• Наш свети митрополит је био егзарх светог трона пећког. Његов придржавалац и бранитељ.

  

У тој тачки се Црква у Црној Гори која је црква свете пећке матице цркве и народ који чини цркву, сударио са готово цјелином политичке структуре која носи име Демократска партија социјалиста. Митрополит је узвикивао и сабирао када су варвари ударали на врата Града.  И дозвао дјецу Црне Горе, а то је немогућ подухват. Али, дјела немогућа граде лик и испуњавају накану светога. И народе подижу дјела немогућа. Дјеца су погледала ка праобразу Града. Колико је људи у историји постигло да оствари циљ брисања, кладрмисања дубоке пукотине међу генерацијама? У случају Црне Горе – крајње широком пукотином. Веома мало.

Он је стајао на капији Града, таман као највјернији у историји цркве исихасти гледајући пред очима вишњи Јерусалим и позивао најдубљи, најтемељнији састав народа – његову дјецу. Да без мноштва знања узвикну: „Не дамо светиње“. И тим узвиком у центру новог Града његова дјеца су испратила великог оца цркве. Црква сабора Под Горицом је лик светог и вишњег Јерусалима и читави главни град лежи у њеноме сјену. Наш свети митрополит ходио је као егзарх у своме егзархату таман као и сви, али баш сви његови претходници на светом цетињском трону. Ко жели да учи, може да учи. Тако је записано.

др Горан Комар