• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Раде Р. Лаловић: ПЈЕСНИЧКИ БОЛ И  ВАПАЈИ НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА
Благородством србство дише… (Или – наставак из серијала „Србин у Русији“)
ДАН КАДА ЈЕ СПРЖЕНО ЦЕТИЊЕ
Херцеговац Александар Таушан је најбољи гуслар Србије, а своје умеће преноси у бесплатној школи гуслања у Панчеву
ЗБОГ ПЈЕСМЕ У ЗАТВОР? На пет мјесеци осуђени Ристо Лечић и Славко Алексић
Како су у средњем вијеку ријешавани спорови између Дубровчана и Требињаца?
Служба свештеномученику Јоаникију, Mитрополиту црногорско-приморском и са њиме пострадалим Новомученицима
КРУШЕВИЦА КОД ЉУБИЊА, 17. ЈУН 2022. ГОДИНЕ: Освјештање цркве свештеномученика Јоаникија Липовца
19. САБОР СТАРОГ ПЈЕВАЊА У СРБА: Љубињке освојиле прво мјесто у Горажду
ВЛАДИКА ДИМИТРИЈЕ СЛУЖИО НА ТРОЈИЧИНДАН У МОСТАРУ (ФОТО/ВИДЕО)

На данашњи дан рођен Јован Дучић

Датум 17. 02. 2018.
Уређује : Слободна Херцеговина
  • На данашњи дан, 17. фебруара 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић.

Завршио је учитељску школу у Сомбору и радио као учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, а потом студирао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) представио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. годинев власти га протерује из града Бијељине. После прогонства није могао наћи учитељску дравну службу и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Био је каријерни дипломата краљевина Србије и Југославије, и амбасадор у великим европским градовима.

„На женевском универзитету је завршио права и потом се вратио у Краљевину Србију. Од 1910. је у дипломатској служби, када је постављен за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софију. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду, и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту, а до распада Југославије био је посланик у Мадриду.“

У априлском рату био је у Мадриду као опуномоћени посланик Краљевине Југославије, а када је Шпанија признала НДХ и прекинула односе са Југославијом, у јуну 1941. Дучић се сели у Лисабон, одакле путује у Америку. У Америци је живом и писаном ријечју указивао на геноцид који се вршен над Србима у римокатоличко-нацистичкој државној творевини Независној држави Хрватској. Преминуо је на празник Благовијести,  7. априла 1943. године у Америци, држава Индијана. Сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертивилу. Дучић је после шест деценија пренесен у отачаство, у родно Требиње, гдје по његовој жељи почива у храму манастира Мала Грачаница изнад Требиња, саграђеном по Дучићевој завјетној жељи према пројекту храма Грачаница на Косову и Метохији.

У богатој библиографији Јована Дучића важно је истаћи политичке и културно-историјске студије: Југословенска идеологија, Федерализам или централизам, Др Влатко Мачек и Југославија, написане и објављене у Америци у току Другог свјетског рата. Као и пјесме написане у истом периоду поводом геноцидног погрома православних Срба на простору Независне државе Хрватске. Наведене студије и пјесме законски су биле забрањене за објављивање у Југославији до 1990. године и распада југословенске државне творевине. После деведесете године Дучићеве студије су објављене као једна књига под насловом „Вјерујем у Бога и у српство,“, и до данас су објављиване под истим насловом код различитих издавачких кућа.

Огњен Војводић
Извор: www.ognjenvojvodic.info

Библиографија:
Пјесме, књига прва, издање уредништва Зоре у Мостару, 1901.
Пјесме, Српска књижевна задруга, Коло XVII, књ. 113. Београд, 1908.
Пјесме у прози, Плаве легенде, писано у Женеви 1905. Београд, 1908.
Пјесме (штампа „Давидовић“), Београд, 1908.
Пјесме, издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1911.
Сабрана дјела, Књ. I-V. Библиотека савремених југословенских писаца, Београд, Издавачко предузеће „Народна просвета“ (1929—1930).
Књ. I Пјесме сунца (1929)
Књ. II Пјесме љубави и смрти (1929)
Књ. III Царски сонети (1930)
Књ. IV Плаве легенде (1930)
Књ. V Градови и химере (1930)
Књ. VI Благо цара Радована: књига о судбини, Београд, издање пишчево, 1932.
Градови и химере, (Путничка писма), Српска књижевна задруга, Коло XLII, Књ. 294. Београд, 1940.
Федерализам или централизам: Истина о “спорном питању“ у бившој Југославији, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
Југословенска идеологија: истина о “југославизму“, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
Лирика, издање пишчево, Питсбург, 1943.
Сабрана дела, Књ. X Један Србин дипломат на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић – Рагузински, Питсбург, 1943.
Сабрана дела, Књ. VII-IX (Одабране стране). Рукописе одабрали Ј. Ђоновић и П. Бубрешко. Издање Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1951.
Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић), Свјетлост, Сарајево, 1969.
Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић. Прегледао и допунио Живорад Стојковић), БИГЗ, Свјетлост, Просвета, Београд-Сарајево, 1989.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • НАЈОМИЉЕНИЈИ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ПЈЕСНИК: На данашњи дан рођен Алекса Шантић
    НАЈОМИЉЕНИЈИ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ПЈЕСНИК: На данашњи дан рођен Алекса Шантић
  • ВИДЕО: На данашњи дан рођен Гаврило Принцип
    ВИДЕО: На данашњи дан рођен Гаврило Принцип
  • На данашњи дан рођен је Иво Андрић: Не смемо престати да исправљамо криве Дрине
    На данашњи дан рођен је Иво Андрић: Не смемо престати да исправљамо криве Дрине
  • На данашњи дан рођен је Митрополит Амфилохије
    На данашњи дан рођен је Митрополит Амфилохије
  • ЛЕГЕНДЕ БЕОГРАДА: На данашњи дан рођен је Херцеговац Влада Дивљан
    ЛЕГЕНДЕ БЕОГРАДА: На данашњи дан рођен је Херцеговац Влада Дивљан
  • На данашњи дан рођен Његош: Српски тајновидац са Ловћена!
    На данашњи дан рођен Његош: Српски тајновидац са Ловћена!
  • НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН НИКОЛА ПАШИЋ: Најуспешнији српски политичар свих времена
    НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН НИКОЛА ПАШИЋ: Најуспешнији српски политичар свих времена
  • ПОХВАЛА РОДА НАШЕГ: На данашњи дан рођен је Свети Василије Острошки
    ПОХВАЛА РОДА НАШЕГ: На данашњи дан рођен је Свети Василије Острошки
  • ОТКРИВЕНИ НОВИ ДЕТАЉИ ИЗ ЖИВОТА НАЈПОЗНАТИЈЕГ ТРЕБИЊЦА: Јован Дучић рођен на Сретење 1874. године
    ОТКРИВЕНИ НОВИ ДЕТАЉИ ИЗ ЖИВОТА НАЈПОЗНАТИЈЕГ ТРЕБИЊЦА: Јован Дучић рођен на Сретење 1874. године
  • Чувајмо наше писмо: На данашњи дан НДХ забранила ћирилицу!
    Чувајмо наше писмо: На данашњи дан НДХ забранила ћирилицу!
О аутору
  • google-share
Previous Story

Сердар Перо Тунгуз-Расојевић

Next Story

ДАН КАДА ЈЕ ОТИШАО УРОШ МИЛОЈЕВИЋ: Херцеговац кога Банат и Србија никад неће заборавити

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Раде Р. Лаловић: ПЈЕСНИЧКИ БОЛ И  ВАПАЈИ НЕВЕНА МИЛАКОВИЋА

Posted On 26. 06. 2022.

Благородством србство дише… (Или – наставак из серијала „Србин у Русији“)

Posted On 25. 06. 2022.

ДАН КАДА ЈЕ СПРЖЕНО ЦЕТИЊЕ

Posted On 23. 06. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Mnogo ljudi koje licno poznajem je...

Posted On 22. 06. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 13. 06. 2022.

Али има једна огромна мана у с...

Posted On 07. 06. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...