ПЕТАР КОЧИЋ – ЧУВАР ИСТИНЕ, СЛОБОДЕ И ОТАЏБИНЕ

  • Многа новинарска удружења ове године обележавају своје годишњице постојања и рада (УНС-140 година, УНРС-25 година, НУНРС-10 година ….) па је вредно сетити се рада и борбе новинара и њихових редакција за праву и истиниту реч и вест.

    http://www.skd-petarkocic.com/zgodovina.html

За време Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине српски књижевник и политичар Петар Кочић водио је велику борбу за побољшање положаја српског народа. Заступајући српске националне интересе привлачио је народне масе, нарочито људе са села и омладину. Кроз своје чланке и сатирична књижевна дела критиковао је аустроугарску власт, њену охолост и неспособност чланова њене управе.

Кочић је желео да и уз помоћ новина као средства комуникације окупи што више истомишљеника да заједно допринесу бољитку живота па је 1907. године у Бања Луци покренуо часопис “Отаџбина”.

Власник и издавач листа био је Вукосав Груберовић са друговима, а Петар Кочић је био главни уредник. Лист је штампан на ћирилици. Прилози су обухватали све сфере живота, како у Босни и Херцеговини тако и у окружењу. Као прави новинар објављивао је вести о догађајима и актуелним темама. Лист је брзо постао популаран у целој Босни и Херцеговини. Претплатника је било и у другим државама региона. У рубрици “Суви зулуми” Кочић је износио своје опозиционе ставове према аустроугарској политици и скретао пажњу читалаштву на бесмислене поступке колонијалног чиновништва, као што је био врхунац деспотске власти извесног Љубачевског који је издавао наређења да се води истрага чак и против мртвих људи.

Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност, па је радила на сузбијању његове новинарске, књижевне и политичке делатности.

Лист “Отаџбина” је већ од првих бројева преживљавао цензуру и заплену, а уредници тортуру од стране аустроугарске власти. Често су вршене судске преметачине свих просторија без икаквих писаних наредби. Једне прилике главни уредник Петар Кочић заједно са одговорним уредником Васом Кондићем приведен је у бањалучки истражни затвор и на тајној расправи осуђен на шест месеци затвора, с образложењем нарушавања јавног реда и мира. Чланови редакције листа као и сав српски народ били су изненађени поступком и образложењем аустроугарских власти тражећи да се ухапшени пусте на слободу.

Све ово није обесхрабрило уредништво листа па је у броју 19, од 19.10.1907. године у циљу наставка своје борбе и истрајности у раду објавило један ироничан оглас који гласи:

Уредништву “Отаџбине” потребан је одговорни уредник. Плата у слободи 40 круна а у затвору 80 круна. Ко жели ово мјесто заузети нека се одма пријави.

Кочић и Кондић су пуштени да се бране са слободе до окончања жалбеног поступка али им је било забрањено да било шта пишу и да се удаљавају из Бања Луке без дозволе власти.

Ценећи рад Петра Кочића скупштина листа је 30.11.1907. године донела одлуку да Кочић постане власник листа “Отаџбина”, а издавач да буде Перо Билбија. Већ у првом броју у 1908. години у заглављу листа стајала је ова промена.

Кочић и Кондић су на поновљеном суђењу 6.12.1907. године уз додатну оптужбу за наводне увреде владару осуђени на додатних осам месеци тешке робије.

Спомен плоча на школи у Стричићима (фото: Трифко Ћоровић)

Разматрајући уложену жалбу Врховни суд је потврдио првостепену пресуду од шест месеци а другу пресуду повећао Петру Кочићу на петнаест месеци тешке тамнице, а Васу Кондићу на дванаест месеци.

Прве дане изречене казне Кочић је одлежао у бањалучком затвору у коме је некада тамновао и његов отац. Пошто је добио статус политичког затвореника Петар Кочић је пребачен у тузлански окружни затвор. Тешки дани тамничења погоршали су му здравствено стање. Често је падао у велику депресију.

Поводом прославе шездесетогодишњице ступања на престо цара Франца Јозефа Петар Кочић и Васо Кондић су помиловани 6.12.1908. године.

За време њиховог тамновања Аустроугарска је извршила анексију Босне и Херцеговине.

Споменик Петру Кочићу испред његове родне куће у Стричићима (фото: Трифко Ћоровић)

Као новинар и уредник Петар Кочић је три пута био хапшен и затваран због својих новинских чланака. У затвору је провео две године и то све у самици. Све ово одразило се на његово душевно здравље што је имало последица до крај живота.

Као књижевник, новинар, национални и социјални револуционар Петар Кочић је постао узор многима у српском роду.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар