СЛОБОДАН СТАВ: Tужибабa из „лупешког народа”

  • Хрвати су се веома узнемирили због новог Закона о културном насљеђу Републике Србије, по коме се дубровачка књижевност до 1867. године сматра подједнако српском, колико и хрватском културом.

Уручење награде Алекса Шантић хрватском академику Луку Паљетку (фото: СРНА)

Тако је Град Дубровник одбио да изда дозволу Радио Телевизији Србије која је имала намјеру да сними филм о култури Срба у Дубровнику. Према ријечима градоначелника Дубровника Мата Франковића у допису који је упутила РТС јасно су наведена имена истакнутих Срба римокатолика међу којима су: Руђер Бошковић, Влахо Буковац, Валтазар Богишић, дум Иван Стојановић и многи други.

Жестоке реакције и тешке ријечи појединих политичара нису ништа неуобичајено, али у вријеђању Срба овога пута најдаље је одмакао хрватски aкадемик и дубровачки пјесник Луко Паљетак.

– Нисам читао закон, али нека Срби узму све што немају. Лупеж је увијек лупеж и доказивати да је украо нешто што није његово непрестано значи заправо бранити себе од нечега од чега се не треба бранити… – поручио је Паљетак.

Занимљиво је да том истом Паљетку није сметало да се 2018. године у Мостару окити наградом која носи име пјесника „лупешког народа” Алексе Шантића.

Прочитај још:
Чиме је Паљетак заслужио Шантићев шешир?

Истина, и сам је био изненађен како је међу гомилом сјајних српских пјесника избор пао баш на њега, тим прије што је српска јавност жучно реаговала на чињеницу да је Паљетак свега неколико мјесеци прије додјеле Шантићеве награде од хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић добио признање која носи име др Анте Старчевића, творца усташке идеологије.

Конференција за штампу на којој је Радивоје Круљ у својству предсједника мостарске „Просвјете“ упознао јавност да jе добитник Шантићеве награде хрватски академик и носилац ордена Анте Старчевића Луко Паљетак (фото: bljesak.info)

Међутим, добре познаваоце прилика то није зачудило. Наиме, награду Алекса Шантић, аутора стихова „мене све ране мога рода боле” додијело му је Српско просвјетно културно друштво Просвјета на чијем челу је тада био мостарски свештеник Радивоје Круљ. Овај контроверзни службеник СПЦ се похвалио и да је докторанд повијести на хрватском мостарском свеучилишту.

Гледаоцима представљен као мостарски парох, Круљ је у цивилном одијелу гостовао у емисији Политички кадар која се емитује на мостарској Први ТВ, а која је на дан Светих пребиловачких новомученика 2016. године окачена и на Јутјуб. Том приликом јавно је стао у одбрану Алојзија Степинца представљајући га као српског добровољца са солунског фронта.

То му је било мало, па је његову историјску улогу изједначио са вођом српског антифашистичког покрета ђенералом Драгољубом Михаиловићем.

 

Прочитај још:
Ранко Гојковић: АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ – РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Заговарајући политику тзв. међурелигијског дијалога ревносни Радивоје Круљ је, у име владике Димитрија и свих свештеника Епархије ЗХиП, упутио осуду Србима у Гацку због непримјерених навијачких пјесама које су пуштане са разгласа поводом прославе Светог Стефана и Дана Републике Српске. Занимљиво је да ово саопштење никад није објављено на званичном сајту Епархије ЗХиП.

Факсимил осуде прославе Дана Републике Српске није објављен на званичном сајту Епархије ЗХиП, али јесте на порталу Кликс, а потом је послужио сврси и на бројним другим федералним медијима како би се осудила прослава „неуставног празника“ и постао доказ о „немилим сценама у Гацку“ (снимак екрана klix.ba)

За њега је јавност сазнала захваљујући федералним медијима. Како и не би кад је допис, на коме се види логотип СПЦО Мостар, дошао као наручен како би послужио бошњачким и хрватским политичарима као аргумент да кажу како „неуставни Дан Републике Српске не служи ничему осим да распирује националистичку мржњу”.

Да ли онда чуди што је ревност „повјесничара“ у свештеничкој мантији изостала у осуди увреда упућених српском народу од стране Лука Паљетка, који у својој званичној биографији на сајту ХАЗУ, наводи све своје награде, осим Шантићеве?

Можда се Паљетак и не стиди награде, већ што је ту незаслужену почаст добио од тужибабе из „лупешког народа”.

Трифко Ћоровић / Српско коло, број 72

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Milica Reply

    Napokon da neko javno kaže ono što svi vide i znaju, ali se prave slijepi i nijemi.

  2. Pingback: Слободна Херцеговина » Прoмoциja Пeтoкњижja влaдикe Aтaнaсиja у Мостару

  3. Pingback: Слободна Херцеговина » САБОРНИК СРБСКО-РУСКИХ ПРОМИШЉАЊА: У Руском дому промовисана нова књига Ранка Гојковића

Оставите коментар