Традиционалним коњским тркама и витешким дисциплинама на Братачком лугу код Невесиња данас је завршена 142. Невесињска олимпијада. У три галоперске трке које су привукле највише пажње учествовало је 26 грла.
Слава и понос ове године иду у Билећу пошто је породица Дунђер освојила највредније награде. У трци пунокрвних коња прве двије степенице побједничког постоља припале су Гаврилу и Милану Дунђеру пошто су њихова грла Алкапела и Перидот била најбржа. Трећи на циљ стигао је прошлогодишњи побједник Мармарис, власништво Сумије Дедовић из Илиџе.
У три арапских коња све три награде иду породици Дунђер. Кроз циљ су редом прошли Малброк, Синглав и Ленкоран. Пет награда које одлазе у Билећу вриједно је чак 11.000 КМ.
Мала трка била је најнеизвјеснија, а радовао се прошлогодишњи побједник Драган Вучак из Рогатице. Преостале двије награде иду у Жабљак. Друго мјесто заузео је Путко Миљана Остојића, а треће Соко Вуксана Ковачевића.
Атрактивна дисциплина потезање конопа радост је донијела Невесињцима. Појачани пријатељима са народних сабора и соколских надметања наступили су са двије екипе и на крају освојили златну и бронзану медаљу. Између два „Сокола“ пласирао је „Стефан и див“ из Ужица.
У бацању камена с рамена неприкосновен је био Милош Марковић из Руме.Његов најбољи хитац од 18,58 м био је готово два метра дужи од другопласираног радована Зековића из Шавника.
Традиционалне и витешке дисциплине протекле су уз учешће великог броја такмичара. И млади и стари жељели су да покажу снагу, спретност и спортско умијеће, али и да освоје примамљиве награде организатора.
У скоку удаљ и скоку увис водила се жестока борба између Радована Грозданића из Даниловграда, Зорана Шуковића из Гацка и Радована Спрема из Невесиња. На крају је Грозданић са дужином 3,30 освојио злато у скоку удаљ, а Шуковић је прескочио летвицу од 1,49 што му је било довољно за најсјајније одличје. Спремо је у обје дисциплине освојио сребрну медаљу.
Витез из Братачког луга Радомир Андрић још не размишља о повлачењу са олимпијских борилишта. Данас је био најбржи у трци са јајетом у кашици, а у трци у џаку за длаку му је умакао Александар Крајишник из Апатина.
Прекаљени олимпијац у скакању на мијех Лука Парежанин покварио је расположење осталих такмичара, али и сниматеља пошто је већ у првом покушају пробио необични спортски реквизит.
На стуб висок десет метара хитро се попео прошлогодишњи побједник Јован Ступар из Апатина. Остали такмичари нису били ни близу резултата спретног Војвођанина.
И у боју на брвну прошлогодишњи трон сачувао је Жељко Куцаловић из Бањалуке.
Још један сабор витештва у Невесињу је завршен. Такмичари се пуни утисака враћају кући, они најбољи са медаљама и новчаним наградама, а организатори најављују да ће наредну Невесињску олимпијаду обогатити новим садржајима.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Назвати оно јуче (чудо невиђено) на Братачком лугу ОРГАНИЗОВАНИМ (а ипак наплаћеним) је апсурдно и мучно. Ниђе путоказа за скретање и тумарање по разрованом макадаму као да су сви посјетиоци из Кокорине ил’ Шипашна, а било нас је из Подгорице, Београда и бијела свијета. Та није ваљда ово манифестација само за нас позрагљиве што смо овце чували по Рудим брдима? Наплати ‘дер рођо улазницу скупље али зато постави монтажне трибине да барем видим шта се дешава, а не бодљикаву жицу растезати за публику ,, е јадна ли нам памет“ онаква стихијска и импровизована, по_Инглежена. А још весеља кад се коњи разобадају или не дао Бог да који излети са стазе ,,глухо било „… Е Бог ви дао догодине више слоге, благовремене припреме и информације о такмичарима трезвено најављене (без надвикивања разгласа са музикантима, аман људи одмакните шаторџије иза рингишпила или пропишите ниво децибела или вати дозвољен под шатром) и уозбиљите се, пристојно безбели.
Назвати оно јуче (чудо невиђено) на Братачком лугу ОРГАНИЗОВАНИМ (а ипак наплаћеним) је апсурдно и мучно. Ниђе путоказа за скретање и тумарање по разрованом макадаму као да су сви посјетиоци из Кокорине ил’ Шипашна, а било нас је из Подгорице, Београда и бијела свијета. Та није ваљда ово манифестација само за нас позрагљиве што смо овце чували по Рудим брдима? Наплати ‘дер рођо улазницу скупље али зато постави монтажне трибине да барем видим шта се дешава, а не бодљикаву жицу растезати за публику ,, е јадна ли нам памет“ онаква стихијска и импровизована, по_Инглежена. А још весеља кад се коњи разобадају или не дао Бог да који излети са стазе ,,глухо било „… Е Бог ви дао догодине више слоге, благовремене припреме и информације о такмичарима трезвено најављене (без надвикивања разгласа са музикантима, аман људи одмакните шаторџије иза рингишпила или пропишите ниво децибела или вати дозвољен под шатром) и уозбиљите се, пристојно безбели.