• Пад Виктор Орбана и долазак Петера Мађара на власт у Мађарској нису само политичка вијест. За Србију, то је економска промјена првог реда. Није важно ко је побиједио – важно је како ће се то одразити на новчаник просјечних грађана Србије.

  

Побједник избора у Мађарској Петер Мађар није класичан опозиционар који је годинама нападао власт са стране. Он је до јуче био дио система Виктора Орбана, човјек који је знао како тај систем ради изнутра. Управо зато је његов успон толико брз и опасан по стару власт – он није рушио споља, него изнутра. Као такав, он не дугује Србији ништа, нити има разлог да настави политику личних односа коју је Орбан градио. За њега је политика ствар правила, а не пријатељства.

А Србија је годинама живјела управо од тог пријатељства.

Односи са Будимпештом нису били само службени, него лични. То је значило да се гас, складишта и транзит не третирају увијек као чист бизнис, него као ствар договора. Србија је имала нешто што се у политици ријетко добија – попуст на повјерење.

Сада тога више нема.

И савезништво има своју цијену 

Орбан је био политички савезник који је Београду често отварао врата у тренуцима када је Брисел затварао прозоре: Мађарска је гласала против пријема Косова у Савјет Европе и против резолуције УН о Сребреници, чиме је Србији давала јасну дипломатску подршку. Али та подршка је имала и своју цијену: Србија се навикла на једну врсту политичког комфора који није почивао на снази система, него на личним односима и Орбановом сукобу са ЕУ.

Сада тај комфор нестаје. Мађарски избори су донијели убедљиву побједу Петеру Мађару и његовој „Тиси“, уз двотрећинску већину и обећање да ће се земља вратити европским правилима, откључати замрзнути фондови и пооштрити борба против корупције. За Мађарску то значи повратак у европску матицу; за Србију значи крај једне старе навике — да се важни послови у региону понекад могу водити као да су пријатељски договор, а не чиста рачуница.

Скупљи гас доноси високу инфлацију

Највећи удар на српски новчаник неће доћи кроз политику, него кроз енергетику. Србија је, према званичном извјештају Агенције за енергетику, и даље високо зависна од увоза гаса; домаћа производња је 2024. покривала само 6,7 одсто потреба, а већина гаса је долазила увозом, углавном из Русије, уз мање количине из других праваца. Исти извјештај каже да су интерконектори према Бугарској и Мађарској суштински промијенили систем снабдијевања, што значи да се српска енергетика више не ослања на један једини излаз, али и да се свака промјена у Будимпешти директно прелива на Београд. Ако Мађарска пређе на строжу тржишну логику, складишта, транзит и резерве више неће бити „питање договора“, него питање рачуна.

То је суштина која се у Србији најбоље види на рачунима за гријање, струју и све што зависи од енергената. Кад гас поскупи, не поскупљује само једна ставка, него цијели ланац: производња, транспорт, пекарски производи, грејање, па онда и инфлација у најобичнијој продавници. Зато промјена у Мађарској није „страна вијест“, него домаћа економска тема. Нови мађарски премијер неће имати разлога да води Орбанову личну политику према Србији; он ће се строго придржавати европског диктата, у коме нема емоција, већ заштиру бриселкских интереса и испоставу већих рачуна

Посљедице ће осјетити и националне мањине

Под Орбаном, мађарска држава је преко Фондације „Просперитати“ снажно улагала у мађарску заједницу у Војводини, а сама фондација данас наводи да је у деценији рада подржала 16 хиљада успјешних пројеката. То је многим породицама значило шансу да остану и раде у свом крају, али је истовремено стварало зависност од једне политике и једног центра моћи. За очекивати је да нова владау Будимпешти неће бити спремна на такве директне аранжмане, па ће војвођански Мађари зависити од европских институција.

Српска заједница у Мађарској налази се у обрнутом положају. Орбанова власт је показивала вољу да помаже Српску православну цркву, школе и мањинске институције. Сада ће Срби у Мађарској морати више да се ослањају на европске правне механизме и мањинска права, а мање на директну заштиту из Будимпеште.

Република Српска ће такође осјетити ову промјену. Ројтерс је већ писао да је Мађарска пристала да помогне пројекте у вриједности око 140 милиона евра у Републици Српској, а Орбан је годинама одржавао отворен и политички и економски канал према Бањалуци и Милораду Додику. То значи да пад Орбана не погађа само Србију, него и шири српски политички простор у региону: мање је савезничког простора, мање је директне подршке, а више преговарања по хладним европским правилима. И у Бањалуци и у Београду то ће, на крају, значити једну ствар — више трошка за очување истог нивоа политичке и економске удобности.

Гасовод Ниш–Димитровград постаје приоритет

Зато је јужни правац снабдијевања гасом питање првог реда. Гасовод Ниш–Димитровград и веза са бугарском мрежом већ су промијенили логистику снабдијевања, а терминал у Александруполису, који је почео са комерцијалним радом и има капацитет регасификације од 5,5 милијарди кубних метара годишње, отвара Србији приступ ширем тржишту, од Азербејџана до ЛНГ-а са свјетских тржишта. То је једини начин да Србија не остане талац једног правца, једне политике и једне цијене. Али алтернатива кошта: инфраструктура, уговарање и резерве не падају с неба, него из буџета. Зато ће грађани у прелазном периоду платити вишу цијену сигурности, а тек касније, ако држава одигра паметно, мањи рачун.

У том смислу, смјена у Мађарској је и политичка лекција и економско упозорење. Како је и политиколог др Дејан Јовић у својој оцјени нагласио, Мађарска се враћа европској матрици, а Србија остаје без регионалног штита и мора у потпуности да се ослони на сопствене снаге.

За просјечног Србина промјена власти у Мађарској није прича о идеологији, него о мјесечном билансу. Политика није емоција, политика је рачун — који ће се платити кроз високе цијене енергената.