Први неуспјех у року од сат времена након почетка напада на рејон села Бањдол доживио је 3. батаљон 41. моторизоване са придодатом групом од 28 Коњичана (укупно 127 бораца подијељених у двије групе од којих је друга требало да дејствује ка Равницама). Они су одбачени усљед адекватног одговора бранилаца, који је био проузрокован, између осталог, и искуствима из Митровданске офанзиве 1992. године. Прво је нападач био забринут откривањем мина које претходно нису регистровали њихови извиђачи. Одговор бранилаца из редова хаубичке батерије, у селу Бањдол, којом је командовао Лазо Медан, и дан раније придошле групе од двадесет бораца из 3. батаљона, коју је водио Момо Паровић, био је послије почетних проблема одлучан и веома добро координисан, у садејству са тенком Т-55 из правца села Шиповац. Тај тенк је дан раније пребачен у село Свињарина, одакле је заједно са пјешадијом по налогу команданта 2. батаљона, Мила Марића, послан у дејство ка нападачима у Бањдолу.411 Био је то примјер сналажљивости и самоиницијативе, наводи Зоран Јањић. Веома брзо развила се жестока борба.

Дјеловање тенка, ПАМ-ова, као и наступање пјешадије у борбеном распо реду, преживјели муслимански борци у књизи Операција Јесен 94, у поглављу Страдање Коњичана, описују као, за њих, стравичне тренутке: „Као у филмовима… А затим је српски тенкиста почео непогрешиво да гађа… Само је прва граната промашила, све остале су погађале. У зраку лете измијешани земља, камење, грање и дијелови тијела“. Веома брзо је то условило распад муслиманске борбене формације, којој су нанесени значајни губици, и која је већ послије седам часова почела да се повлачи у унутрашњост планине Вележ. „Не познајући терен, изложили су се српским борцима са Равница који су их такође засули тенковским гранатама“. Само у борбама тог јутра убијено је6 муслиманских бораца из групе Коњичана, а четворица су била тешко рањена. Касније су, током дешавања везаних за извлачење, погинула још двојица, док се број рањених попео на 12, а један је заробљен. Дакле, гу бици су били ¾ од убачене групације. У рејону Бањдола, у овом нападу, убијен је један српски артиљерац. Био је то резервни водник Војислав Буха.

Стратешки веома важан објекат телекомуникационог војног репетитора, на врху Вележи, по плану операције требало је да нападне, претходни дан убачена, јединица МОС. До тада „поносни МОС -овци, што им је у акцији повјерен сам врх пирамиде…“, налазе се у незавидном положају тактич-ке неповезаности усљед неубацивања једног дијела муслиманских снага и фронталног ненападања на српске положаје у њиховој близини те бивају откривени од страже из бункера код релеја. У хаотичном стању, с губицима у мртвим и рањеним, веома брзо једину преокупацију пронашли су у тражењу излаза из окружења јединица ВРС. Извлачење под ватром кроз стрме планинске литице Брасине одвијало се уз губитке и панику, која се у току наредне ноћи претворила у халуцинације и распарчавање у невремену, те појединачне изласке чланова групе усљед јаке кише и магле на муслиманску територију.

Муслиманска Група Босна 4, убачена на Мало Плочно и Пријеворац, око 5.30 часова ступила је у борбу, тј. одмах након што су били откривени захваљујући ранијем устајању и будности једног од бораца те лавежу паса. Након одређених почетних успјеха у рејону око артиљеријског оруђа Зис и отпора бораца са линије, нападачи крећу у безглаво повлачење, бјежанију. Такву ситуацију је покушао да искористи један од најстаријих бораца бригаде, шездесетшестогодишњи Петар Шаренац, који је трчао за групом убачених нападача да једног од њих ухвати живог, али је тада погинуо. Српски борац са оближњег пложаја успоставио је доминацију изнад једног пролаза куда су већ обезглављени нападачи протрчавали повлачећи се, али у одсудним моментима није пуцао плашећи се да би на том мјесту могло бити и његових сабораца. Дакле, након организовања и дјеловања српских бораца муслиманске јединице ступиле су у повлачење на овом простору.

Друа група од 40-ак Муслимана на Великом Плочну, у близини објекта Гусар, усљед појачаног „чешљања терена“ од стране 3. чете 5. мтб није ни ступила у борбу, већ се повукла без губитака. Био је то разлог за честитке командиру муслиманске групације од стране његовог надређеног, ‘Што су ти се сви борци вратили кући’. Нападачки мотив претворио се, развојем ситуације, у само једно – настојање извући се! Овим дешавањима практично је означено разбијање сјеверног дијела главног ударног правца муслиманске офанзиве у рејону подвелешког села Бањдол, Вележи и Плочна. Активности одбране на овом подручју свеле су се у наредних неколико дана на проналажење, уништавање или заробља-вање непријатељских група или појединаца и на ојачавање предњих линија одбране.

Изузетак је био успјех муслиманских снага сјеверније на помоћном правцу, на превоју Порим, у рејону 5. батаљона на Зијемљима, који је на крајњем десном крилу био повезан у одбрани са 18. лхпбр – Гатачком, која је у међувремену дошла на просторе масива Прењ. Превој Порим нападнутје од стране муслиманских група из 49. источнохерцеговачке бригаде тзв. Армије РБиХ. У првом налету непријатељска групација састављена од невесињских Муслимана успјела je да овлада самим превојем и Руњавом главом. За разлику од њих групација са муслиманским борцима из Гацка у рејону планинарског дома ,,Рујиште“, гдје су се такође водиле велике борбе, није успјела да овлада објектом. Објекат је и поред прегруписавања нападача остао у рукама ВРС, као и Гувнине и Застоље које су нападали диверзанти из поменуте бригаде. Од овога правца нападач се надао стварању повољних услова за наступање даље Ханским пољем и Дабића пољаном, али одмах се видјело да то неће ићи баш лако. Нападнуте су и јединице на Плавцу, Вучијем куку и Облом вису, али су ти положаји први дан одбрањени. У почетном нападу Муслимани су успјели да запале и неколико привремених објеката, а дим који се уздизао био је добар знак за муслиманске погледе из Мостара. Такође, заробљени су један Зис, минобацач и ПАМ, као и значајне количине муниције, али су нападачи имали и губитака од којих су неки били њихови истакнути диверзанти. Тако је у борби око планинарског дома погинуо и сам командант групе која је тај дан запосјела превој. Команда муслиманских снага послала је увече на Порим појачање из резерве од 50 бораца 44. бри-гаде. Међутим, Невесињска бригада ВРС је већ тај дан спремала план да се врати изгубљени положај.

Ипак, јужније вођене су тај дан значајније борбе…

НАСТАВИЋЕ СЕ

Погледајте сличне вести:

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.