•  Херцеговина може бити поносна на своју улогу у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе 1912-1918. године јер је у односу на број становника дала највећи број добровољаца у редове српске и црногорске војске, речено је вечерас на промоцији радне верзије монографије „Херцеговци – српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912-1918“, објављене у издању Удружења ратних добровољаца 1912-18, потомака и поштовалаца Требиње.

Према ријечима предсједника овог друштва Вујадина Вуковића, монографија садржи имена 4.882 добровољца са подручја 12 источнохерцеговачких срезова, међу којима је био и велики велики број херцеговачких исељеника у Америку, који су тамо напуштали своје породице и послове како би бранили завичај и отаџбину.
„Највише херцеговачких добровољаца било је из Требиња – њих 1.100, Билећа је дала 937, а Гацко 903 добровољца, шест стотина добровољаца прикључило се из Невесиња, а 150 из Мостара“, каже Вуковић додајући да Требињци имају посебну обавезу да памте родољубље и жртву својих предака јер је требињски срез дао несразмјерно велики број погинулих у односу на укупан број добровољаца.

„Сваки четврти добровољац из Требиња није дочекао крај рата. Разлози су што су најжешће борбе вођене управо овдје на граничном појасу са Црном Гором, те што је велики број требињских добровољаца дошао из Америке на Солунски фронт – гдје су у првим борбеним редовима пролазили најтеже битке српске војске“, истакао је Вуковић.

Он је појаснио да је прва верзија монографије издата 2002. године, да би 2004. била допуњена са још око 500 имена, те да је циљ удружења да све исправке и допуне радне верзије буду окончане до 2018. године, односно стогодишњице од уласка српске војске у источну Херцеговину, како би тај значајан јубилеј удружење могло обиљежили комплетираним евиденцијом херцеговачких добровољаца.

„Ми смо ову верзију и штампали да се дистибуира широм Херцеговини како би наша удружења широм регије имала радни материјал за исправке и допуне. Када наше радне групе установе шта је потребно исправити и допунити – наш је наредни задатак провјера свих свједочења у ратним архивима. У коначној везији монографије имена за које не нађемо потврде у документацији биће посебно обиљежена“, појашњава Вуковић.

Он је додао да је други циљ друштва да до стогодишњице од ослобођења у свим херцеговачким општинама буду подигнути споменици српским добровољцима Великог рата.
Радна верзија монографије раније је представљена публици у Билећи и Гацку.
Промоција монографије у Народној библиотеци у Требињу организована је част предстојећег 13. новембра – Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату, а поводом 100 година од заузимања Kајмакчалана и битке на Kлобуку.
Р.С.