• Поводом 71. годишњице од смрти Јована Дучића данас је Удружење Требињаца „Јован Дучић” у Београду, у присуству великог броја поштоваоца лика и дела „књаза песника“, одало почаст и положило букет ружа на његов споменик на Калемегдану присећајући се његовог живота и поезије

Текст: Александар Бојовић (Политика)
Фото: Слободна Херцеговина

Жарко Ј. Ратковић, председник “Удружења Требињаца Јован Дучић у Београду” је приликом недавне промоције обнављања рада завичајног удружења најавио да ће у будућности велику пажњу поклањати најпознатијем Требињцу. Тако се данас у организацији овог удружења на свечан начин обележио Дучићев дан и у Београду. У присуству великог броја Београђана, које су добрим делом чинили Требињци и Херцеговци испред Дучичеве бисте на Калемегдану уприличена је приредба на којој су учествовали ученици ОШ “Јован Дучић” из Београда и познати српски песник Милосав Тешић, лауреат Дучићеве награде.

Виолинсткиње ОШ “Јован Дучић”, педагог Мирјана Степановић и директор Слободан Маринковић

– Тачно пре 71 годину у Србији се пренела вест да је у далекој Америци умро Јован Дучић. У славу поезије и у част Дучића окупили су се његови поштоваоци да обележе овај дан. И у Требињу се одржавају вечери посвећене Дучићевој песми, јер је он великан српске поезије и књижевности – рекао је на отварању овог скупа домаћин Жарко Ј. Ратковић.

Ученици ОШ „Јован Дучић” из Београда отпевали су химну своје школе, Дучићеву песму „Моја љубав” и „Песму“ Гаврила Принципа, по мелодији, коју је специјално за ову прилику компонавала професорка музичког Дубравка Томић.

Песник Милосав Тешић рецитира Дучићеву “Песму”

Песник Милосав Тешић одрецитовао је Дучићеву „Песму” и своје стихове „Часно је бити”.

– Дучић је почетком претходног века, у раздобљу које се назива „златним веком српске поезије”, својом снажном субјективношћу и мисаоношћу, као и песничким визионарством увео нове, дотад непознате, високе тонове у српско песништво – нагласио је Тешић, чија ће поетика бити тема научног скупа Дучићевих вечери наредне године у Требињу.

Мирјана Степановић, педагог школе и Жарко Ј. Ратковић положили су букет ружа на бисту Јована Дучића
На крају су Мирјана Степановић, педагог школе и Жарко Ј. Ратковић положили букет ружа на бисту Јована Дучића, а нису заборавили цвеће ни за његовог земљака и савременика легендарног Алексу Шантића.

Нису заборавили ни Алексу Шантића

За успомену: Професор Жарко Бутулија, Раде Петровић заменик генералног директора Дирекције за опште послове Народне банке Србије и Слободан Маринковић директор основне школе “Јован Дучић” у Београду

Најмлађи поштоваоц лика и дела Јована Дучића

Диригент: Дубравка Томић, професорка музичког у ОШ “Јован Дучић”

Увек међу земљацима: Слободан Бобан Драшковић, председник гусларског друштва “Стара Херцеговина”

Иако су журили на авион, двоје чешких туриста, остали су до краја приредбе и показали интересовање за Јована Дучића

Требиње у срцу: Јово Дробњак и Неђо Максимовић

Земљачка подршка: Жарко Ратковић и Зоран Јањић, председник Удружења Невесињаца у Београду