РЕПУБЛИКА СРПСКА ПРЕД ИЗАЗОВИМА КОЈИ ЋЕ ОДРЕДИТИ ЊЕНУ СУДБИНУ

• ОД ЈЕСЕНИ ДО ПРОЛЕЋА – ОД ПРОЛЕЋА ДО ЈЕСЕНИ – СВЕ ВЕЋИ ТАЛАСИ У МЕЂУНАРОДНОЈ АРЕНИ

Повод за овај текст је могућа ситуација у Републици Српској везана за очекиване покушаје опозиције да различитим активностима преко Народне скупштине (између осталог и кроз непримерене иницијативе, лажне изјаве па чак и покушај блокаде њеног рада), затим путем експлоатације учешћа у заједничким органима БиХ (и одлукама у корист муслиманског или страног фактора а на штету Републике Српске попут усвајања спољне стратегије БиХ) све до активности на улици (и различитих инструисаних протеста против власти) којима ће покушати да онемогући нормално функционисање државног система, вршећи при томе велики притисак на актуелну власт, како би је, распламсавајући кризу на више поља, увела у вртлог непредвиђених догађаја и натерала на исхитрене, несразмерне и непопуларне реакције, које би могле бити повод за припремљени одговор и интервенцију дела међународне заједнице и њених тела.

Наравно, све активности ће се спроводити са крајњим циљем смене власти ван-институциалним путем а свакако пре редовних октобарских избора које (што процене показују) опозиција сигурно и убедљиво губи, а тиме и било какво даље упориште у делу народа као и у заједничким органима БиХ, преко којих остварује значајан (негативан) утицај на прилике и црпи своју снагу од међународног фактора, који јој због тих позиција даје значај и користи је за своје циљеве.

Рушење актуелних власти део опозиције и страни фактор планирају да спроведу по неком од сценарија већ виђених у Европи и свету или неком њиховом  комбинацијом можда баш путем новог ”унапређеног модела” који се покушава извести на случају Републике Српске. Хидра – монструм са сто глава (од  Сороша, преко тероризма, тајних организација, мултинационалних компанија, отуђених обавештајних и војних центара моћи, глобализованих медија, био-генетичких лабараторија, дубоке државе, војно-индустријског комплекса, активних делова обавештајних служби Америке, Енглеске, Немачке, Француске, Турске, Саудијске Арабије итд. ) коју је та иста међународна заједница створила и одхранила, се не зауставља. Напротив, кад хидри одсечете једну главу израсту две нове и сваки пут је све отпорнија и неухватљивија надоградујући своју рањивост из прошлости, трансформишући саму себе примењујући знања која је стекла од свог ствараоца – Запада – задајући повремено и њему самом велике ударце од којих се све теже опоравља, и за које праву стратегију за одбрану још нема.

У Српској су у току припремне активности управо тог монструма подржане споља од наизглед невидљивих саиграча  – појединих глава поменуте хидре која делује у позадини и видљивог локалног играча на терену – дела домаће опозиције и њених партнера у медијској, невладиној али и неким институционалним сферама (од дела руководства Борачке организације па све до неких јавних предузећа) као и невладиним сферама (разне невладине организације) који ће сви заједно на један крајње инструисан, нелегитиман и ван-институционалан начин, са мање или више пројектованог насиља, са лажним циљем и под велом борбе за ”лажну заставу”, покушати да дођу у посед власти. Власти коју у досадашњим покушајима нису могли освојити, ни путем избора ни путем ствaрања критичне масе на улицама. Борба дела опозиције за власт по сваку цену уз коришћење свих оруђа и уз спремност на све сценарије ће се у периоду пред нама одлучно наставити, убрзати и усложити при том ескалирајући без обзира на величину штете и последица које на крају може донети самој држави и сопственом народу.

У светлу најновијих догађаја од стране дела Запада и НАТО-а усмерених против Русије, земље која је сигурно уз сам народ Српске и Србију највећи данашњи заштитник Републике Српске, очекиван је снажан притисак дела међународне заједнице на власти РС и њеног председника укључујучи различито чак и екстремно понашање дела опозиције и других актера, што може на један крајње ружан али медијски ефектан начин бацити светло домаће и међународне јавности на Републику Српску, терајући тиме на реакцију актуелну власт, државни апарат и посебно њеног председника.

У области изучавања безбедности важи неколико постулата везаних за пројектоване догађаје, а неки од најважнијих полазе од чињенице да се ништа не дешава случајно нити у било које време, па постоји разложна потреба да се и овом случају прво пронаћу стварни мотиви, крајњи циљеви и налогодавци, односно открију ресурси, ослонци и могући утицај, као и да се предвиде кораци и потези с којима извршиоци планирају да наставе и прошире актуелне активности?

С једне стране се због тога постављају логична питања везана за будуће догађаје и извођаче истих на терену у периоду пред нама: Зашто је на мети баш Република Српска? Зашто баш у овом периоду? Зашто ће активности бити на том месту? Зашто на такав начин? Зашто су ти актери на терену? Шта је јавно прокламовани циљ због чега то раде, а шта је стварни циљ? Ко стоји иза свега? Шта је мотив налогодаваца, а шта извршилаца? Куда и до кога води ток новца? Знају ли реализатори на терену шта ће бити са Српском и њеним народом ако операција рушења власти успе, или су само изманипулисани?

Са друге стране, све нас добронамерне и забринуте људе брину и питања колико су актуелна власт тј. њени лидери и институције укључујући и безбедносни апарат (дакле цео систем) озбиљно схватили какав се процес одвија и којој критичној фази се приближава? Коју стратегију је изабрала држава и које ће оперативне јавне и тајне мере спровести да спречи ван-институционалну, нелегалну и можда насилну смену власти? Да ли је власт ангажовала стручњаке за специјални рат који се против ње, народа и државе води? Да ли има ресурсе, капацитете и савезнике за борбу у свим димензијама хибридног рата? На кога се ослања и на чију пуну подршку власт може да рачуна сутра, у битно измењеним околностима? Који одговор има Председник РС-а као најважнија, најекспониранија али и најодговорнија личност у земљи и које су његове опције и ослонци?

За разумевање ситуације најважнији су свакако повод, мотив и крајњи циљ који се жели постићи посебно у тзв. ”процесима дугог трајања” који се воде поред осталог и на штету Срба.  Поставља због тога суштинско питање на бази кога проистиче сва нестабилност и креирани догађаји који настају: Ко су главни међународни актери, који су њихови интереси, и каква је њихова конкретна улога у Републици Српској? Видимо да је Русија нападнута и медијски и дипломатски, и да се фронт против ње снажно шири, па се поставља питање: колико ће бити снажна њена даља подршка а последично и подршка Србије, (и она видљива и она мање видљива) и шта ће бити ако се континуирани притисак на Србију толико повећа и усложи ситуација да матица буде пред избором: Република Српска или Србија? Да ли су нам довољни за мир и очување бар оволиког суверенитета који РС тренутно поседује  подршка и геополитички интереси Русије, тј. економски интереси Кине?

Позната је и крајње прагамтична улога Израела у Српској па се поставља и питање поклапају ли се овај пут национални интереси Јевреја и Срба? Шта је са утицајем Турске и пројектом ”Зелена трансверзала” чији је будући ауто-пут до Сарајева саставни део?” Да ли Русија у овим измењеним околностима може довољно да утиче на Турску и њену политику на Балкану посебно јер је и сама у конфликту са Европском унијом и Америком. Хоће ли се различити интереси и глобални сукоб Саудијске Арабије и Ирана у случају поновне хомогенизације и наводне угрожености муслимана као у рату деведесетих по други пут историји поклопити у БиХ, па да вековни непријатељи можда опет постану савезници?

Колики су  стварни утицај и заједнички интереси разједињене Европске уније која не може да се отргне загрљају Америке, не сме никако у загрљај Русије, а боји се загрљаја Кине? Треба ли да се додатно запитамо што се од пропалог покушаја наметања срамне међународне резолуције о Сребрници, најаве улоге специјалног батаљона САС-а који би могао да ”десантира” и стационира се баш у Брчком, као и актуелне енглеске офанзиве и окупљања кооалиције против Русије (за почетак протеривањем дипломата), ”Горди Албион” тренутно ућутао на терену Српске? Да ли треба да се забринемо због тога јер је позанато када на први поглед углађени али  надмени, агресивни и лукави Енглези заћуте, обично се спрема нешто много горе?

Види ли можда Хрватска (ојачана одлуком о набавци 12 потпуно наоружаних Фантома Ф16) наставак свог сна о проширењу постојеће (иако делом отете) државе кроз један део БиХ а све на бази нове (старе) Аустроугарске политике на Балкану, коју овај пут спроводи Немачка? Да ли је понегде тихо помињана најава Србије и Српске као заједнице у једној држави понуђена компензација за отимање Косова и Метохије, посебно због последњих догађаја на северу Косова, или је то само још једно спиновање јавности пред сурову егзекуцију српских националних интереса? Најављује ли се тиме и казна појединим лидерима због недовољно брзог извршења очекиваних планова, или је с друге стране то одмазда храбрим политичарама услед промене некадашњег курса и покушаја одбране суверенитета и националних циљева?

Да ли израда националне декларације о опстанку Срба представља заиста стратешку и дугорочну бригу за Србе у региону или је то пробни балон за евроатлантски свет, можда делом прање савести за пропуштено или пак јасна реакција српског корпуса пред битку у последњи час? Какве везе има борба за статус руско-српског центра у Нишу са ситуацијом и будућим одлукама у Српској?

Да ли ће амерички прелазак руских црвених линија на Балтику и Украјини односно кинеских на корејском полуострву а ускоро и руско-кинеских на Балкану додатно отежати решавање српског националног питања, или ће глобална конфронтација великих сила окренути геополитичко клатно на српску страну?

Изнели смо толико пуно питања од којих верујемо да већина мучи све добронамерне аналитичаре, политикологе, национално опредељене представнике власти, сваког грађанина с обе стране Дрине и у српском расејању а посебно безбедносне стручњаке? Баш оне који треба да сагледају на прави начин шта се то ”иза брда ваља”, и да направе квалитетне безбедносне процене на основу којих ће дати конкретан предлог мера представницима власти које држава и њен систем треба да спроведу на терену, а дипломатија у сусрету са глобалним и регионалним центрима моћи и у сарадњи и координацији са моћним српским савезницима.

Толико пуно питања која траже тачне одговоре су пред нама а прилично мало (бар јавно видиљивих) одлучних и припремљених одговора српских власти и конкретних решења која се активно спроводе, имајући у виду безбедносне ризике, претње, последице и могуће контрамере на активности везане за ситуацију у Републици Српској али и Србији. Ми из удружења ”Част отаџбине” делујући с обе стране Дрине, и то већ годинама, активно, отворено и јавно пишемо и говоримо о свему, јасно дајући одговоре на многа од претходно побројаних питања, како би бар делу јавности олакшали разумевање процеса, конкретних активности, мотива и циљева оних који их спроведе како на терену тако и у позадини, наравно шаљући често уз подршку Западних медија потпуно супротну слику тој истој јавности.

Борили смо се до сада и континуирано и одлучно и још снажније ћемо се борити за истину, давајући лично и професионално тумачење догађаја као и процене развоја истих, обавештавајући јавност и предлажући неке могућности и опције које има власт, држава и српски народ, како би организовано одговорили на будуће крајње озбиљне нападе на суверенитет Републике Српске? Не смемо бити заварани јер у сенци збивања на Косову и Метохији и фокуса јавности на јужну српску покрајину у Западним и сарајевским кухињама се припремају планови за догађаје у Српској. Наши дугогодишњи читаоци и саборци добро знају, разумеју, поштују и прате наши рад, али исто тако прате и наши непријатељи од којих су поједини постали све видљивији и гласнији у осуди нашег удружења што нам јасно говори о њиховој нервози због скорог губитка позиција и суочавања са законом за сва недела. То нам је уједно и сигурна потврда да смо на правом путу у борби за Српску и Србију.

Јован Н. Шиповац