• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)
Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак
Велики црквени сабор у Запланику – вјера, заједништво и обновљена нада
ОДРЖАН 37. ПЕТРОВДАНСКИ МАРАТОН У ГАЈДОБРИ: Ванвременски подвиг Јова Радоша
СРПСКИ СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА
ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ
Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“

Зашто Мирко и Славко никада нису убијали четнике?

Posted On 16. 08. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • Док је у „уметничкој“ задрузи Ђорђа Андрејевића Куна, у ослобођеном Београду 1944. године, израђивао портрете Тита и Стаљина, деловао је као један обичан „комунац“ с даром за нову реалну уметност.

 

 

У тим првим данима ослобођења, нико, па ни тај Ђорђе Андрејевић Кун, аутор грба са шест буктиња и највећи „графички ауторитет“ у новом режиму, није знао да Десимир Жижовић Буин, који је касније своје место у историји уписао ликовима најпознатијих српских партизана Мирка и Славка, није „обичан комунац“.

Јер, партизани нису листали часопис Млади Равногорац који је уређивао Драгиша Васић, па нису видели ни илустрације младог Буина. Све док Кун није добио безбедносни извештај да је један од његових пулена радио „са сарадницима окупатора“. Одмах је препоручено да се четник пошаље на Сремски фронт. Запенушао од беса, Кун се ухватио за пиштољ с намером да лично пресуди бившем четнику. Причао је касније Буин да је видео да овај заиста хоће да га стреља. Урадио је једино што је могао да уради у том тренутку, из џепа је извадио новчаницу од педесет недићевских динара, коју је као аутор потписао Вељко А. Кун, отац Ђорђа А. Куна. Послат је на Сремски фронт да чисти минска поља. Четири године касније, Кун је срео Буина и изненађено му рекао: „Па ти си још жив?!“

Тако је Десимир Жижовић Буин, самоуки цртач из Горњих Бранетића преживео Други светски рат. После рата је због „прљаве историје“ морао у колонизацију, у Банатско Пландиште, одакле се 1951. враћа у Горњи Милановац, у свој родни крај. Запослио се као илустратор у „Дечјим новинама“, где је био од њиховог оснивања. На почетку је цртао хумористичке и стрипове из националне историје. Када је у новембру 1958. године – пре 55 година – изашао први број стрипа из едиције „Никад робом“ нико тад није претпоставио да ће то представљати револуцију југословенског стрипа. Ни аутори тада нису знали не само да ће стотине хиљада деце широм државе са шест буктиња за идоле имати двојицу малишана Мирка и Славка. Поготово, јер нису ни намеравали да баш Мирко и Славко буду симбол партизанске борбе. Као што су се Тихи и Прле издвојили из групе „Отписаних“ где су у почетку били Зрики, Паја, Миле и остали, тако су се и Мирко и Славко спонтано издвојили у стрип-едицији „Никад робом“.

Првобитна прича стрипа „Никад робом“ пратила је пекарског шегрта Мирка који одлази у партизане, где су му најбољи другови били Зоран и Бошко. Славко се појавио у четвртој епизоди, а до тада је Мирко друговао са Зораном и Бошком. Касније је едиција осим првобитног назива добила и додатак „Мирко и Славко“, а од 1969. године Мирко и Славко постаће једини јунаци.

„Први наставак сам завршио за једну ноћ при светлости стоне лампе. Заспао сам док сам чекао да се туш осуши… Даљи рад на стрипу је био посебна прича. Појачавао се ритам изласка, па сам добио екипу која је радила позадину, туширала, исписивала слова. Много сам волео децу, знао сам шта може да им се допадне, и мислим да је ту била једна од тајни успеха стрипа који је постао најпопуларнији стрип свих времена у нашој земљи. У стрипу нисам изазивао мржњу, неговао сам пријатељство, разумевање и решеност да се одупре злу“, причао је Буин.

Издавач из Горњег Милановца је одрадио оно што би се данас назвало „добрим брендингом“, пошто су Мирко и Славко штампани на мајицама, дечјим перницама и омотима за свеске, бомбонама. И гомиле југо-клинаца који су гутали све о малим партизанима нису тад знали – а и зашто би – да је аутор тих хероја четник. И мало ко је приметио да су Мирко и Славко – како се говорило – убили више Немаца него што их је у Другом светском рату крочило у Југославију, а да притом нису убили ниједног четника.

Буин је касније говорио да је на Равну гору отишао 1941. јер су четници запретили његовом оцу да ће га убити ако не открије где му је син. Двадесетогодишњи Буин је сишао са тавана и прикључио се четницима од којих је, како је причао, добио пушку и две десне цокуле. Учествовао је у заједничкој четничко-партизанској акцији ослобођења Горњег Милановца од Немаца, мада у четницима углавном није носио пушку. На чињеницу да се Мирко и Славко нису сукобљавали са четницима вероватно је утицало и то што је Буин, иако је прихватио нову идеологију, није заборавио своју прошлост. Био је посебно везан за Драгишу Васића који је био одушевљен широким знањем малог Буина, иако је овај од школе имао само четири разреда основне. Буин је ценио и Дражу Михаиловића, при чијем штабу је био три године.

Мирко и Славко у својим причама су, тако, водили борбу само против окупатора, а заобишли су унутрашњу револуционарну борбу. Њихова револуција је била друге природе. Значај овог стрипа, који данас многи ниподаштавају, састоји се у томе што је први домаћи високотиражни стрип. Док су други издавачи бифлали тираже лиценцним издањима, типа Дизнија, Дечје новине су направиле први „блокбастер“ домаћих аутора.

Данас се за „Мирка и Славка“ каже да је уметнички крајње неуспешан, али комерцијално непревазиђен стрип. Неко ће рећи и да је велика пропуштена шанса српског стрипа због поједностављеног и стереотипног приступа како причи тако и илустрацији. Али, остаће забележено да је у питању једини наш стрип по коме је снимљен филм. Данас можемо да кажемо и да су „Мирко и Славко“ српски феномен, не само због тога што су настали у Шумадији, већ и зато што су, на пример, Словенци имали своју верзију која се звала „Мирко ин Рок“, али није имала ни близу успеха као шумадијски клинци партизани.

Прича која је пратила мале партизане заиста је била стереотипна, заснована на једноставним заплетима уз, за данашње погледе, бљутаве идеолошке фразе. У једној епизоди, на пример, партизани у једном кадру ослобађају село, а онда су у два кадра окружени сељацима уз мисао у глави младог ослободиоца написану у облачићу: „Народ баш воли партизане“. Или фразе типа „лепо стоји партизанска блуза“. Критичари су често као симбол баналности овог стрипа истицали чувену реплику:

„Мирко, пази метак!“

„Хвала ти, Славко, спасио си ми живот.“

„Мирко и Славко“ су првих пет година излазили у склопу Дечјих новина. Маја 1963. кренула је засебна едиција стрип-свезака „Никад робом“, где су се обрађивали разни периоди у историји. После неколико стотина свезака, у едицији су преживели само „Мирко и Славко“. Разлика у продатом тиражу „Мирка и Славка“ и издања где су биле друге приче и јунаци била је толика да су издавачи просто морали да укину све остале.Тираж је ишао преко 200.000 продатих примерака по броју, а повећавала се и учесталост излажења на једном недељно. Мирко и Славко су, дакле, испливали као најхероји у тој гомили „баналних и стереотипних прича и ликова“.

Мирко и Славко су излазили до краја седамдесетих, кад је дошло до засићења међу клинцима. Стрипови су почели да се раде сувише механички, с много више ономатопеја него дијалога. Један од узрока пропадања „Мирка и Славка“ је, међутим, и бирократски удар на „стрип као шунд“ почетком седамдесетих. Подизањем пореза на стрип, едиција је несносно поскупела, тражња и тираж су се смањили. Ликови су опстали још само у матичном листу и по неком издању Дечјих новина.

Касније су се испредале анегдоте о томе како је цртан стрип, да један цртач крене од почетка епизоде, а други од краја, а да је при том сценарио само оквирно договорен. Од места где би два цртача требало да се „сретну“, зависила је висина хонорара. Наводно је један од цртача причао да је покушавао да стигне Буина тако што је – забушавао.

Критичари „Мирка и Славка“, осим скромног културног домета, напомињу да је популарности стрипа допринела и претплатничка мрежа листа Дечје новине у школама, после ЈНА најмасовнијем тржишту.

То, ипак, не умањује успех и значај једног самоуког илустратора из Горњих Бранетића, који је, поред свих постигнућа, фасцинирао академика Драгишу Васића, а као каменорезац израдио стотине спомен-плоча и спомен-чесми (крајпуташе Слободану Крцуну Пенезићу и Светолику Лазаревићу), нацртао и чувеног Брку за шљивовицу „Такова“. Остаће у историји записан као аутор најпродаванијег стрипа икада у Србији и региону. Десимир Жижовић Буин преминуо је 7. децембра 1996. године на ВМА у Београду.

 

 

Вељко Миладиновић
ИЗВОР: Недељник



Погледајте сличне вести:



  • vartolomej 01
    ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ У ПИСМУ ЂУКАНОВИЋУ: Црква Црногорска никада није била аутокефална и никада неће бити!
  • 086062
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У БЛАГАЈУ: Страшно је да смо убијали једни друге, рушили храмове из чисте слабости!
  • 50b9891c971e08f71081e0d7ef8d584a_XL
    ПОРОДИЦЕ ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ ИЗ НЕВЕСИЊА: Зашто нису процесуирани злочини над Србима?
  • rs programi
    СХ САЗНАЈЕ: Зашто ТВ програми из Републике Српске нису доступни свима у Србији?
  • 31_1000x0
    БЕСЈЕДА ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА: Свети Сава би нас питао зашто се свађају браћа? Зашто лажу, отимају и пљачкају?
  • borci-hum
    Поводом Дана Требињске бригаде ВРС: НИКАДА ВАС НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ, БРАЋО!
  • Sahrana-cveće
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Као да никада покојници бити нећемо?
  • granicni-prelaz-ivanica-otvaranje-3
    Никада мање гужве на граничним прелазима према Црној Гори и Хрватској (Видео)
  • VLADIKA-GRIGORIJE-FOTO-TRIFKO-COROVIC
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Политичар сигурно никада нећу бити! (ВИДЕО)
  • 677z381_sliak-snezana-doder
    СНЕЖАНА ДОДЕР: Маратонац никада не одустаје и не губи битке
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ЗАВРШЕНА АКЦИЈА „ПРОБУДИ ХЕРОЈА У СЕБИ“: У Фочи прикупљено 19 доза крви

Next Story

„ДОЂОШ“ У НОВОМ САДУ: Кад Херцеговки кажу да је из „Босне“

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)

Posted On 14. 07. 2025.

Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне

Posted On 14. 07. 2025.

КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак

Posted On 13. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] на овом простору. Текс...

Posted On 14. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...