Члан ауторског тима, некадашњи помоћник команданта Херцеговачког корпуса пуковник у пензији Никола Шегрт рекао је да је на монографији радило двадесетак аутора, које је окупио бивши командант овог корпуса генерал Радован Грубач, а настала је прије свега из „обавезе према једном времену, људима коју су у том времену стварали Републику Српску – а понајвише према онима који су у њу уградили своје животе“.
Прва књига о Херцеговачком корпусу, истакао је Шегрт, својеврсна је мини монографија времена „када је Херцеговина нешто дуже од једне деценије имала своју војску – што је у историји овог краја за дуже од пет вијекова јединствен случај“.
Књига је, додаје он, подијељена у три цјелине – при чему прва документује ратно вријеме формирања и активности Херцеговачког корпуса и његових организационих јединица – команде корпуса, осам бригада, три пука, шест самосталних батаљона и више пратећих институција.
Друга и трећа цјелина односе се на мирнодопски период корпуса, прије свега на организовање служења војног рока, али и напоре војске на обнови живота у Републици Српској након завршетка рата.
„Посебно желим истаћи централни дио монографије – споменицу у којој су сабрана имена 2.211 бораца корпуса који су дали своје животе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Они су сахрањени на бројним мјестима у Херцеговини и ван ње – и ова монографија је јединствено мјесто гдје они сви заједно почивају у миру“, нагласио је Шегрт.
Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић истакао је да је „Херцеговачки корпус“ прва монографија о једном оперативном саставу Војске РС, изражавајући наду да ће напори ауторског тима бити инспирација и за сличне публикације о осталим корпусима војске.
„Свједоци смо различитих тумачења догађаја из наше новије историје због чега је сваки документ који говори о тим догађајима драгоцјен за српски народ“, нагласио је Савчић, додајући да туђим покушајима фалсификовања историје често иде на руку и наша неодговорност – да свједочанства о одређеним историјским догађајима остављамо у обавезу неким будућим генерацијама.
Подухват ауторског тима поздравио је и градоначелник Требиња Лука Петровић.
„И сам као припадник батаљона везе Херцеговачког корпуса знам понешто о догађањима из тога времена и врло је важно да су се нашли људи – да напишу оно што се стварно дешавало и на који начин се командовало на овим просторима. Вриједност њихових напора је у писаној ријечи која остаје трајно запамћена – и кад се трагови многи затиру“, нагласио је градоначелник Петровић.
Предсједник Градске борачке организације Перо Мишељић позвао је бивше саборце и грађане Требиња на сутрашњу централну манифестацију обиљежавања 25 година Требињске бригаде – подсјетивши да је 13. јул за дан ове јединице одабран као успомена на њену прву велику побједу 1992. године – када је након тешких борби и пожртвованошћу бораца, одбраном стратешки важних висова Влаштице, сломљена велика непријатељска офанзива.
