ПОМЕН ЗА 40.000 ЖРТАВА: Јадовнички крст постављен у манастиру Сланци

  • У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања.

ФОТО: ФБ Група Сабрање

Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља.

“Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском, ка животу по Христу. Нека је вечни помен и бог душу да прости свима нашима пострадалима у НДХ”, рекао је отац Стефан.

Душан Басташић, председник удружења Јадовно 1941. је подсетио да су последњих 11 година, помени и сећање на жртве одржавани на самом месту страдања.

“Сваке године, крајем јуна, окупљали смо се код Шаранове јаме, мученичком стазом одлазили до логора Јадовно, прелазили Плаву гробницу подвелебитског канала, одлазили на острво Паг и трагали за крашким јамама и масовним гробницама”, рекао је Басташић.

Према његовим речима над онима које су пронашли, подизали су дрвене часне крстове.

“Ове године, због пандемије, нисмо у прилици да одемо на место страдања, геноцида почињеног над српским народом у Независној држави Хрватској”, нагласио је председник удружења.

Историчар, проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. Kовић је истакао и да Јадовно, а касније и Јасеновац нису били изоловани историјски догађаји.

“Ми смо народ који је претрпео страшни геноцид у Независној држави Хрватској од такозване братске руке. И не само у НДХ, већ три пута у двадесетом веку. У првом светском рату: не заборавимо да је геноцид почео у Подрињу, на обе стране реке Дрине 1914., у другом светском рату и у овом нашем времену – мислим на такозвану Олују и Бљесак. Наш задатак није да мрзимо било кога и потомке злочинаца – наш задатак је да спречимо злочинце да поново ставе своје прљаве руке на нашу децу”, истакао је Ковић.

Историчар Милош Kовић је критиковао што се у вези са бројем жртава геноцида често, како је рекао, играју разне игре, у које су ушли и неки српски историчари. Такве тврдње, он је упоредио са покушајима порицања холокауста над јеврејским народом.

Помену је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта.

Он је уа поновио да је крајње вријеме да Србија оснује Меморијални центар српских жртава геноцида НДХ по узору на Меморијални центар “Јад Вашем” у Јерусалиму.

– Циљ Меморијалног центра би био да чува сјећање на српске жртве геноцида НДХ током читаве године кроз образовне, научне, туристичке и међународне активности. То конкретно значи, између осталог, да идентифукује и документује сва српска стратишта, да настави попис српских жртава, да изради сталне музејске поставке о Јасеновцу, Јадовном, Гаравицама и другим великим српским стратиштима, да едукује и упознаје ученике, посјетиоце, образовне и друге институције у Србији и свијету о почињеном геноциду над српским народом у НДХ. Поред тога, крајње је вријеме да Скупштина Србије донесе Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима – поручио је Линта.

Он је истакао да циљеви Резолуције треба да буду да међународна заједница изврши притисак на Хрватску да призна да је у НДХ почињен геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима, да се на достојан начин обиљеже сва мјеста страдања и чува успомена на српске жртве, да се ексхумирају и достојно сахране посмртни остаци српских жртава из стотина велебитских и херцеговачких јама, као и да Хрватска исплати правичну одштету жртвама геноцида и њиховим потомцима.

 

АГ/ССР

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар