• За чији би се хљеб самљело мало српско жито, да се не покаја Владимир Кијевски и не засија највећу православну житницу Духа?!

Извјесно је, а данас видљивије него икад, да би се наш златни клас сатр`о под туђинским крвавим мачем, римским трулим крижом и азијатским опојним ћеифом.
Позоб`о би нас гавран што излијеће из утробе нашег отпадништва, издајства и душманства.

Срби и Руси нису два народа, нити два пријатељства, нису ни један стари ослонац у невољи…
То је иста душа, од истог оца, матере и Духа, раздијељена у два земна тијела. Одвојена да би се снажила и калила и опет састала у истинској љубави.

Када су Руси имали Владимира Кијевског за кнеза, Срби су слиједили краља Јована Владимира. Њих обојица су светошћу запечатили наш савез са Христом.
Када је Владимир Кијевски кренуо тражити Бога под небом, нашао га је у највећем храму тога времена, цркви Божије Премудрости, коју је саградио Србин, Управда из Призрена, у граду који је основао Константин из Ниша.

Споменик Великом кнезу Кијевске Русије Владимиру Равноапостолном на Боровицком тргу у средишту Москве, уз зидине Кремља. Споменик је откривен у новембру 2016. године уз највише руско државно и црквено представништво.

988. године у Херсону на Криму крстио се у Православљу руски кнез Владимир и добио царско име Василије. Исте године је основао и руски манастир на Светој Гори, у коме ће први духовни завјет примити Свети Сава Српски. И тако кроз вријеме једна душа се претаче и оптиче.

Данас је слава Светог Владимира Равноапостолног, великог крститеља руског народа и завјетног источника руској земљи.  Зачетника Свете Русије и православног престола, царског, коме је од Господа намјењена жртва и слава. За Србе је данас, колико и за Русе, дан молитвеног помена нашег оца, владара и свеца.

Слава Светом Владимиру Кијевском у чијој светости и Србе огрија милост!

Горан Лучић