• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Живопис новоизабраног Епископа Илариона
ВУКОЈЕ: Љековиту снагу производима „Љекобиља“ даје херцеговачки крш
ОДРЖАН 2. САБОР ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ У НОВОМ САДУ (ФОТО)
БАРАЈЕВО, 28. МАЈ 2022. ГОДИНЕ: „Српска прича“ – историјски час др Немање Девића
ЈЕДНОГЛАСНО: Божидар Миловић поново изабран за предсједника Удружења Херцеговаца у Новом Саду
ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор
СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ
Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво
У Београду обиљежено 30 година од оснивања Херцеговачког корпуса (ФОТО)
ЦРВЕНЕ РЕКЕ: Промовисана нова књига Радована Ждрала

Владика Григорије: Ми Срби требало би да научимо да саслушамо једни друге 

Датум 25. 12. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина
  •  Овако размишља владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, Његово преосвештенство био је крајем недјеље у Београду гдје су му у Коларчевој задужбини уручене награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ за збирку прича „Преко прага“.

ФОТО: ТРИФКО ЋОРОВИЋ/СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

  • Знамо колико је за Вас као епископа значајно проповиједање. Шта је за Вас значај приче и приповиједања?

– Потреба за причом је заиста исконска. Постоји много димензија приче. За мене је прича прије свега васпитног карактера. Нама су наше баке и дједови причали приче о старим јунацима, некада су у недостатку измишљали и непостојеће јунаке, то су дакле биле бајке, али сјећам се да смо константно били окружени неким причама. Оно што сам срео у Библији, и Старом и Новом завјету такође је нарација, говор кроз причу. Приче су моћне уколико неко успије да их исприча на прави начин. Причати причу зато је велика радост, али увијек мора да постоји и брига око тога да ли ће слушалац испричано разумјети и прихватити. У том смислу је приповиједање тешко и ризично.

  • Писац Миљенко Јерговић на додјели награде рекао је да књиге излазе да људи не би до краја подивљали.

– Јерговић је то баш добро казао. Недавно сам читао занимљив приказ грчке филозофије Лучана де Крешенца, који ми је помогао да увидим да човјечанство није баш тако добро као што се нама чини. Један филозоф тврдио је да је већина људи на земљи зла. Ја не могу да тврдим да ли су људи зли или добри, оно у шта вјерујем јесте да су они потенцијално зли или потенцијално добри. На коју ће неко страну отићи, зависи од књиге коју чита, од ријечи које слуша, а то сам научио од Јерговића, да је „човјек саздан од ријечи“. За мене је то потресна мисао. Гледано из перспективе теолога, то је јако смислено. У прилогу Јовановог Јеванђеља се каже „у почетку беше Реч и Реч беше Бог“. Колико је ријеч моћна, знамо из личног искуства. Не може ништа тако да нас рани, као нечија ружна ријеч, нити нас може нешто тако подићи као добра блага ријеч.

  • Јунак Ваше приче „Море“ сједи по лијепом сунчаном дану на обали и чита новине. Приповиједач се пита откуд сад то, зашто заклања поглед новинама?

– Ми често просто не можемо да апсорбујемо велику количину доброте и лепоте и плашимо их се. Замислите чивјека који гледа плаво море, изнад њега је плаво небо, још је у хладовини, а он чита новине у којима може да сазна нешто ружно. Зашто? Зато што се плаши те љепоте. Он мора имати капацитете да прихвати ту љепоту, да јој се диви, да је слави, да је велича, а како их нема-он тражи неки излаз из тога. И то је баш људски. Ми смо стално у процјепу између добра тј. тога колико добра можемо да примимо и зла које је увијек ту да се наметне као замјена. Зашто прибјегавамо злу? Јер се често плашимо количине добра.Зато људи некад бјеже и од оних који их воле. То је по природи ствари тако: Ми се често плашимо доброте и љепоте која је око нас.

  • Када сте позвали госте послије додјеле награде, рекли сте: Изволите да се почастимо и дружимо али да се не посвађамо.

– Срби су карактеристични по томе што чим дођу у кафану, они састављају столове, и то је један лијеп гест. Али онда кад саставе столове, онда се догоди и да се потуку за тим истим столом. Другим народима, рецимо, не би на ум пало да саставе столове, али ни да се потуку. Није ми овдје, наравно, циљ да дајем неку паушалну процјену народа, али ово што рекох неријетко и буде.

  • Шта онда треба да буде нова саборност у нашем народу?

– Мислим да у нашу саборност треба укључивати разумност, рационалност, мада је и то хладна ријеч, словесност. И опет се морамо вратити на приче. Оне су карактеристичне по томе што није само важан онај који прича већ и мкоји слуша, сви причају углас. Да би неко био слушан, он стварно треба да има шта да каже. И тај исти који говори треба да има способност и да слуша. Давно сам написао чланак о комуникацији, како два Србина разговарају. Када престане да говори онај који је причао, други најчешће почиње своју реченицу са „не“ или „није“. Не каже „да“ или „међутим“, негоувијек прво свенегира, чак и ако касније испадне да се у много чему слаже са саговорником. Свој наступ, дакле, по правилу, почињемо са „не,није тако, већ је овако како ћу ја рећи“.

  • Тако је и код просјечног вјерника. Рећи ће понекад „боље ја осјећам Бога од попа“.

– Мислим да смо још у том погледу непросвијећен народ и да можемо да се сјетимо Светог Саве који је уистину био просветитељ. Након њега смо имали страшан период дуготрајног ропства у коме је свака просвјета била малтене немогућа. Први пут кад се јавила нека врста слободе, појавио се Доситеј, који је имао потребу за просвећивањем народа, а њега је прекинула смрт, а ни тада није могло без политичких превирања. Имали смо писце, Његоша, писце с почетка 20. вијека. А што се тиче црквеног просвећивања, оно је углавном било отежано несрећним околностима, имали смо турско ропство, па кратко ослобађање. У ратовима нема просвећености, имали смо и период када је могло да се ради на просвећивању, али у вријеме комунизма Црква није имала могућности за то. Потом су дошле и те чувене деведесете, крај 20. вијека. Сада је коначно дошао период кад треба да се бавимо просвјетом на што бољи начин. Да би неко неког просвећивао, мора прије свега себе да научи. И то је говорио Свети Григорије Богослов, да би учио друге, имаш прво да учиш себе. Да ли смо ми имали довољно времена, и да ли смо довољно људи научили да буду учитељи и просветитељи-то је озбиљно питање. Једна је потреба људи да свештеник крсти, вјенча, пререже славски колач, сахрани, а друга је потреба да тај свештеник или епископ буде учитељ. У том смислу ово питање је јако комплексно. Онај који реже све те колаче, трчи са вјенчања на крштења и на сахране, питање је колико има времена да сам себе просвећује да би могао онда и друге да учи. Зато нам је потребан озбиљан систем који би могао да припреми људе за једну такву мисију. Свети Сава је први имао један такав систем. Он је своје ученике посаио као маслине по својој земљи, али он је те ученике очигледно припремао за ту мисију. Од тада, до данас ми, међутим, нисмо свједоци таквог стања ствари.

  • Шта Кустуричина мисија у Андрићграду значи за Србе?

– Сигурно да је свака мисија значајна, кад неко направи кућицу, то значи много, а камо ли да неко направи и оживи један умрли град какав је био Вишеград. Да поред тог моста направи институт и да је то препознатљиво сваком ко ту сада прође, сигурно је необично важно. То може да буде добар примјер. Сваки добар примјер је важан. Прпблематично је кад ствари не доведемо на чистину, кад не кажемо јасно, ово је добро, а ово није. Стално се прави неки микс између добра и зла. Моја омиљена реченица код Флоровског гласи: „Зло и добро функционишу заједно у свијету, али синтеза између њих је немогућа“. Шта ради ђаво? Он стално покушава да упетља зло и добро. Зато су нам важни људи који то стварно знају да разграниче.

  • Ваше приче пуне су скривених и нескривених детаља. Колико је не само за писца већ и за сваког човјека битно да вјежба око за детаљ?

-То је озбиљно питање. И то је ствар вјежбе. Кад смо били монаси у Тврдошу, владика Атанасије нам је говорио да је пажња више од пола човјека. Онда смо ми имали потребу да пазимо на све што се око нас догађа. Један мој свештеник каже да имам ђавоље око, да чим дођем у цркву прво запазим гдје нешто фали. То је у ствари жеља да се сваком детаљу прида важност. Позната је ријеч светитеља Јефрема Сиријског, да ко презире ситнице, тај пропада. То је добра поука кад причамо о детаљима… Све је битно, битне су ситнице јер човјек који пази на ситнице, ходећи с камена на камен ће прећи ријеку, а онај који хоће да је пошто-пото што прије прескочи, врло лако може да упадне у ријеку и да га она однесе. Јако је важан моменат. У књижевности једна ријеч, једна реченица може да буде кључна за неколико страница, она нас држи да читамо даље. Зато је и Андрић велики и највећи на нашем језику, јер није занемаривао ниједан детаљ.

Извор: Блиц
Преузето са Епархија ЗХИП

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ НАКОН САСТАНКА СА КАВАЗОВИЋЕМ: Нема другог начина живота осим да поштујемо једни друге!
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ НАКОН САСТАНКА СА КАВАЗОВИЋЕМ: Нема другог начина живота осим да поштујемо једни друге!
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У БЛАГАЈУ: Страшно је да смо убијали једни друге, рушили храмове из чисте слабости!
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У БЛАГАЈУ: Страшно је да смо убијали једни друге, рушили храмове из чисте слабости!
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ, СЕНАТОР РС: Чуваћемо част Српске и бринути о људима друге вјероисповјести!
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ, СЕНАТОР РС: Чуваћемо част Српске и бринути о људима друге вјероисповјести!
  • ПРОИЗВЕДЕНО У ХЕРЦЕГОВИНИ: Уље од смиља ускоро би требало добити цертификат
    ПРОИЗВЕДЕНО У ХЕРЦЕГОВИНИ: Уље од смиља ускоро би требало добити цертификат
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Људи су једни другима окренули леђа, а то је већ предворје пакла!
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Људи су једни другима окренули леђа, а то је већ предворје пакла!
  • Владика Григорије: Стратешка је грешка што Срби из Книна и Сарајева нису отишли на Запад!
    Владика Григорије: Стратешка је грешка што Срби из Книна и Сарајева нису отишли на Запад!
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ОДЛАЗИ У ЊЕМАЧКУ: Тврдошки монах Димитрије нови херцеговачки владика
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ОДЛАЗИ У ЊЕМАЧКУ: Тврдошки монах Димитрије нови херцеговачки владика
  • С друге стране историје: Радован Пејановић, ратни командант Требиња
    С друге стране историје: Радован Пејановић, ратни командант Требиња
  • С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно
    С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно
  • РЕНЕСАНСА КОШАРКЕ У ГАЈДОБРИ: За друге се навија, Херцеговац се воли
    РЕНЕСАНСА КОШАРКЕ У ГАЈДОБРИ: За друге се навија, Херцеговац се воли
О аутору
  • google-share
Previous Story

МАРКО ЛИНТА СЕ ОДРЕКАО ЉЕТОВАЊА ДА БИ OTПУТОВАО У ХАГ: Кад већ нисам могао да браним генерала Младића, дошао сам да га подржим!

Next Story

ЧАПЉИНА, 14. ЈАНУАР 2018. ГОДИНЕ: Свечани Божићни концерт етно групе „Траг“ (ВИДЕО)

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Живопис новоизабраног Епископа Илариона

Posted On 24. 05. 2022.

ВУКОЈЕ: Љековиту снагу производима "Љекобиља" даје херцеговачки крш

Posted On 23. 05. 2022.

ОДРЖАН 2. САБОР ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ У НОВОМ САДУ (ФОТО)

Posted On 23. 05. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Преузето са:...

Posted On 23. 05. 2022.

thansk for information

Posted On 23. 05. 2022.

имате ли друге референце?

Posted On 23. 05. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...