• ХЕРЦЕГОВАЧКА УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ СПКД ПРОСВЈЕТА – ОДБОР У МОСТАРУ

Шантићев шешир и штап за Лука Паљетка (ФОТО: СРНА)

Изнeнађени одлуком мостарског одбора СПКД Просвјета, да награду Алекса Шантић на овогодишњим Шантићевим сусретима, додели хрватском академику Луки Паљетку, представници херцеговачких удружења у Србији осећају потребу да поставе одређена питања, са надом да ће отклонити дилеме које је оваква одлука у њима изазвала. Чини нам се најблаже речено непримереним, после свега  кроз штa је наш народ прошао са комшијама у двадесетом вијеку, да награда са Шантићевим именом буде додељена хрватском песнику.

Познато је да је Мостар са својом Српском православном општином, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века био прави културни и привредни центар православних Срба у Херцеговини, са јаком националном и културном свешћу и изнедрио многе драгуље у српској култури. Познато је и да је Алекса Шантић , са најумнијим Херцеговцима тога времена предводио културни живот у Мостару, а његова биографија је одредила врсту уметника који ће носити признање са његовим именом.

Песник који је волео завичај и описао га најлепшим речима и чија је патриотска лирика део културно-националног памћења, песник који је испевао песме српским официрима и војницима који су први донели победничке заставе у Херцеговину, саживљен са својим страдалним народом, Алекса Шантић је певао “’мене све ране мога рода боле“ и нико до данас није посумњао у искреност његових стихова. Знамо и да је Шантић песму “Остајте овдје“ написао муслиманима када су хтели да напусте завичај, али и да му је крајем двадесетог века узвраћено прогоном његовиих сународника, скрнављењем и бацањем споменика у Неретву од стране хрватске војске.

Луко Паљетак са предсједницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић након уручења ордена „др Анте Старчевић“ 18. јуна 2018. године у Загребу (ФОТО: www.predsjednica.hr)

Овогодишњег добитника Шантићеве награде, Луку Паљетка, хрватска председница је неколико месеци раније, одликовала орденом творца хрватске усташке идеологије и утемељивача Странке права др Анте Старчевића. Примивши орден са именом Анте Старчевића, Паљетак се легитимисао и потврдио своје ставове. Ово сазнање изазива лоше расположење и доводи нас у дилему да ли су они који су доделили Шантићеву награду Луки Паљетку размотрили све аспекте и ружне последице које такав избор са собом носи.

Из медија смо сазнали да је одлуку једногласно донео Управни одбор СПКД Просвјета, одбор из Мостара. Ако се зна да је СПКД Просвјета најзначајнија српска културна установа, какав је циљ и порука оваквог славодобитника и шта је Луко Паљетак, примајући Шантићев штап и шешир, у њега уложио и чиме га је заслужио?  Да ли је у питању недостатак ваљаних српских песника или свесно занемаривање историјских и културолошких чињеница и наставак подилажења хрватској политици и снисходљиво прихватање туђег културног обрасца?

Призивајући лепу Дучићеву мисао: “У Мостару се први пут говорило о идеји и о идеалу; ту се први пут живело за једну отаџбину без политике и без користољубља; у Мостару се једно време сањало о књижевности и култури, и први пут писали стихови и то српски.  Мостар се може одвојити од свега другог, али не од српске традиције, хајдучке прошлости и српске поезије“, са зебњом постављамо питање: умемо ли ми уопште да се сећамо, имамо ли уопште предиспозиције за нормалну историјску свест, имамо ли критеријуме којима ћемо мерити и вредновати сопствену прошлост?

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО: АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ – РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Шта ако, кад се једном пробудимо из овог дремежа и летаргије, не будемо знали ни ко смо, ни шта смо, ни где смо, па будемо морали поново да оснивамо оно што смо већ имали, а немаром изгубили.

Београд 13.11.2018
Коoрдинациони одбор херцеговачких удружења у Србији
Потпредседник, Светозар Црногорац