• Данас се навршава годину дана од када нас је напустио наш брат Урош Милојевић. Неуморни прегалац и дугогодишњи предсједник Удружења Срба Херцеговаца у Банату оставио је дубок траг иза себе, а колики је губитак и празнина настала његовим одласком настала најбоље свједочи управо година за нама.

УРОШ МИЛОЈЕВИЋ СВУДА СВОЈ НА СВОМЕ: Домаћин у Ловачком дому у Клеку

Овај датум, 17. фебруар Херцеговци не памте само по рођењу великог Јована Дучића, него и по одласку великог Уроша Милојевића.

Рођен на Зупцима, живио и одрастао у Клеку, заправо је цијели свој животни вијек провео у Херцеговини, поштујући Банат у коме је формирао своју породицу. Све нас Херцеговце, који смо некад знали и да претјерујемо потенцирајући наш завичај знао је да укори увијек наглашавајући важност “пријатеља Херцеговине”.

Радећи припрему за сајт “Слободна Херцеговина” , прије пет година, гугл ми је на ријечи “Удружење Херцеговина Србија” нимало случајно избацио име и број телефона Уроша Милојевића.

Са Урошем на вечери Требињаца у Београду 2016. године

Није био од људи који су се замајавали друштвеним мрежама, нити се замајавао интернетом. Међутим, када сам му се представио и телефоном на “невиђено” објаснио концепт будућег сајта он није имало дилему да такву идеју подржи.

И док су неки критиковали да је назив портала предугачак Урош је имао другачије виђење….

– Како кажеш. Херцеговина, па још Слободна. Ништа лакше да се запамти…. – говорио би он.

Зато је баш први одлазак на догађај био сијело у Зрењанину одржано 26. октобра 2013. године. Уочи сијела одржана је трибина о војводи Луки Вукаловићу који ће само годину и по дана касније добити своје споменике у Гајдобри, Зупцима у Требињу. Заправо, сваки посао који би Урош започео гарантовано би се и завршио на најбољи могући начин. 

Од тог 26. октобра 2013. године Урош Милојевић је практично био главни савјетодавац. Свака недоумица завршавала се телефонским позивом послије кога би сваки проблем био ријешен.

Његовим одласком више ништа није исто…

Драги Уроше, нека ти је вјечна слава и хвала….

Трифко Ћоровић