• У савременом српском друштву, питање памћења и обиљежавања страдања није више само историјски или духовни акт — оно постаје и правно, и политичко. Случај Парцеле 416 на Земунском гробљу, гдје почивају хиљаде Срба страдалих у Другом свјетском рату, постао је примјер како култура сјећања, чак и када је вођена духовним и цивилизацијским мотивима, може довести до суда.

ФОТОГРАФИЈА ПРЕУЗЕТА СА САЈТА ЈАДОВНО

Постављање Часног крста, симбола вјере и трајног обиљежја страдања, изазвало је кривичне пријаве, показујући да се сукоб између сјећања, права и вјерских осјећања може пресликати у правну сферу, и да борба за истину и достојанство пролази кроз суднице, као и кроз молитву.

Заташкана истина о Парцели 416

У дијелу Земунског гробља који се назива јеврејским, од 1957. године стоји гробница са натписом „Жртвама фашизма 1941–1944. СУБНОР“.
Деценијама је сматрано да испод тог камена почивају Јевреји. Комунистичка власт није дозвољавала питања: све је било подведено под „борбу против фашизма“. Али, иза идеолошке шутње крила се трагична истина — у гробници почива око 6.500 Срба, жртава нацистичког логора Земун, дијела комплекса Старо Сајмиште.

Тијела су 1945. пренесена у једну заједничку раку, након што су ексхумирана из 23 мање гробнице. Мјесто је убрзо добило партизанско, али не и хришћанско обиљежје. И тако је остало пуних седам деценија.

Истраживање и молитва

Истина је почела да се открива тек захваљујући новинарки Војислави Црњански Спасојевић, која је у „Вечерњим новостима“ разобличила заборав.
Вођено тим сазнањем, Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке покреће истраживање и, уз благослов Српске православне цркве, организује први парастос на том мјесту. Први пут су православни свештеници, седамдесет година након злочина, изговорили молитву за покој душа мученика.

Током наредних година удружење је молитвеним скуповима и објавама настојало да подсјети јавност да у Земуну постоји највећа појединачна масовна гробница српских жртава из Другог свјетског рата.

Крст и благослов

На Дан побједе, 9. маја 2025. године, чланови удружења, уз благослов Његове светости патријарха Порфирија, постављају Часни крст уз саму гробницу.

Крст је подигнут као симбол вјере и памћења, знак под којим су рођени и пострадали Срби из логора Земун. Сутрадан је служен парастос и све је изгледало као да се историја напокон исправља.

Но, према наводима Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке двадесетак дана касније стиже саопштење Јеврејске општине Земун (ЈОЗ). У њему је  постављање крста означено као скрнављење, а против удружења „Јадовно 1941“ поднијете су двије кривичне пријаве. ЈОЗ је затражила уклањање крста, тврдећи да „вређа верска осећања јеврејске заједнице“.

Одбијање и оптужбе

„Јадовно 1941“ подсјећа да је на првом обиљежавању, 2019. године, присуствовао и господин Александар Нећак, члан Извршног одбора ЈОЗ, што оповргава тврдње да јеврејски представници нису били позивани.

Упркос настојању да се дијалог успостави, састанак са представницима ЈОЗ завршио је без договора: захтијевано је да се уклоне и крст и табла на којој стоји да у гробници почива 6.500 Срба.

Предсједник удружења Душан Басташић, за којим је расписана потрага, дао је изјаву у полицијској станици Земун, иако му позив није званично уручен. Оптужен је за изазивање националне, расне и вјерске мржње, повреду гроба и дискриминацију — за шта је запрећена укупна казна од 16 година затвора.

Басташић: Нећемо уклонити Часни крст!

Басташић је јасно поручио.

— Нећемо уклонити Часни крст. Постављањем православног симбола на српској земљи нисмо прекршили ниједан закон, ни овоземаљски ни Божји. Спремни смо за правну борбу, али нећемо пристати да се српске жртве поново понижавају ћутањем.

Удружење истиче да дио гробља на којем се налази гробница није у власништву Јеврејске општине, већ јој је дато на коришћење, те да није овлашћена да забрањује православне обреде на јавном гробљу.

—Поштујемо туђу вјеру и страдање, али нико нема право да нам забрани да се помолимо за своје. Парцела 416 је мјесто гдје почивају Срби, и Крст ће остати тамо гдје јесте — наводи се у саопштењу Удружења.

Подсјећајући да су идентични крстови постављени на десет локација у Хрватској, на масовним гробницама и јамама усташких злочина, без иједне примједбе или тужбе, Удружење поручује:

— Надамо се да ће и овај један, подигнут у Србији, остати на свом мјесту. Јер ако се одрекнемо Часног крста, одрекли смо се и памћења.

Извор: Јадовно