• Већ дужи период постављам једно питање, али не другима, они су одавно глуви на моје ријечи, већ више самом себи. Питам се да ли ће икад, икад,икад и опет икад или можда ико, ико, ико, иђе, иђе, иђе престати да нас Херцеговце посматра, сматра и назива БРЂАНИМА.

Сељацима са брда, високим скоро два метра, чак у неким случајевима неписменим. Како то грозно звучи нама.Кажу, а много пута сам се увјерио и сам чуо да им наша ијекавица пара уши!? Наше бијело и млијеко накостријеши им длаке на глави. Бога ми некостријеши и мени оно млеко, још кад га растегне, као струна на гудалу. И то оном нашем „брђанском“.

Зато се ево ја, Брђанин, по њима,опет питам оће ли ико, ико, ико, икад, икад, икад и иђе, иђе, иђе објаснити већ једном да је ијекавица основ свих других дијалеката.Ја више не могу! Не могу више тупити зубе, трошити језик и шиљити уши. Не могу више неукога научити.

Знате ону стару, не зна а учити се не да.Али ево све ја покушавао, тврдоглави смо ми..Само се питам ево опет као луд,оће ли се икад, икад, икад, ико, ико, ико, иђе, иђе, иђе сјетити Вукове реформе? Кад је он по земљи ходио, и кад је Бог помагао…Кад је Вук реформу језика вршио.

Гдје је најчистије, најумније и најисправније ријечи залазио и записивао. Зар он не каза да земљомХерцеговом струји најљепши језик. Зашто нас они усмјеравају погрешним вјетровима. Ех, навикли смо ми на ове наше планинске.Зато се питам оће ли икад, икад, икад, ико, ико, ико, иђе, иђе, иђе признати ТО!? То да је то био Српски језик, српско писмо, српска ћирилица и српска Источна Херцеговина.

Да је жив Вук па да нас види само…Питам се оће ли се икад, икад, икад, ико, ико, ико, иђе, иђе, иђе питати ово што се и ја сад питам.. Оће ли икад ико?“ уморих се и сам више од понављања ових ријечи. Можда хоће некад, неђе, неко, али све су прилике никад, бар не за живота овог Брђанина.

Ех, али ко зна, нисмо ми још све видјели, можда ћу се за који дан питати и како је нико постао неко.

Извор: Слободна Херцеговина