• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ВЕСНА КАПОР: Поводом Даре из Јасеновца – приче у мојој глави
Предраг Антонијевић: Дара није „антихрватски филм“, али јесте антиусташки филм!
ЈЕЛЕНА БУХАЧ РАДОЈЧИЋ ПРЕЖИВЈЕЛА ЈАСЕНОВАЦ: Још се надам да ћу пронаћи брата Илију
Епископ бачки Иринеј позитиван на корона вирус
ПЕТИ ПОКРАЈИНСКИ СЛЕТ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ СКОПЉЕ: Прослава 25. годишњице ослобођења Старе Србије
Епископ Атанасије на болничком лијечењу и у стабилном стању
ЈАСНА ПОПОВИЋ: Ко изговори Јасеновац, мора да осети тежину земље натопљене српском крвљу
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Не желим да Хрватска буде на лошем гласу због екстремиста
Биографија новог српског патријарха Порфирија
ТРЕБИЊКА СВЈЕТСКОГ ГЛАСА: Милица Марић гради успјешну каријеру у “Мајкрософту”

Сердар Перо Тунгуз-Расојевић

Датум 17. 02. 2018.
Аутор : Слободна Херцеговина
  • Вала Борачка пружа се коритасто у горњем току ријеке Неретве. Њен је простор од неколико сати хода, почевши од Гредеља до Дин Дола. Ширина јој је врло уска, нарочито у ваздушној линији, а дужина достиже око дванајест сати пјешачких. Зиме су у самој вали умјерене, а љета су топла и спарна, пошто вала преставља тип кањонске долине.

Црква Светог Василија Острошког у Улогу (ФОТОГРАФИЈА: Наташа Глигорић)

Сва је вала покривена ситном горицом и вијугавим потоцима од многобројних врела. Испресијецана је стрмим странама разним водотечинама усијеченим у трошном камену и земљи иловачи. Борач је од увијек престављао природно утврђење, благодарећи свом коритасгом положају и сусједним планинама као: Црвњу, Зелен Гори, Трескавици и Височици. Становници Борча некад су били православне вјере, и по добро сачуваном народном предању, три пута су се турчили, а три пута прелазили у своју стару вјеру. У прољеће, љето и јесен Борчани би били православни, а кад би дошла зима и притисли велики сњегови, те се не би могли лако кретати и бранити, Борчани би од великог турског притиска поново примали ислам. Ту вјерску борбу лијепо преставља народна пјесма опјевавши борбе Шаке харамбаше са Турцима око врела, Зетовице. У доба турско цио жупни Борач био је насељен муслиманским живљем, а планински измијешан са православним. Предање каже, за кућу Окукину да је одржала православље, али под врло тешким рајетинским условом, да најстарији члан од породице Окука сваког петка пред џамијом у Улогу врти ћускијом рупу у камену и кува муслиманима кафу, док се они Алаху моле у џамији.

Муслимани Вале Борачке, захваљујући своме изолованом планинском земљишту, у колико немају у својим жилама које зрнце анадолске крви, потпуно су сачували чистину словенске расе. То су плави а снажни сељаци, поштени, добродушни, гостопримљиви, издржљиви,  и ратоборни. Као што су некад били фанатици православни, тако су данас фанатици исламски. У доба своје силе и моћи, а под утицајем исламског вјерског фанатизма, чинили су Борчани и злочинства од своје браће православне, палили су их по буквама, или тајно убијали по млиновима и шумама, или их бацали у корито помамне Неретве. Кад је Књаз Никола 1876 год. сву Горњу Херцеговину прегазио са војском, Борач је једини остао нетакнут. Чете црногорско-херцеговачке, врло су тешко продирале у Борач, или преко њега прелазиле дубље у Босну, пошто су у њему врло ријетко могле имат јатака, и са тешком би се муком спасле, кад би се спуштиле у дно вале, и биле опажене од напријатеља. Вала Борачка била је природна тврђава између Босне и Херцеговине. Благодарећи тој баријери муслимани босански били су заштићени од чета црногорско-херцеговачких и могли су остати у компактним масама, као у вали Бјелимићима, Хотовљу, а такође и на подножју планина: Трескавице, Бјелашнице и Височице. У свим тим мјестима врло је ријетко допирао бјелосапац нож црногорско- херцеговачких хајдука и ускока.

Кад је Аустрија окупирала Борач, затекла га је непопаљена, добро наоружана и богата са стоком. И као такав није се могао лако помирити са промијењеном политичком судбином, но је увијек показивао оштре зубе окупаторским властима. Паметни и увиђавни барон Бенко, тадашњи невесињски престојник, да би утевтишио Борчане, сугерирао је својој влади у Сарајеву, те су у Борач послали сердара Пера Тунгуза, као војно-цивилног управитеља. И ако се тамо није ишло Тунгузу, пошто је још раније као хајдучки харамбаша посјекао борачког буљубашу Хуса Пехиља-Женевића, браћу Шатаре, и још неке друге Борчане, ипак је морао поћи по наређењу старије власти. Познато је да се радо не залази у крајеве гдје се дугује људска крв, а нарочито у мутним приликама и временима. Сердар се настанио у Улогу, крај саме Неретве, не далеко од босанске границе и отпочео управљати Валом Борачком.

Сам почетак био је тежак и пун неповјерења са обадвије стране. Али мало по мало, сердар је својим радом све више придобијао Борчане. Оно што је било у прошлости, и што је коме додијелила ратна срећа, то се брисало, а из нова се почело живјети. Око себе сердар привлачи у томе крају све прве људе, па чак и кумује са Омером Шачићем вођом муслимана. Пред Швабом, заједничким непријатељем, православни и муслимани у Невесињу потпуно се мире и заборављају на све домаће међусобне крви и несугласице. Кад је босанско-херцеговачка влада затражила од народа прве војне регруте — солдате — 1882 год. са малим изузетком сви су Невесињци били једнодушни да се томе одупру.

По упуствима са Цетиња сердар Тунгуз ухватио је вјеру са буљубашом Сали агом Фортом, и на тај начин православни и муслимани постали су једна политичка и ратничка цјелина. У јеку зиме, окупивши се сви Борчани у селу Улогу, сердар Тунгуз покренуо је устанак и објавио рат Аустрији. Читавих шест мјесеци борио се са двије до три хиљаде усташа по планинама, против много надмоћнијег непријатеља. Устанак из Улога проширио се и на друге срезове херцеговачке и на Кривошије. Али притиснут од надмоћније силе с дана у дан устапак је малаксавао. Најпослије усташи су били приморани да бјеже у Ц. Гору и да спасу своје главе. Ушавши Аустриска војска побједоносно у Борач све је попалила и у пепео претворила. Одмах је затим почела утврђивати тај крај и подизати у њему и около њега војно-жандарске касарне, као у Улогу, Обрњи, Плужинама, Брњцу и копати шанчеве као на Паносу.

Овај други Невесињски Устанак подигла је руска дипломација преко својих славенофила, Цетиња, Херцеговаца и Кривошијана. Како су Ц. Гора и Русија биле војнички исцрпљене усљед рата са Турском, а краљ Милан запливао у аустриске воде, под таквим приликама, Аустрија се спремала да изиђе на Солун. Да би се осујетили војничко-политички планови аустро-угарски подигнут је други Невесињски Устанак. И ако овај устанак није постигао жељени циљ, ипак је доказао Аустрији да Невесиње није уморно од прошлих ратова, и да је готово за своју и општу словенску ствар увијек своју крв пролити и своје куће попалити и порушити. Добити су од овог другог устанка, што је Монархију, докле га је угушила, коштао у новцу и крви, што је приморао да одустане од освајања до Солуна, и што је Књаз Милан водећи тада аустрофилску политику добио краљевску титулу.

Угушење другог Невесињског устанка, коме је центар био Улог, извршено је под управом поглавара војно-цивилног за Босну и Херцеговину Јохана Апела, старог опробаног хусарског официра и ратника, који је у рату против Талијана изгубио око и постао носилац ордена Марије Терезије. Поглавар земље Јохан Апел, управљао је дуго година Босном и Херцеговином, и често је пута вршио велике маневре по планинама босанско-херцеговачким. Кад је Апел прослављао шездесетгодишњицу свога живота и рада изабрао је Улог за мјесто прославе. На Тунгузовој Луци покрај Неретве направљени су славолуци, куда има слављеник да уђе, слегла се сва војска босанско-херцеговачка која је узела учешћа у маневрама и били су позвани да присуствују прослави сви истакнутији људи из земље, а пред њима војвода Богдан Зимоњић. Пуцале су пушке и топови да се небо проламало, трке су се вршиле са коњима, пецива су се пекла на многим ватрама, а војска је пјевала и веселила се око својих подигнутих шатора. Том приликом поздрављајући присутне слављеник Апел, у своме говору између осталог, изговорио је ове ријечи:

— „Господо официри и народни прваци, имао сам и љепших и удобнијих мјеста да прославим своју шездесет-годишњицу, но што је ово забачено мјесто Улог. Али сам баш ово мјесто изабрао, што је овдје невјерни сердар Перо Тунгуз подигао оружје против наше домовине. Ми смо устанак у крви угушили, и тада као и увијек, наше су трупе показале, и онима у земљи и онима ван земље, силу и моћ Аустро-Угарске Монархије.

И док је тако говорио и са великом парадом прослављао поглавар земље Јохан Апел, на развалинама попаљеног Тунгузовог огњишта, дотле се сердар Перо са неколицином својих ратних другова потуцао и мучио, као политички емигрант, по Црној Гори и Србији. Тежак је и врло горак изгнанички хљеб, па био и у братској земљи. Али вјера у коначну побједу, била је јака и несаломљива код овога херцеговачког горштака, као и код његових политичких другова.

Та вјера у побједу српске и словенске идеје гонила га је у 80 година свога живота да се повлачи испред непријатеља преко Албаније, да буде на солунском фронту, и најпослије да наступа са ослободилачком војском, послије пробоја солунског фронта, ка ослобођеној и уједињеној отаџбини. Побједоносно ступајући до долине ријеке Мораве, нешто велико бреме од година, а највише изнурени и измучени ратнички и избјеглички живот, затворили су му за навијек очи и душу му напаћену предали Богу.

 

ИЗВОР: Данило Тунгуз Перовић, Портрети црногорско-херцеговачких горштака, 
Бокешка штампарија Котор XI-1934.
Преузето са Срби у БиХ 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.



Погледајте сличне вести:



  • Херцеговачки устаници (4): Перо Тунгуз
    Херцеговачки устаници (4): Перо Тунгуз
  • Галерији великана у “Старој Херцеговини” придружио се праведни бунтовник Перо Тунгуз
    Галерији великана у “Старој Херцеговини” придружио се праведни бунтовник Перо Тунгуз
  • ДРУГИ САБОР ФАМИЛИЈЕ ТУНГУЗ: Поносни на харамбашу Пера и остале славне претке
    ДРУГИ САБОР ФАМИЛИЈЕ ТУНГУЗ: Поносни на харамбашу Пера и остале славне претке
  • СЕРДАР ПРЕВИШИЋ КОД БЕЧКОГ ЦАРА: Ја сам из наше земље - Херцеговине!
    СЕРДАР ПРЕВИШИЋ КОД БЕЧКОГ ЦАРА: Ја сам из наше земље - Херцеговине!
  • СЕРДАР ЈАНКО ВУКОТИЋ - залог вјечне заједнице Србије и Црне Горе
    СЕРДАР ЈАНКО ВУКОТИЋ - залог вјечне заједнице Србије и Црне Горе
  • ПОВРАТАК МОСТАРУ: Пјесник Перо Зубац гост "Квадратуре Круга"
    ПОВРАТАК МОСТАРУ: Пјесник Перо Зубац гост "Квадратуре Круга"
  • ХЕРЦЕГОВАЧКА ВИДОВДАНСКА БРАЋА: Владимир Гаћиновић и Перо Слијепчевић
    ХЕРЦЕГОВАЧКА ВИДОВДАНСКА БРАЋА: Владимир Гаћиновић и Перо Слијепчевић
  • ПЕРО СЛИЈЕПЧЕВИЋ О ПОСЈЕТИ НИКОЛИ ТЕСЛИ: Oво је слика његовог лика, његова дела свом Српству дика
    ПЕРО СЛИЈЕПЧЕВИЋ О ПОСЈЕТИ НИКОЛИ ТЕСЛИ: Oво је слика његовог лика, његова дела свом Српству дика
  • ПЕРО ЗУБАЦ: Мостарске кише још га прате
    ПЕРО ЗУБАЦ: Мостарске кише још га прате
  • 98. ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ У МОСТАРУ (10.-16. октобар 2017. године): Пјесник Перо Зубац овогодишњи лауреат
    98. ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ У МОСТАРУ (10.-16. октобар 2017. године): Пјесник Перо Зубац овогодишњи лауреат
О аутору
  • google-share
Previous Story

Књига „Љетопис новог косовског распећа“ митрополита Амфилохија промовисана у Руском дому у Београду

Next Story

На данашњи дан рођен Јован Дучић

One Comment

  1. Анонимни 18. фебруара 2018. at 10:07 Reply

    ХАРАМБАША
    (Перу Тунгузу)

    Поглед ти је оштар, ко бијесни вјетар,
    таласима што се Моринама вије.
    Кућа ти је била и шума и честар,
    кад се крв јунака, за слободу лије.

    Будила се нада на лицу хајдука,
    од витешког огња остало је жара,
    на стисниту сабљу навикла је рука,
    кроз јецај и сузе слобода се ствара.

    Од Ћетне пољане, па до Вучјег дола,
    много је јунаштва, подвига и бола,
    тамо куда твоје, ходиле су чете.

    На Јакомир-брду, гдје мећаве циче,
    твој камени спомен, још слободи кличе,
    а орлови млади у висине лете.

    Јован Братић
    (фебруар 2018.)

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ВЕСНА КАПОР: Поводом Даре из Јасеновца - приче у мојој глави

Posted On 23. 02. 2021.

Предраг Антонијевић: Дара није „антихрватски филм“, али јесте антиусташки филм!

Posted On 21. 02. 2021.

ЈЕЛЕНА БУХАЧ РАДОЈЧИЋ ПРЕЖИВЈЕЛА ЈАСЕНОВАЦ: Још се надам да ћу пронаћи брата Илију

Posted On 20. 02. 2021.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: slobodnahercegovina.com...

Posted On 21. 02. 2021.

Било би добро да филм на почетку...

Posted On 21. 02. 2021.

[…] (Слободна Херцеговина, 6. 2....

Posted On 19. 02. 2021.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.