им шаље.
Не може више, и не сме даље.
Србин тада из Херцеговине,
За слободу свога рода брине.
За слободу спреман да погине.
Турци желе да се реше муке.
Сви се боје Вукаловић Луке.
А из краја, Врусиње и Зупци?
Од Срба се од тих боје Турци.
Србима је доста турске глобе.
Лука Србе води до слободе.
Вукаловић Лука, злато наше!
Сви се Турци, од Луке се плаше.
Лука Вукаловић име живи.
Свет се јунаштву његовом диви.
Ни Турци нису, нису то крили.
Да су се Луки, они дивили.
Док Срба таквих, док буде било.
Нас да победиш? Нема те сило!
Молимо се Богу и свецима.
За слободу деце, част прецима.
За слогу, јединство свим Србима.
На свету овом, где год их има.
За част и слободу свим Србима.
Да их у свету све више има.

Љиљана Ћуић