Индијанка Амбер, из племена Чироки, постала Херцеговка Јована

Индијанка Амбер, из племена Чироки, постала Херцеговка Јована

  • Индијанка Амбер Џонс Кинг из индијанског племена Чироки, која је удајом за Херцеговца Илију Глоговца из села Моско, код Требиња, прешла у православну вјеру и постала Српкиња, ускоро ће, каже, постати и Херцеговка.

jovana

„Тренутно живимо у Херцег Новом, али ћемо продати кућу у којој тамо живимо и преселити у моје родно село Моско, гдје моја супруга, која је умјетница, сада ради на осликавању цркве“, каже Илија, с обзиром на то да Јована, како се сада Амбер зове, познаје мало ријечи српског језика.

Упознали су се у Њу Орлеансу, гдје је Јована радила као професор историје умјетности, а Илија био поморац, тако што су заједно чекали у реду за плаћање казне због саобраћајне грешке и отпочели разговор. Пркосна Индијанка се најприје, осјетивши да неко дише иза њеног рамена и чита њене новине које је разгледала док је чекала у реду, окренула у намјери, како каже Илија, „да га обручи“, али је, угледавши га, само тихо прокоментарисала неки новински наслов – „Какав је криминал у Њу Орлеансу“, а наочити Херцеговац, такође оставши без даха, само је одговорио „Стварно јесте“ и позвао је на кафу. Чироки Индијанка се од тада није одвајала од свога Херцеговца и постала је права узорна супруга, која данас каже да јој се није било тешко прилагодити Илији, горостасу њежног срца, чији народ има сличан пркос и понос индијанском. Из љубави према свом Херцеговцу се крстила у Цетињском манастиру и, с обзиром на то да је њено друго име Јонес (Џонс), узела то име преведено на српски – Јована, тако да се Амбер Џонс Кинг од 2001. године зове Јована Глоговац. Каже да јој се Моско, родно село њеног супруга, које се налази на путу Требиње – Билећа, јако допада, као и Требиње, због чега су се договорили да из Херцег Новог преселе у Моско.

Глоговци су у Херцег Новом читаву једну собу своје куће претворили у праву галерију у којој је преко 70 Јованиних слика и икона, а неријетке су оне на којима су српски и индијански мотиви, па је зато једна од препознатљивијих „Вук Караџић и поглавица Секвоја“, који је осмислио писмо Чироки Индијанаца.

Јована овога пута није излагала ту слику, већ само оне са Индијанцима, како би Србима што боље дочарала своје племе, а међу њима је и „Индијанска породица“, са тако лијепом одјећом украшеном у неким детаљима попут српске, а Енглези су их, каже, сматрали дивљацима.

Жели да Србима што више дочара живот Индијанаца, због чега је обећала да ће у Требињу организовати изложбу својих радова са портретима и крајолицима два тако далека, али, како тврде Глоговци, тако слична народа.
Индијанска огрлица и капа „заврата“

Занимљиво је да су недавно у Галерију „Бокић“ у Требињу, на колективну изложбу херцеговачких сликара, гдје је било изложено и неколико Јованиних радова, Глоговци стигли с капама „завратама“, које су дио херцеговачке и црногорске народе ношње. Јована је носила и индијанску огрлицу, на којој је талисман њеног племена, односно, како објашњава, Чироки крст са симболиком цијелог свијета и Бога у средини.

Извор: Независне новине / Весна Дука

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина