• Поводом јубилеја, 24O година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркаља, 10. фебруара у свечаној сали ГО Нови Београд одржана је промоција поштанске марке са ликом првог реформатора српске ћирилице, чије је штампање финансирао Савез Срба из региона.

У програму је представљен лик и дело Саве Мркаља, а о њему су говорили проф. емеритус др Душан Иванић, професорка српског језика Мирјана Радошевић, вајар Љубиша Манчић, глумац Дејан Стојаковић.

Линта: Мркаљ је дуго времена био неправедно запостављен!

Велики број окупљених поштовалаца српског филолога Саве Мркаља поздравио је домаћин скупа председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта на чију је иницијативу и одштампана ова поштанска марка.

Линта је истакао да је штампањем поштанске марке указано достојно поштовање првом и највећем реформатору српске ћирилице.

– Наш прекодрински Србин Сава Мркаљ је неоправдано и неправедно запостављен. У Србији није на адекватан начин вредновано његово велико дело. Чак је и Вук Стефановић Караџић говорио да је Сава урадио кључни део реформе српског писма. Сви ми који смо из тих крајева, заједно и појединачно покушавамо да афирмишемо значај и улогу Саве Мркаља и ово је само мали допринос с наше стране – истакао је Линта.

Велико интересовање за лик и дјело Саве Мркаља

Он је и подсјетио на сва главна питања за која се Савез Срба из региона и он као народни посланик у Скупштини Србије залаже, а то је првенствено борба да се питања прекодринских Срба у Србији дефинишу као једно од најважнијих државних и националних питања што подразумјева и оснивање министарства за Србе у региону, доношење резолуције о геноциду над Србима у НДХ, борбу да се исправи неправда према крајишким борцима и да Србија донесе закон којим ће признати све припаднике Војске и полиције РСК за читаво вријеме рата у двоструком трајању, као и оснивање Меморијалног центра српских жртава на простору бивше Југославије у којој би се квалификовани стручњаци бавили приказивањем истине о нашем народу.

Душан Иванић: Најпроучаванији српски пјесник 

Професор емеритус Душан Иванић, председник Крајишког одбора Матице Српске из академског угла дочарао је значај лика и дела Саве Мркаља.

– Кад се говори о Сави Мркаљу постоји неколико аспеката. Један аспект је његова биографија, где се за њега може рећи да је филолог, песник, а за њега су рекли и страдалник, као што је рекао Гојко Николић. Као филолог је учинио велико дело, гломазну и непотребну азбуку је врло рационално свео на 25 знакова – рекао је професор Иванић истичући и податке из биографије Саве Мркаља који је рођен у сиромашној породици, а иако такав, био је веома успешан у школовању и свуда је био оцењен као одличан ђак и студент.

– Касније је завршио филозофију у Будиму, где је имао звање еминенса. Дао је прве обрасце физиологије српског гласа.Написавши дело „Сало дебелога јера“ ушао је у радикалну реформу српског језика и изазвао је отпор српске православне цркве. Стефан Стратимировић, тада најмоћнији човек у српској култури је забранио „Сало дебелога јера“ и практично је врло мали број примјерака те књиге сачуван. Покушаји да се пише тим писмом су забрањени и то је изазвало неке од великих невоља у Мркаљевом животу. Након покушаја да се замонаши у манастиру Гомирје, одакле је практично протјеран, једно вријеме је радио као учитељ по школама. Затим је 1825.године ранио свог професора цртања кои му је предавао латински језик и од тада је смјештен у душевну болницу. За Мркаља су стручни љекари процјенили да је имао тешко дјетињство уз душевно болесну мајку и да је живио у огромној несразмјери свог знања и средине којом је био окружен. Дакле велики дар, велика ученост и апсолутна немогућност да било шта од тога искористи –  навео је професор Иванић.

Подсјетио је и на пјеснички траг Мркаљев, који је написао у Карловцу у душевној болници потресне стихове „Јао, јао, триста пута јао“, сматрајући да је његово поетско дјело остало изван књижевне јавности све до 1959. године када је Владан Недић, тада асистент Београдског универзитета открио у Вуковој заоставштини десетак пјесама Саве Мркаља које су послије ушле у све антологије српске књижевности.

„Мркаљ је на крају завршио у Бечкој болници која се популарно звала Бечка кућа лудака. Међутим, он није био под строгом контролом, па је могао и да пише све до непосредно пред смрт. Он је био душевни болесник, али умно је био бистар и чист и даље. Посјећивао га је Вук Стефановић Караџић који је сачувао многе списе. Амфилохије Радовић је тврдио да је Мркаљев превод „Оче наш“ бољи од онога којим се служи црква. Мркаљ је у својој поезији и у кратким биљешкама које је оставио Вуку Караџићу исказао дубоку полемику, чак и у својој реформи“, казао је професор Иванић на крају поручивши да понекад гријешимо кад мислимо да је Мркаљ запостављен и заборављен, јер нема писца тог времена, који је у тој мјери изучен, о чему говоре научни симпозијуими, зборници, монографије…

„Од скрајнутог, полузаборављеног реформатора српског писма постао је један од најпроучаванијих наших пјесника. Из те околности произилази и значај Саве Мркаља за нашу културу, што се осјетило, јер је он подијелио судбину културе Срба у Хрватској, која је дуго била потпуно занемарена и прогоњена. Мркаљ, тек у нашим деценијама је стекао поштовање и уважавање које је заслужио“, закључио је Иванић.

Мирјана Радошевић: Није случајно што га је митрополит Амфилохије поредио са Његошем

Професорка српског језика и књижевности Мирјана Радошевић, рођена у завичају Саве Мркаља, на Кордуну, истакла је пре свега да о том великом човеку није лако писати и говорити.

– Ми смо сви дио Савине постојбине, његовог Сјеничака, нашег Кордуна који осјећамо гдје год били. Као млада студенткиња на Филозофском факултету у Загребу била сам задивљена његовим дјелом. Он је просвијетлио и обогатио не само српски народ и културу већ и европски миље. Припада најзнаменитијим Србима свих времена. Полиглота, патриота, филолог и научник био је Сава Мркаљ… Он се духом и радозналошћу ума разликовао и као дијете од својих вршњака. Његова сиромашна кућица од прућа и блата у Сјеничаку на Кордуну, гдје је рођен, постала је „двор науке”. Мркаљ је студирао филозофију и математику у Пешти, гдје је упознао многе српске великане, а између осталог ту се 1810. године срео са Вуком Караџићем када и штампа лингвистичку студију о језику – „Сало дебелога јера“. На 18 страна све је рекао. Запазио је да у црквеној ћирилици има далеко више знакова, него гласова. Увиди шта би требало поједноставити, и то урадио.

Дио омота поштанске марке Саве Мркаља

Поставио два основна начела на којима и данас почива наше писмо и језик. Један глас – једно слово, односно један фонем, један графем. Мркаљ је 25 гласова покрио словима, а за – љ, њ, ђ, ћ тражио диграме, и решио тако што је додао меки глас словима – л, н д, т – означавајући тако њихову мекоћу. И рекао на крају сам овако – „ Зато од данас све наше правописаније под ово начело долази – пиши како говориш.“

Мислио је, а то је било фатално за њега, ако се замонаши и докаже цркви да је он тим чином део ње, па тако 1811. постаје искушеник у манастиру Гомирје и добија име Јулијан. Јернеј Копитар, словенски лингвиста и слависта, који је био цензор за словенске језике на Катедри за славистику у Бечу питао је Вука: „Ма, ко је тај Мркаљ, ја сам на ових 18 страница нашао више језичке филозофије, него у каквој дебелој граматици.“ Мркаљ је био кичма Вукове реформе, показао је смер, а Вук је био велики прагаматичар и то наставио, свестан Мркаљеве заслуге. Касније је Вук и сам говорио: „Ја не могу друге азбуке употребити него Мркаљеве, јер чистија не може бити –  подсјетила је професорка Радошевић додајући да су о Мркаљу говорили многи знани Срби, попут Амфилохија Радовића који је Мркаља поредио са Његошем.

– Мркаљ је рекао да ће „бранити свој закон, вјеру и цркву, и учићу свакога да постојан и тврд у вјери буде и своју част и завичај, који се ни за какво благо купити не може, да чува и брани“– навела је професорка Радошевић која се запитала да ли је трагично у свему томе било само рођење оваквог генија у сиромашној кућици од прућа и блата у Сјеничаку на Кордуну… али је затим и поручила да сви знамо одговор данас.

– Можда је ди снаге свог духа оставио свима нама да се дигнемо, да не залутамо и не изгубимо и да видимо увијек мјесец над Кордуном који разгрће мрак и да нам, ма гдје били, свијетли Савино слово и чува његова снага научника и љубав космополите. Чува нас онај дечак рођен у кућици од прућа, у Сјеничаку…Зато и знамо ђе смо. А дотакао је највеће дворе науке и дотакао најсјајније звијезде људског духа и ума. Хвала Сави Мркаљу за Светлост, и Слово, и Путоказ… Хвала му за Наслеђе – закључила је професорка Радошевић на крају.

Љубиша Манчић: Како је „измишљен“ лик Саве Мркаља

Захваљујући вајару Љубиши Манчићу представљен је лик великог Саве Мркаља на поштанској маркици с обзиром да је за илустрацију коришћена спомен плоча чији је он аутор, а која је постављена 2018. године на вратима храма Преподобне Мати Параскеве у Сјеничаку на Кордуну.

Дио омота поштанске марке Саве Мркаља

– Поносан сам што сам први вајар који је овјековјечио Саву Мркаља. Нажалост, први рељеф који смо поставили на Храм Светог Саве у Бечу био је рељеф који је урађен немајући ни цртежа ни лика Мркаљевог. Направили смо једну наративну причу уз помоћ сликарке Љубице Мркаљ из Париза. Круг сам завршио уз помоћ мог пријатеља новинара Светозара Данчеа из Чикага, тако што сам урадио рељеф са инспирацијом код великог југословенског вајара Војина Бакића који је такође имагинарно урадио рељеф попрсја, уз моју маленкост са израдом рељефа лика великог крајишког филолога и монаха уз његов оригинални потпис“, нагласио је вајар Манчић.

Глумац Дејан Стојаковић драмски оживљава лик Саве Мркаља

Рођени Банијац глумац Дејан Стојаковић истакао је да је мислио да ће му улога Митра у филму „Олуја“ емотивно бити најизазовнија, јер је августа 1995. године и сам дијелио судбину сународника. Међутим, пред њим је можда много већи изазов, а то је драмско оживљавање лика Саве Мркаља.

– Од нашег чувеног глумца Тихомира Тике Станића позван сам да урадим монодраму о Сави Мркаљу, која ће уз подршку Српског националног већа из Загреба бити дио дио културног дешавања за наш народ у Хрватској. Монодрама ће бити одржана премијерно у Загребу у другој половини марта, затим у Карловцу, Војнићу, Ријеци, Славонији… Потом је планирано да буде одиграна и у Србији, очекујемо да то буде у Београду у Академији 28 – рекао је Стојаковић који с нестрпљењем очекује премијеру и реакције публике, додајући да је стекао утисак, припремајући ову улогу, да су Мркаљев живот, његово одрастање, школовање и борба за живот били претешки.

Текст за монодраму написала је докторка Гордана Илић Марковић, професорка за славистику у Бечу.

Савез Срба из региона је, како је најављено на крају промоције, поводом стогодишњице смрти великог српског песника Алексе Шантића иницирао и штампање прве персонализоване поштанске марке са његовим ликом која ће бити промовисати у наредном периоду.

Програм промоције водио је уредник листа „Српско коло“ Трифко Ћоровић.

Захвалницу редакцији Српског кола уручио је неуморни национални прегалац и публициста Милош Мељанац, предсједник удружења „Од стећака до крајпуташа“.

Такође, предсједник удружења „ Ћиро Личка Калдрма- Дрвар“ уручио је захвалницу Миодрагу Линти за дугогодишњу успјешну сарадњу и допринос организацији манифестација које промовишу крајишку културу и обичаје, као и редакцији Српског кола.

Промоцији су присуствовали представници бројних завичајних удружења прекодринских Срба и други поштоваоци лика и дела Саве Мркаља који су овом приликом добили на поклон јединствену поштанску маркицу.

текст: Весна Пешић
фотографије: Миле Шапић
извор: Српско коло