На данашњи дан рођен Јован Дучић

• На данашњи дан, 17. фебруара 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић.

Завршио је учитељску школу у Сомбору и радио као учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, а потом студирао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) представио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. годинев власти га протерује из града Бијељине. После прогонства није могао наћи учитељску дравну службу и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Био је каријерни дипломата краљевина Србије и Југославије, и амбасадор у великим европским градовима.

„На женевском универзитету је завршио права и потом се вратио у Краљевину Србију. Од 1910. је у дипломатској служби, када је постављен за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софију. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду, и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту, а до распада Југославије био је посланик у Мадриду.“

У априлском рату био је у Мадриду као опуномоћени посланик Краљевине Југославије, а када је Шпанија признала НДХ и прекинула односе са Југославијом, у јуну 1941. Дучић се сели у Лисабон, одакле путује у Америку. У Америци је живом и писаном ријечју указивао на геноцид који се вршен над Србима у римокатоличко-нацистичкој државној творевини Независној држави Хрватској. Преминуо је на празник Благовијести,  7. априла 1943. године у Америци, држава Индијана. Сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертивилу. Дучић је после шест деценија пренесен у отачаство, у родно Требиње, гдје по његовој жељи почива у храму манастира Мала Грачаница изнад Требиња, саграђеном по Дучићевој завјетној жељи према пројекту храма Грачаница на Косову и Метохији.

У богатој библиографији Јована Дучића важно је истаћи политичке и културно-историјске студије: Југословенска идеологија, Федерализам или централизам, Др Влатко Мачек и Југославија, написане и објављене у Америци у току Другог свјетског рата. Као и пјесме написане у истом периоду поводом геноцидног погрома православних Срба на простору Независне државе Хрватске. Наведене студије и пјесме законски су биле забрањене за објављивање у Југославији до 1990. године и распада југословенске државне творевине. После деведесете године Дучићеве студије су објављене као једна књига под насловом „Вјерујем у Бога и у српство,“, и до данас су објављиване под истим насловом код различитих издавачких кућа.

Огњен Војводић
Извор: www.ognjenvojvodic.info

Библиографија:

Пјесме, књига прва, издање уредништва Зоре у Мостару, 1901.
Пјесме, Српска књижевна задруга, Коло XVII, књ. 113. Београд, 1908.
Пјесме у прози, Плаве легенде, писано у Женеви 1905. Београд, 1908.
Пјесме (штампа „Давидовић“), Београд, 1908.
Пјесме, издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1911.
Сабрана дјела, Књ. I-V. Библиотека савремених југословенских писаца, Београд, Издавачко предузеће „Народна просвета“ (1929—1930).
Књ. I Пјесме сунца (1929)
Књ. II Пјесме љубави и смрти (1929)
Књ. III Царски сонети (1930)
Књ. IV Плаве легенде (1930)
Књ. V Градови и химере (1930)
Књ. VI Благо цара Радована: књига о судбини, Београд, издање пишчево, 1932.
Градови и химере, (Путничка писма), Српска књижевна задруга, Коло XLII, Књ. 294. Београд, 1940.
Федерализам или централизам: Истина о “спорном питању“ у бившој Југославији, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
Југословенска идеологија: истина о “југославизму“, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
Лирика, издање пишчево, Питсбург, 1943.
Сабрана дела, Књ. X Један Србин дипломат на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић – Рагузински, Питсбург, 1943.
Сабрана дела, Књ. VII-IX (Одабране стране). Рукописе одабрали Ј. Ђоновић и П. Бубрешко. Издање Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1951.
Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић), Свјетлост, Сарајево, 1969.
Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић. Прегледао и допунио Живорад Стојковић), БИГЗ, Свјетлост, Просвета, Београд-Сарајево, 1989.