• Јуче су у Београду уприличене бројне светосавске свечаности, а једна од њих је уређена са похвалом у цркви Светог Марка на Ташмајдану.

Светосавско вече под називом „Светитељу и просветитељу“ организовало је Друштво гуслара и епске песме „Цар Лазар“ из Приштине.

У програму су учествовали гуслари овог друштва са пјесмама посвећеним Светом Сави и великим догађајима наше народне и државне историје, потом пјесници који су говорили стихове у част зачетника српског школства, црквености, здравства и свега светог и великог, док су – један фрулаш својом мелодијом из дрвета и један здравичар са `мелодијом` нашег језика – зажељели да слиједимо Светог Саву помажаћу наш народ и државу само у оном лијепом и добром.

Програм је био свечан а цијело вече је протекло у славском миру и фином достојанству.

Међу публиком коју су чинили већином избјегли Срби са Косова и Метохије посебно ме обрадовао сусрет са професором Радивојем Паповићем.

Проф. Паповић је некадашњи ректор Приштинског универзитета, како са сједиштем у Приштини тако и у његовом збјегу у Косовској Митровици.

Професор Радивоје Паповић је невољно запао у жижу јавности током јануара 1997. године када је терористичка УЧК-а подметнула експлозив под његов ауто у Приштини. Претрпио је тешке повреде. Он је преживјели примјер страшног злочина и вишедеценијског изгона који је свим средствима спровођен над српским народом и његовим установама на простору Косова и Метохије. Атентатор на професора Паповића је ухапшен и осуђен у Србији, а казна коју је издржавао у српском затвору прекинута је у марту 2002. године одлуком тзв. демократског режима који је преузео власт у Србији послије Петооктобарске револуције.

Професор Паповић је био мој први предавач из Биологије и Медицинске генетике на Медицинском факултету у Београду – памтим га по одличним предавањима која су преношена дивним српским језиком са динарским акцентима и фином академском бистрином. Професор је и синоћ имао част да одржи своју Светосавску бесједу и поздрави све присутне.

Свети Сава Српски као зачетник обоженог српског школства и поборник човјекољубиве и народољубиве просвјете данас је својим молитвама наприје на страдалном Приштинском универзитету, страдалном како од наших непријатеља тако и од наших `бранитеља`. Излазећи из цркве Светог Марка понављао сам стихове гусларске пјесме са ове косовске Светосавске вечери –

„Косово је плаво море,
Њиме плови српска лађа,
Са Косовом Србин гине,
С Косовом се Србин рађа.“

ГОРАН ЛУЧИЋ