•  Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је данас на освешању обновљене Цркве Светог Василија Острошког и Тврдошког у Благају, код Мостара, да вјерске вође морају покушати да ураде оно што политичким лидерима не иде баш за руком.

„Ваља нам живјети једни са другима и борити се за мир и љубав“, поручио је владика Григорије.
Он је нагласио да је обнова цркве у Благају од великог значаја, јер то мјесто има чудесну историју.

„Кад кренете кроз Благај видите католичку цркву, па православну, па џамије и текију. Ту се види да смо живјели и да морамо живјети једни поред других. Морамо да се боримо за добро и за мир“, рекао је владика Григорије који је јутрос освештао обновљену цркву заједно са умировљеним владиком захумско-херцеговачким Атанасијем и свештенством.

Владика Григорије каже да благајски храм можда није највеличанственији, али за људе у Херцеговини је можда и најважнији, јер је Благај најстарије мјесто на том подручју.

„Овим крајем је управљао син великога Стефана Немање, Сава, и из ове земље хумске отишао је на Свету Гору. На овом мјесту је столовао брат Стефана Немање, Мирослав, који је овдје зидао цркву Козме и Дамјана. Данас смо овдје донијели фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је најстарија словенска књига. Зато, ма гдје да живите данас, немојте да икада ико из ваших срца истисне Благај, Мостар и долину Неретве и било које сјећање“, истакао је владика Григорије.

Према његовим ријечима, човјек може да изгуби имање, богатство и славу, али дух не може да му одузме нико ако он сам то не учини.
„Страшно је и невјероватно да смо убијали једни друге, рушили храмове из чисте слабости. Опет је толика милост Божија да нам увијек даје прилику да се обновимо, покајемо и исправимо и да се изградимо. Кад се покајемо, исправимо и обновимо онда бивамо још љепши и чистији баш као што су сад наши храмови у долини Неретве, од Пребиловаца, Клепаца, Чапљине, Благаја, Коњица, Бијелог поља“, рекао је епископ Григорије.

Он је нагласио да се обнавља и Саборна црква у Мостару и свака ће бити љепша него што је била.
„Дај Боже да се обнови свака душа и свако живо биће“, истакао је владика Григорије.

Он је указао је да је потребно да се свака вјерска заједница исцијели да би било добро.
Говорећи о повратку у долину Неретве, владика је рекао да људи морају имати јак дух да би се вратили.
„Људи који су мањина било гдје су најснажнији и најхрабрији. Везани су за своју отаџбину и за своју дједовину. Лако је људима рећи `вратите се`, али потребно је обезбиједити мир, безбједност и посао. Многи још не вјерују у безбједност и могућност да нормално живе. Ко је тај ко то може да обезбиједи – тешко је питање“, навео је владика.

Умировљени владика Атанасије рекао је да су српске светиње рушене много пута, али и обнављане.

„Нека је срећан празник свима, посебно овима у старом словенском граду Благају. Кад су се Словени населили овдје већ од Седмог вијека назвали су ово мјесто Благај, што значи добро мјесто. И јесте добро мјесто. Нека то знају и наши добри сусједи са којима треба да смо у добрим односима, јер дијелимо заједнички ваздух, заједничко сунце и радост“, каже владика Атанасије.

Пријератни старјешина цркве у Благају Гојко Терзић присјетио се предратних времена и нагласио да нема бољег народа од народа у Херцеговини.
„Пуно је и радости због овог обновљеног храма, али и туге због оних који данас више нису са нама“, рекао је Терзић, који је данас свештеник у Цветановцу код Љига.

Старјешина Цркве Светог Василија Острошког и Тврдошког Бранимир Боровчанин нагласио је да је обнова цркве веома значајна за Србе на овом подручју.

„Велика је ово радост. Надам се да ћемо убудуће имати и више вјерника и да ће људи који овдје живе остати и живјети што боље“, навео је Боровчанин.

Данас је у Благају крштено и четворо дјеце. Људи кажу да је обнова храмова доказ да се православни дух враћа у долину Неретве и да ратне ране зарастају.
Православна црква у Благају, која је изграђена 1893. године, минирана је и запаљена у јуну 1992. године, као и сви остали православни храмови у долини Неретве.

Обнова ове цркве, која је и заштићени национални споменик, почела је 2011. године, а највећу помоћ у обнови дали су Амбасада САД у БиХ, Министарство за избјегла и расељена лица Федерације БиХ, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, али и вјерници појединачним прилозима.

Освештању цркве, осим великог броја вјерника који су стигли са свих страна, присуствовали су министар за избјегла и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш, народни посланик у Скупштини Републике Српске Илија Таманџија, представници институција власти са подручја Мостара, те мостарски муфтија Салем Дедовић са делегацијом Исламске заједнице.

Срна