„Ни у једном другом језику, бар да ја знам, не постоји једна ријеч којом можеш да објасниш апсолутно све. Код нас у Херцеговини ријеч кастиг има посебно, да не кажем митско значење. Одакле је дошла и шта тачно значи нико не зна, али се укоријенила и утемељила у наш језик таман к’о да је поникла ту у тврдом херцеговачком камену. Али нека је! Она нама и припада. Нико је други својатати не може и тачка.

Ђе си ти, болан, друго чуо но у Херцеговини да се за некога каже да је кастиг, кастигуља или кастиженије? Ниђе!

Е у томе и јесте љепота те једне ријечи од шест слова.

Кастиг казује све. Какво вријеме ономад би? Кастиг брате богами, кастиг. Како би на пијаци у прошли петак? А кастиг да не може грђи!                           С’ кастигом дошло, с кастигом прошло, веле код нас.

Кад некога желиш нагрдити кажеш му:“ Пи кастиже један“. Кад је нека дјевојка скренула са пута они јој веле „Кастигуља једна“, а ако је ђе какво дијете чивтели грдега га са :“ А примири више чивтелијо, овог кастиженија, на кога ли је само налик ‘ваки“!

Зато, чувајмо од заборава наше обичаје, нашу Херцеговину и наш кастиг. Јер ако заборавимо КАСТИГ, биће кастиг“

Аутор: Марко Ничевић