• Стефан Урош IV Душан Немањић, син Стефана Уроша III Дечанског крунисан је за младог краља 8. септембра 1331. године, а као млади наследник већ је од 1326. године добио Зету, Травунију са Требињем и Захумље на управу.

“Травунија-земља хумска” – аутори Сњежана Домазет и Тања Пикула и фреска Цара Душана из манастирске цркве у Леснову, око 1350. године (Википедија)

Млади Душан је имао палату под Скадром на обали реке Дримац, али како је био врло млад управу су вршили краљеви службеници. Када је одрастао прихватио се као млади краљ управе па је често обилазио територију под својом влашћу исказујући своју војничку храброст и владалачку одважност. Заједно са својим оцем учествовао је у многим ратним сукобима који су штитили интересе Србије  као што је била у битка код Велбужда  27.7.1330. године у којој су Срби поразили бугарску војску и убили им цара.

После сукоба Душановог властелина Бранивоја са босанским баном Стефаном Котроманићем, јер је овај заузео Хум са градом Дријева на ушћу Неретве и део Попова, а Дубровчани узели под своју власт Стон и после више узајамних оптужби на рачун непоштовања уговорених олакшица у трговини на обе стране и склопљеног примирја при чему је Србима враћен мањи део територије, наставило се са несугласицама између Дубровчана и Срба. Једне прилике у покушајима решавања несугласица и проблема краљ Стефан Дечански је упутио свог сина Душана у Дубровник.

Тако је Душан, по запису историчара, дошао у мају 1331.  године у требињски крај.

Својим доласком на територију Травуније, с великом свитом, желео је да покаже своју сувладарску моћ. Дознавши да је у Требињу Дубровчани су послали своја четири властелина да га позову да дође у Дубровник, што је он и учинио. Није се дуго задржао, јер су Дубровчани, после уручених богатих поклона, захтевали поред осталог да плати обећане дугове око раније отете робе њихових трговаца на територији којом је Душан управљао. Постигавши неке од споразума, а не приставши на уцене, Душан се и поред упозорења домаћина да ће се жалити његовом оцу краљу Стефану Дечанском  вратио пут Требиња и својих двора.

Нешто касније, пошто је преузео целокупну власт и проширио српске границе према југу, краљ Душан се уздигао и крунисао се за цара Срба и Грка на Васкрс 16. априла 1346. године у Скопљу, а његов син Стефан Урош V Немањић је тада крунисан за младог краља. Цар Душан је убрзано радио на проширењу своје територије и решавању унутрашњих и спољашних проблема који су се тицали његове владавине и заштите српских интереса.

Тако је 1350. године кренуо у један од војних похода према Цетини и Крки како би повратио неке делове своје територије и помогао својој полусестри Јелени, која је била удата за Младена III Шубића, господара Омиша, Клисе и Скрадина на Крки, јер је босански бан Котроманић заузео простор око Цетине, Неретве и дела Захумља.

Том приликом, после борбених успеха, у повратку на путу за Дубровник где је требало да реши нагомилане проблеме, поред осталог, као што су били: дубровачки захтеви везани за Стон и Пељешац, проблеми око заштите Српске православне цркве у настојању римске курије да се уништи православље, жалбе Дубровчана на наплату царине од стране његовог властелина Дабиже који је био у Требињу, на поступке властеле Николић у Попову, као и жалби на пљачкање дубровачке територије од стране жупана Ненада Страхинића намесника Требиња и Конавала и других ствари, свратио је са својом пратњом, овај пут  крајем октобра 1350. године у требињски крај, у Врпоље у Љубомир.

У пратњи су били, поред осталих, и његова жена царица Јелена и син, млади краљ Урош V. У цркви светог Јоакима и Ане српски патријарх Јанићије II, кога је цар увек водио да лично  учествује у свим важним државним пословима, обавио је богослужење, а цар је делио поклоне и милостињу окупљенима у чеме му је помагао протопрезвитер Никола Бучић.

Како историчари даље бележе цар Душан је том приликом примио на поклоњење владику Саву и калуђера Христифора из православног храма у Завали. Из свечане елите дочека, као одговор на добродошлицу, цар је примио млетачког посланика у Дубровнику Николу Ђерђу и дубровачке властелине Марина Бурића, Шимуна Бенежића и Ђива Цријевића.

„Долазак цара Душана у Дубровник” дело Марка Мурата (Википедија)

Наставивши пут преко Попова и Конавала цар Душан је стигао у Дубровник  1. новембра 1350. године.  Завршивши планиране послове цар се са својом војском преко Котора брзо упутио ка Македонији јер се спремао напад на Душаново царство. Царица Јелена је остала још неко време у Дубровнику као драга гошћа.

Тако су Требиње и требињски крај имали част да их два пута посети прво као млади краљ, а затим и као цар Стефан Урош IV Душан Немањић, владар средњовековне Србије.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић