ДОМ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА ЈАЈЦЕ

  • У управи  Соколског друштва Јајце били су старешина инж.Федор Шлајмер, заменик Анте Бурић, тајник Јосип Сучић, благајник Галиб Хаџиосмановић, заменик Никола Јасић, статистичар Станко Корајзл, просветар Милан Илић, заменик др. Ибро Бркић, економ инж. Душан Косовљанин, заменик Станко Корајзл, начелник Фрањо Пајић и заменик начелника Перо Јакешевић. Одборници су били: Дервиш Мулаомеровић, Милош Томашевић, Душан Маријанац, Стјепан Бешлић, Иво Анђукић, Штефа Ливанчић, Драго Лацић, Вељко Делић и Јурај Матејић. У социјалној секцији били су : Др. Мића Бранислав и др. Ибро Бркић. Заменици одбора били су : Мехмед Башић, Стјепан Долички, Слободан Илић, Драго Црнокић, Фрањо Катић и Саламон Алтарац. У ревизионом одбору били су : Чедо Васиљевић, Јосип Багари и Анто  Анђукић. Заменици су били : Емануел Лихтнер и Алојз Херић. У Суду части били су : Душан Атанацковић, Мехмед А. Капетановић, др. Секора Корнер, инж. Валтер Екерт и Јакоб Бојчетић. Заменици су били : Мирко Делић и Садија Софтић. (1)

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри места и околине. Величина дома зависила је од тога колико је друштво могло да прикупи средстава за градњу. Министарство за физичко васпитање народа било је врховна надзорна власт над свим организацијама, друштвима, удружењима и установама, које су се бавиле телесним васпитањем у Југославији. Пре оснивања министарства телесно васпитање је било препуштено приватној иницијативи. У години 1932. Министарство је предвидело као помоћ Савезу Сокола 8 милиона динара; за соколске домове 200.000 динара; жупама и учесницима на Свесловенском слету у Прагу 400.000 динара.(2) Соколска чета у Локвама приредила је 20 септембра 1936. у згради основне школе, редовну годишњу забаву. Старешина се захвалио гостима, који су дошли не ради забаве, него да својом скромном помоћи помогну градњу соколског дома. У свом говору старешина чете говорио је о важности изградње домова и истакао је : „Соколски дом послужиће као права народна школа у којој ће се одгајати омладина јаког карактера, узорне радише, добре штедише, праве комшије, добри соколи, патриоте и прави држављани, те као такви знаће чувати своје, а цијенити  и поштовати туђе.” (3)

Соколство Врбаске бановине  5 јуна 1932. прославило је  празник, поводом полагања камена темељца соколског дома у Јајцу. Због тога је под покровитељством Светислава Милосављевића, бана Врбаске бановине одржан  окружни слет у Јајцу. Учествовала су друштва : Бања Лука, Приједор, Љубија, Мркоњић Град, Босански Петровац, Гламоч, Дрвар, Оштрељ, Високо и Јајце, као и чете из села код Приједора и Босанског Петровца. На жељезничкој станици поздравио је целокупно чланство инг. Федор  Шлајмер, старешина друштва Јајце. Са станице, соколи  су прошли кроз окићени град у великој поворци  до привремене вежбаонице. Свечаности полагања камена темељца на градилишту соколског дома на десној обали реке Пливе почеле су око подне. Долазак бана Св. Милосављевића бурно је поздрављен од сокола, грађана и сељака, који су се окупили у великом броју. На трибини, окићеној цвећем и заставама, дочекао је бана  изасланик Савеза Сокола и жупско старешинство. Инг. Федор Шлајмер, старешина друштва и најзаслужнији радник на подизању соколског дома, одржао је говор. У говору је истакао : „Пре сто година, с рођењем дра Мирослава Тирша родила се и узвишена соколска идеја. Да прослави овај значајни датум, рођење генијалног зачетника Соколства, Соколско друштво у Јајцу подиже свој велебни дом, као најлепши споменик свој оној соколској браћи, која су се у прошлости борила за наш дивни идеал.  Дајући признање творцима наше слободе, сећамо се безграничном захвалношћу благопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца, чијим ћемо именом назвати наш дом.  У овом дому, којем ће сада бити постављен камен темељац, неће бити верских и племенских разлика. Овде ће се само знати за братску слогу и љубав, јер мржњи међу нама нема места. Одгајаће се овде соколска омладина да наша будућа поколоња буду снажна тела, здрава ума и чиста срца. То ће бити темељ наше ведрије будућности.  … .”

Кад се стишало клицање после говора  Шлајмера бан Милосављевић са М. Коруновићем, заснивачем плана соколског слета у Јајцу и представником Савеза Сокола, положио је камен темељац и свечану повељу о подизању дома. Том приликом је говорио бан  Милосављевић. Лист „Соколски Гласник” донео је из говора неколико извода : „Национализам, од којег зависи политичка и културна снага друштва, мора да се култивише, да се негује, јача и шири, како појединачно тако и колективно. То је основа културе, без које се никад не може обезбедити народна бућност. Национални дух мора да провејава кроз све гране народног живота. Застарела племенска идеологија знак је заосталости у културно-националном развоју и слабог међуплеменског познавања. Соколство је родило и развило југословенски национализам. Оно никад није тежило деоби, а није злопамтило, кад се тиче старих размирица, већ сузбија предрасуде и сарађује на заједничкој југословенској будућности. Са својих 25 жупа, 906 друштава, 798 чета и 140.000 чланова, не рачунајући ту нараштај и децу, оно представља поред војске најмоћнију и најоданију народну узданицу. Изједначавајући одувек своје интересе с народним, Соколство се братими с војском и морнарицом, одржава колаборацију с Народном одбраном, земљорадничким задругама, Јадранском стражом и са свима другим националним установама и удружењима. Соколска се идеја развијала готово напоредо с југословенском идејом, соколска је прошлост најтешње везана за историју за историју ослобођења и уједињења Јужних Словена. Била је необично значајна и међусловенска соколска солидрност за време светског рата, која се и данас негује и шири. Данашња пак ситуација наше земље налаже Соколима да припомогнемо што више народном просвећивању и развијању националне свести. Њима ће тај задатак бити олакшан оним огромним интересом који постоји у свима нашим крајевима за соколску акцију, за телесну кулуру и спорт. “ После бана, говорио је М. Коруновић. Говорили су још : делегат Соколске жупе Сарајево, Радован Савић; окружни испектор у Јајцу М. Јефтић и јајачки градоначелник Стеван Звицер. Говорио је представник жупа Бања Лука старешина Стеван Мољевић. За време свечаности свирала је војна музика државну химну. После полагања камена темељца испред бана и старешинства сокола дефиловали су сви соколи у поворци. Слетске вежбе почеле су после подне на игралишту С.К.Електробосне. Било је 2.500 гледалаца. Наступило је око 500 вежбача са сеоским соколима. По писцу чланка у „Соколском Гласнику ” извођење је одлично организавао М.Волк. Приредбама је присуствовао бан. На крају је певачки хор јајачких сокола певао 5 песама у по писцу чланка одличној изради хоровође Милана Илића. (4)

Соколско друштво Јајце  је крајем октобра 1934. завршило свој дом. Отварање дома било је заказано за 11 новембар 1934. али је због жалости после убиства краља Александра била одложена. Управни одбор Соколског друштва је по одобрењу управе жупе у Бања Луци одлучио да се дом отвори 9 јуна 1935.(5)

Соколско друштво Јајце отворило је 9 јуна 1935. свој Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развијена је друштвена застава. На свечаности је присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 јуна 1935. цео град је попримио свечани изглед, није било куће на којој се није вила застава. Дом је био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугојна, Травника и Сарајева са музиком сарајевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада,  и посебни воз из Сарајева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приједора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугојна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сарајева. Гостију на прослави било је око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула је испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен је дом. Свечаност је отворена “Соколским поздравом” коју је певао певачки хор  Соколског друштва Јајце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља мајор Никола Басараба отворио је свечано дом. Говорио је  министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сарајева. Свечаност је завршена песмом „Из братског загрљаја”. После подне на стадиону Електробосне одржан је окружни слет. За време вежби свирала је музика друштва Сарајево, а за време  наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало је 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јајце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приједора и Санског Моста. Увече је у дому приређена свечана академија на којој је певао мешовити певачки хор друштва Јајце под управом просветара Милана Илића. На програму су биле ритмичке игре друштава Јајце и Мркоњић Град, а академија је завршена алегоријом „На врелу братства”. (6)

На прослави и слету у Јајцу били су представник Савеза Сокола др. Марковић и представници Соколске жупе Сарајево Радмило Грђић, Иван Радић и Јово Плавшић. Застави је кумовао бан Врбаске бановине др. Кујунђић. Изасланик  Савеза сокола и Бањалучке жупе др. Лазо Марковић предао је соколском друштву диплому Савеза. Испред сокола Босанске крајине поклонио је соколима у Јајцу портрет Петра Мркоњића, рад Шпире Боцарића. (7) У „Соколском Гласнику” је пренето 1941. : „Пишу нам из Јајца : Недавно је изведен напад на наш соколски дом, па је новоподигнута ограда око дома на више места проваљена. Ствар је пријављена полицији и кривци су пронађени. Зову се Ивица Франић, Анто Франко и Драго Ладан. Утврђено је да су пре тога певали у некој кафани изазивачке песме уперене против Југословена, а затим су починили поменуто дело. Кривци су ипак кажњени.” (8)

Током Другог светског рата соколане су користиле све зараћене стране. За судбину соколских домова илустративан је пример Соколског дома у Јајцу. Свечано је отворен 1935. Извршен је напад на ограду дома 1941. али су кривци пронађени и кажњени. После успоставе НДХ соколско друштво било је забрањено, а дом одузет.  У НДХ служио је дом за затварање и убијање Срба.  Дом је запаљен и обновљен од стране партизана. У Соколском дому у Јајцу одржано је II заседање АВНОЈ-а 1943. У дому је основан Музеј  II заседања АВНОЈ-а. Током рата у Босни музеј и дом су девастирани. После последњег рата обновљен је дом  и   Музеј  II заседања АВНОЈ-а.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

 Напомене  :
  1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. VI;
  2. „Задаци и устројство Министарства за физичко васпитање народа”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 3. марта 1932, бр. 10, стр. 1;
  3. Чедо Михић, течајац, „Лијепа  приредба у Локвама”,  „Књига за соколско село”, Мостар,  Новембар 1936, бр. 9, стр. 17;
  4. „Полагање камена темељца соколског дома у Јајцу и окружни слет жупе Бања Лука”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 16 јуна 1932, бр. 25, бр. 25, стр. 4;
  5. „Отварање соколског дома”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 4;
  6. „Окружни слет поводом свечаног отворења соколског дома Краља Петра Великог Ослободиоца и развијања друштвене заставе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 јула 1935, бр. 29, стр. 3,4;
  7. „Соколи Сарајевске жупе на сок. свечаностима у Јајцу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 4;
  8. „Оштећење Сок. Дома у Јајцу”, „Соколски гласник“,  Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 2;

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар