• У сусрет трибини Лука Ћеловић Требињац – живот и дело која ће се 23. марта 2017. године са почетком од 19 часова одржати у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду објављујемо писмо које је 23. децембра 1925. године потписао Лука Ћеловић у коме тражи да се његова задужбина озакони

ЗАДУЖБИНА ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА – ТРЕБИЊЦА
београдског трговца

Основно писмо

Захвалан из све душе Богу и свим добрим пријатељима својим који ме саветима и услугама помогоше да стекнем своје имање;
Благодарим Србији, која ме је примила као свога грађанина у коју сам још као нејако дете дошао из Требиња, у Херцеговини, мога места рођења, и у којој сам целог века радио и текао;
Уверен да Наука и Привредни рад најјаче потпомажу правилан и сталан напредак свакога народа и да се неговањем млађег нараштаја у сувремено васколикој образованости и припремањем истих за привредни рад најбоље обезбеђује будућност народа, и културна и политичка;

А желећи дати јасна доказа и о својој усрдној захвалности Краљевини Србији, мојој новој отаџбини, и свом великом поштовању науке, које сам целог века жудан био, у којој је данас седиште и творница за цело српско племе, Универзитет Краљевине Србије у Београду, оснивам задужбину под именом:

„Задужбина Луке Ћеловића-Требињца, Београдског трговца“, којом ће руковати одбор састављен од Ректора, Проректора, декана и продекана свих факултета Београдског универзитета.

Овој задужбини одмах уступам своје имање у Јаворског улици, по тапији потврђеној код Првостепеног суда за град Београд 9 маја 1914. год. Број 19431, а остало моје имање прикључиће се овој задужбини после моје смрти.

Само чист приход задужбине има се трошити и употребљавати за научне потребе и циљеве Универзитета, а основни капитал не сме се ни у ком случају смањивати.
Правила о руковању овом задужбином и о распоређивању чистог прихода његовог сваке године за поједине потребе и циљеве Универзитета, да изгради Универзитетски Савет Београдског универзитета. Та правила могу се мењати само сваке десете године.

А жеља ми је да у та правила уђу, и ове одредбе:
1) да се сваке године утврђује предрачун, по коме ће се у идућој години, по колика сума од чистог прихода задужбине и по коју потребу или циљ факултета утрошити, или ако је за извесну потребу нужна већа сума, задржавати док се поступно не прикупи потребна сума;

2) да се тај годишњи предрачун утврђује тек по оцени образложеног предлога свакога факултета, да му се за означене потребе и циљеве одреди предложена сума из прихода овога фонда;

3) да свака катедра, научна збирка, институт, лабораторија итд. која би се о трошку ове задужбине установила, као и зграда, која би се за смештај таквих збирака или установа о трошку исте задужбине саградила мора носити моје име;

4) да сви научни списи који би били печатани о трошку овога фонда као и сви резултати, који би се постигли научним испитивањем-истраживањима о трошку ове задужбине, ако би се објављивали, морају бити обележени, да су печатани, односно постигнути помоћу ове задужбине;

5) да се сваке године, расписује извесна награда за расправу какве научне теме, ради утакмица универзитетских студената. Тему ће наименице одређивати сваки факултет за своје слушаоце;

6) да се свака сума, која би била предвиђена у годишњем предрачуну за сваку одређену потребу, а не би била утрошена, као и сваки преостатак од предвиђених утрошака, – уноси у основни капитал задужбине ради увећања исте; и најпосле

7) да се сваке године објављује извештај о стању ове задужбине.

Молим задужбински Савет, да изволи удејствовати, да се ова моја задужбина озакони.

Београд, 23. децембра 1925. год.
Лука Ћеловић

Прочитај још:

СРАМОТА: Лука Ћеловић Требињац – највећи српски просветни донатор, ни данас нема улицу у Београду