• „Снимаћемо серију док год буде то публика тражила, док ја будем имао снаге и инспирације за писање сценарија и најважније – док Мустафа Надаревић буде имао здравља. Јер без њега, не постоји ниједан план за наставак овог остварења“, каже за Радио Требиње Феђа Исовић, сценариста серије ‘Луд, збуњен, нормалан’.

Феђа Исовић, Требињац који живи и ради у Сарајеву, већ дванаест сезона пише сценарио за једну од најпопуларнијих ТВ серија на нашим просторима.

Фазлиновићи – Изет, Фарук и Дамир одавно су у срцима босанскохерцеговачке публике. Са Исовићем смо поразговарали о овом великом остварењу, о томе да ли има више оног правог босанског хумора и колико је задовољан улогама наших суграђана…

Фазлиновићи су се вратили на мале екране, да ли сте задовољни?

– Што се мене тиче они нису ни одлазили са малих екрана. Телевизије су задржале право да емитују серију како им одговара, тако да оне понекад направе паузу, али у суштини Фазлиновићи су стално ту.

Је ли тешко направити наставак, а да је бољи од претходног?

– Па увијек постоји нека врста притиска. Пар пута сам упао у замку – након треће сезоне сам рекао да је то посљедња сезона, па поновио ту грешку и након четвртог снимања, а након пете сам казао да је вјероватно и посљедња. Тако да то више за наук не говорим. Ево, завршили смо дванаесту сезону и снимаћемо епизоде док год то публика буде тражила, док ја будем могао писати и док Мустафа или Изет буде имао здравља.

Изет је ипак звијезда пројекта, је ли тако?

– Изета нико не може надмашити. Ово је његова серија, тако да је тешко замислити ову серију без Мустафе. Ријетки су случајеви да у некој серији главни глумац напусти серију па да се снимање настави. Ја не видим ниједну могућност снимања без Мустафе.

У којој мјери глумци мијењају, односно импровизују, сцене које сте ви написали и ко у томе предњачи?

– Веома је тешко импровизовати на снимању јер снимање ТВ серије није као позоришна сцена. Импровизовање постоји, али само на пробама. Имамо четири, пет камера, тонца који тачно зна где и у ком тренутку треба усмјерити микрофон, за миксетом имамо човјека који тачно зна када и на кога сијећи кадар а свака сцена је потпуно навјежбана и разрађена. И зато је тешко импровизовати. Међутим, ја не волим глумце који дођу и „набубају“ мој текст. На неки начин ја импровизацију доживљавам као њихов задатак – да унаприједе мој сценарио. Али кроз те промјене се мора проћи заједничким процесом на читалачким пробама јер ниједна импровизација не смије утицати на даљи расплет догађаја.

Који су нови глумци? Хоће ли и ова сезона бити богата глумачким легендама попут Секе Сабљић и Милене Дравић?

– Да, наравно. Ми смо у једној веома захвалној ситуацији јер сви желе да играју код нас. Не бих сад откривао имена, али велику улогу имаће Тарик Филиповић. Из Београда и Словеније ће доћи неколико глумаца који ће имати запажене улоге, али за сада да не откривамо имена.

Требињци Дарко Куртовић и Марија Пикић се такође појављују у новим епизодама. Каква је сарадња са њима?

– Одлична је сарадња, али нису они једини Требињци у серији. И Наташа Нинковић је донијела велику количину свјежине и енергије у нове епизоде. Марија Пикић је мој стари сарадник, не треба ништа говорити о њеној глуми јер колико год она била Требињка, да није толико талентована, не би добила улогу. Дарко је Дарко – довољно је рећи. Одличан лик, велики човјек, талентован и у неким епизодама се носи раме уз раме са професионалним глумцима. Нимало се не осјети да је дошао из аматерског свијета. И не смијемо заборавити Игора Гудеља који је диван и потписали смо са њим пет епизода. То је лијепа комбинација глумаца. Направио сам ситуацију гдје је Наташа Нинковић мајка, а Марија Пикић и Игор Гудељ њена дјеца. Мала херцеговачка породица.

Да ли је, када све сагледате, најтеже направити комедију јер у овом времену, чини ми се, није лако насмијати људе?

– Босна и Херцеговина и нема неких комедија. Надреалисти су били ТВ шоу, али то је било нешто друго. Мислим да је прво играно остварење – комедија, филм “Хиљадарка”. Босански хумор се више дешава у кафанама него на ТВ платну. Ово што гледамо и радимо је универзални хумор ако тако могу да се изразим.

Зашто нема више популарног Чомбета?

– Много људи нема више у серији. Када се ради на дуге стазе морамо бити спремни да ће глумци да одлазе из разних разлога. Неки одлазе из најгорег могућег разлога – смрти. Знате да смо изгубили Вању Драха, да смо изгубили Бењанима Филиповића, па Жана Маролта. То су страшни губици за серију, а и за нас као пријатеље. Међутим, знамо да је отишла и популарна Шефика, па Дино Мехмеда Мујкић. Популарни Чомбе је одлучио да оде у Америку и да своју срећу окуша тамо негдје преко баре. То је губитак и за серију и за мене лично јер је отишао и мој члан бенда, скупа смо свирали. Чујем се често са њим, сналази се, добро је и у двије епизоде смо убацили скајп да се јави из Америке.
darko i mustafa

Како бисте окарактерисали стање у култури наше земље?

– Морам прво покушати да не будем вулгаран. Дефиниција би била – колико пара толико музике. Ти ме питаш за културу, али ја ћу конкретно причати о филму јер ту материју најбоље познајем. Не могу ја тражити милионе за филмски пројекат кад пара нема ни за људе да им се направи кров над главом. Тако да није ни морално у овој земљи тражити велике своте новца за неке пројекте док људи једва да имају за основне потребе. Босна и Херцеговина би требала да производи око четири играна филма годишње, а ми на жалост производимо један, максимално два – а буде и година да не прозведемо ниједан. Филм је скупа играчка са којима се играју земље које имају новца јер и за најмање озбиљно филмско остварење треба минимално четири, пет милиона марака. У оваквим условима босанскохерцеговачки филмаши се некако сналазе, обично се ради у широким копродукцијама, од свуда се „измузе“ по мало новца и на крају се направи „наш“ филм…

Извор: Радио Требиње / Сунчица Пешић