МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛИ САВЕЗА СОКОЛА

  • Савез Сокола поред телесног, неговао је и духовно васпитање преко музике и песама. Иво Мухвић је у свом чланку у „Соколској Просвети” истакао „Тешко је замислити соколску јавну вежбу без глазбе, јер је она ту не само за пратњу вежби, већ и за то, да диже родољубиви дух у слушачима”. (1) Соколска друштва организовала су своју оркестре, хорове и тамбурашке зборове. Обично су из финансијских разлога прво организовали фанфару која би касније прерасла у оркестар.

Приликом организовања слетова Савез Сокола је приређивао такмичења соколских оркестара, гуслара, певачких хорова и тамбурашких зборова. Жупне избирне музичке утакмице нису одржане 1934. Сви пријављени инструментални ансамбли и гуслари требало су да се пријаве на такмичење у Сарајеву, а певачки зборови-мешовити, мушки и четни требали су да се пријаве на такмичење у Загребу. Певачи и певачице наступали су на скупном певачком збору у Загребу у вежбачим оделима, а на свечаној академији у Народном казалишту у свечаном одорама. Наступ и певање скупног певачког збора требало је да се сними за звучни филм. Целокупно вођство музичких такмичења било је поверено Пашћану, савезном музичком известиоцу. (2) Известилац за песму и музику Савезног просветног одбора Савеза СКЈ крајем 1933. био је Светолик Пашћан, наставник и композитор. (3)

За такмичењу у Сарајеву било је предвиђено : Известилац Савезног просветног одбора за музику одржао би 27 јуна 1934. збор на позорници Народног позоришта. На збору су требали да присуствују сви председници музичких одсека и сви капелници; Музике и фанфаре такмичиле су се у Народном позоришту. Утакмица је почињала редом : Вировитица, Винковци, Столац, Орашац, Биоград на мору, Сплит, Ђеновић, Нови Винодолски, Дубровник, Дарувар, Слатински Раденци, Велики Бечкерек, Мала Недеља, Соко бања, Средишће об Драви, Сењски рудник, Сента, Петриња, Прилеп и Сарајево. Такмичари су изводили : Соколски поздав, Задану композицију и Слободно изабрану композицију. Тамбурашки зборови бачког и сисачког система такмичили су се у дворани Српског певачког друштва „Слога”. На утакмици су ишли редом Касиндо, Котор варош, Сводна, Чучерје, Туран, Каменско, Оток, Иванец, Српске Моравице, Јарковац, Кула, Масловаре, Ада, Тешица, Велики Бечкерек, Србобран и Бањалука. Гуслари су се такмичили у дворани Српског певачког друштва „Слога” и то редом : Касиндо (2 гуслара), Доње село (1 гуслар), Село Топола (2 гуслара) и Сувидо (4 гуслара). Победници су учествовали на свечаној академији у Народном позоришту.(4) По први пут у Словенском Соколству, у оквиру осталих приредби II Покрајинског слета у Сарајеву, приређен је 27 јуна 1934. музички фестивал. Такмичења је водио музички референт Просвјетног одбора Савеза СКЈ Светолик Пашћан. Такмичења соколских музика и фанфара била су у Народном позоришту, тамбурашких зборова у Јеврејском дому, а гуслара у Дому сарајевског певачког друштва Слога”. Од гуслара на такмичењу су учествовали : Милован Томановић, из Лијеве Ријеке, жупа Цетиње, прво место, прва награда; Милош Лубура, Касиндо, жупа Сарајево, друго место, друга награда; Лазар Кубура, Касиндо, жупа Сарајево, треће место, трећа награда; Милорад Павличевић, Топола, жупа Београд, четврто место; Мирко Черчез, Доње Село жупа Мостар, пето место и Раде Самарџић, жупа Сарајево, шесто место.

Главни слетски дани почели су Словенским вечером”, 27 јуна 1934. увече у Официрском дому. Програм је почео пошто је музика свирала Хеј Словени”. У трећој тачци наступило је 12 нараштајки Соколског друштва Мостар. Извеле су састав Купало”. Под тим именом биле су код старих Словена познате девојачке игре, које су извођене у време наступа лета, између Ђурђевдана и Ивандана, у најстарије доба на шумским чистинама, а касније на сеоским гувнима. Тим играма славила се летња кулминација сунца, младости и бујне природе. Гуслар Иван Томовић из Лијеве Ријеке, жупа Цетиње, певао је уз гусле песму Старац Вујадин”. На крају је тамбурашки збор из Суботице, који је на музичком такмичењу добио прву награду, свирао једну композицију.(5)

На I соколском музичком фестивалу у Сарајеву 1934. на утакмици су наступиле две фанфаре, 10 музика, 13 тамбурашких зборова и 6 гуслара. Такмичаре су оцењивали Јован Зорко, директор Београдске музичке школе, Коста Манојловић, композитор и професор Београдске музичке школе, др. Богдан Миланковић, директор Сарајевске музичке школе, професор др. Михајло Мирон, професор Дамјан Николић, војни капелник Максо Унгер, музичар Коста Травањ, музичар Љубо Бајац, музичар Цветко Рихтман, музичар Иван Винцетић, музичар Ладислав Пешек, музичар Белуш Јунгић, музичар Фрањо Топић, диригент Сарајевске филхармоније Клеменс Меншик, музички прочелник Соколске жупе Загреб Антон Урбан, професор Никола Кнежевић и известилац Савезног просветног одбора за музику Светолик Пашћан Којанов. Одбор је био одлучио : Фанфаре прве категорије : Винковци I место 2 награда. Фанфаре друге категорије : Вировитица 4 место, без награде. Музике прве категорије : Прилеп 4 место, Сарајево 2 награда, 2 место, Музике друге категорије : Загреб прво место, друга награда, Дубровник 2 место, трећа награда, Сплит треће место, Средишће об Драви четврто место, Сента пето место, Лесковац шесто место, Орашац седмо место и Столац осмо место. Тамбурашки зборови бачког система прве категорије : Суботица, прво место и прва награда, Велики Бечкерек Матица друго место и друга награда, Србобран треће место и трећа награда Бања Лука четврто место без награде. У збору Бања Луке била је тамбура бачког и сисачког система. Дозвољен је наступ у тамбурама бачког система јер их је било више. Тамбурашки зборови бачког система друге категорије : Свети Иван Жабно треће место и трећа награда, Кула четврто место, без награде. Тамбурашки зборови сисачког система прве категорије : Котор Варош прво место, друга награда. У другој категорији : Српске Моравице прво место, друга награда, Оток друго место, трећа награда, Туран четврто место без награде, Каменско пето место, Иванес шесто место о Сводна седмо место. Гуслати : Милован Томановић, Лијева Ријека-Цетиње, прво место, прва награда; Милош Лубура, Касиндо-Сарајево друго место и друга награда; Лазар Лубура треће место трећа награда; Милорад Павличевић, Топола-Београд, четврто место; Мирко Чечез, Доње Село-Мостар, пето место и Раде Самарџић, Сарајево шесто место. Победнички ансамбли наступили су на свечаним академијама у Народном позоришту, Официрском дому и на Слетиштима, а остали су свирали на јавним трговима и у парковима тако да се Сарајево орило од соколских труба. (6)

Приређена су прва музичка такмичења на слетовима у Сарајеву и Загребу 1934. Учествовало је 43 такмичарска одељења. Музички одсек жупе Загреб имао је велику улогу приликом одржавања првог музичког фестивала. (7) У народном казалишту одржана су 3. августа 1934. такмичења соколских певачких хорова, као наставак првих музичких такмичења на II покрајинском слету у Сарајеву 1934. Такмичења су изведена под председништвом музичког референта просветног одбора Савеза Сокола Светолика Пашћана. У чланку се истицало : „Ова певачка такмичења, као и раније у Сарајеву музичка, показала су тежњу нашег Соколства да се оно својим свестраним радом и васпитањем својих припадника што боље и јаче афирмише и на културном пољу, да би јачајући тело уједно оплемењивало и богатило и дух својих припадника, стварајући тако из њих целог човека, здравог и лепог телом, душом и духом – Сокола.”(8) У Загребу су се састали 2 августа 1934. жупски и друштвени музички прочелници, капелници и зборовође са жељом да музика добије у Соколству ону улогу и оно видно место, које јој као уметности припада. Донели су резолуцију упутивши је Савезу СКЈ. (9) У Загребу била је утакмица соколских певачких зборова у Народном казалишту 3 августа 1934. Такмичаре су оцењивали : Фран Лотка, ректор музичке академије у Загребу, Иво Мухвић, подпуковник у пензији и виши војни капелник, Милан Катић, композитор, Антон Урбан, музички известилац Техничког одбора Соколске жупе Загреб, инг. Срећко Хан, музички прочелник Соколског друштва Загреб II и Светолик Пашћан-Којанов. Такмичило се 12 певачких зборова. У првој категорији мешовитих зборова победило је друштво Загреб II. Друго место освојило је Соколско друштво Крањ. У трећој категорији мешовитих зборова прво је било друштво Јајце, из жупе Бањалуке, друго друштво Крижовљани-Честица, жупа Вараждин, треће место Стари Сивац, жупа Нови Сад, четврто Вратишинец, жупа Вараждин и пето Сенковец, жупа Вараждин. Мушки зборови такмичили су се само у другој и трећој категорији. У другој категорији победило је друштво Стењевац, жупа Загреб, затим Винковци жупа Осијек. У зборовима треће категорије победници су били : друштво Ботош, жупа Велики Бечкерек и друштво Јарковац жупа Велики Бечкерек. (10)

У Народном казалишту на Тргу краља Александра одржана је 3 августа 1934. увече свечана музичка академија на којој су наступили соколски победнички хорови у певачким такмичењима, као и победнички тамбурашки зборови и музике са музичких такмичења одржаних на слету у Сарајеву 1934. На академији је наступио певачки збор састављен од свих такмичара певача као и од неколико друштава која се нису такмичила. Академији су присуствовали министар др. Грга Анђелиновић, бан др. Иво Перовић, армијски генерал Љ. Марић и дивизијски генерал Боди, епископ загребачки Доситељ, градоначелник Иво Крбек са сенатором Д. Шарићем, представници културних друштава….. . Академију је отворио др. Отон Гавранчић поздравним говором. После говора наступио је мешовити соколски хор од 300 певача и певачица, који су под управом Светолика Пашћана отпевали „Соколски поздрав”, затим химну „Боже правде” и „Хеј Словени”. Пашћан је објавио резултате певачких такмичења. Следили су Тамбурашки збор Соколског друштва Суботица, победник I категорије и носилац I награде; музика Соколског друштва Дубровник, II категорија, III награда; мушки збор Соколског друштва Стењевац, II категорија, I награда; збор Соколског друштва Загреб II, I категорија I награда; музика Соколског друштва Сарајево I категорија, I награда; После одмора наступио је мешовити збор Соколског друштва Јајце, III категорија, I награда; музика Соколског друштва Загреб II, II категорија, II награда; тамбурашки збор нараштајаца соколске чете Радобој, друштва Крапина; мешовити збор соколске чете Крижевљани-Честице, III категорија, II награда; фанфара Соколског друштва Винковци, I категорија, II награда; Наступио је скупни мушки соколски збор, који је под управом Св. Пашћана певао Хајдрихову будницу „Море Адријанско”. Свечана академија је завршена свечаним поздравом „Соколском снагом свом” од Св. Пашћана. (11) У чланку I соколски музички фестивал” из часописа „Соколска Просвета” истицало се : „Прекрасна је била слика певачица у народној ношњи из свију крајева Југославије. … Соколске музичке утакмице по свом успеху и по броју такмичара доказ су да је музика заинтересовала велики део нашег Соколства. Требало је видети са каковим одушевљењем и љубављу наступају такмичари на подиј и са каковим се одушевљењем певало и свирало. Уметнички успех свију соколских музичких ансамбла и певачких зборова заслуга је свију чланова такмичара који су са много разумевања, љубави и пожртвовности часно обавили задани посао, и дали свима осталима потстрека за рад у будућности на пољу соколске музике.” (12) На предлог Савезног просветног одбора главна скупшина Савеза Сокола прихватила је да се за званичну соколску химну узме „Хеј Словени”. Предлог је образложен тиме да је песма са тим речима највише прикладна, што се незванично певала и до тада на соколским приредбама, што је најпознатија као соколска песма и што се певала код свих словенских народа. (13) Иво Мухвић је у свом чланку у „Соколској Просвети” истакао да је на покрајиском слету у Загребу био овећи број соколских музика, које су по каквоћи потпуно одговарале, али мало или никако у народном погледу. Оне из приморских крајева – не све- свирале су претежно стране корачнице ,највише талијанске, а оне из осталих делова државе – опет не све- корачнице аустријског или других извора. Старе аустријске корачнице Worwarts”Die Bosniaken kommen”, итд. ориле су се за слетских дана бијелим Загребом а то не би смјело бити, када се манифестира културна и народна заједница свију Славена. … Концертни распоред има бити састављен искључиво од точака југословенске народне и умјетне глазбе. Особито напредне и јаке глазбе могу изводити и дела осталих слав. и истакнутих других складатеља, али не на штету наше народне глазбе и нар. Части. … Мора се упорно пропагирати народна и опет само народна глазба, јер је наш свијет управо презасићен љубављу за туђом глазбом.” Корачнице су могле бити поред југословенских и по једна руска, чехословачка и пољска. (14)

Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета. Први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (15) У Извештају жупског просвјетног одбора” жупе Мостар истицали су да је одбор растурио у народ 1935. збирке народних песама и тиме оживели интерес сељака за писање и сабирање народних песама. Настојали су да се у свим крајевима жупе пробуди љубав према гуслама и народној песми. У томе су успели. Најбољи гуслари били су сеоски младићи. Одбор је настојао да 1935. свака сеоска чета приреди гусларску утакмицу и изабере гуслара-победника. Приликом одржавања Првог сабора соколских чета жупе Мостар 14. децембра 1935. ЖПО организовао је и одржао I жупску гусларску утакмицу. На утакмици учествовали су као такмичари : Вељко Врећа из чете Хум (Требиње), Осман Линдзе из чете Домановићи (Чапљина), Којо Дабић из чете Бијело Поље (Мостар), Максим Глоговац из чете Чичево (Коњиц), Перко Мркајић из чете Брадина (Коњиц), Симо Радић из чете Славањ (Љубиње), Јован Тодоровић из чете Добрељи (Гацко), Михајло Јакшић из чете Степен (Гацко), Коста Тепавчевић из чете Казанци (Гацко), Тодор Глоговац из чете Грачаница (Автовац), Мирко Бјелица из чете Крушевљани (Невесиње) и Душан Ковачевић из чете Риља (Невесиње). Одлуком жирија за првог жупског гуслара изабран је Вељко Врећа, за другог Осман Линдзе а за трећег Перко Мркајић. Изабрани најбољи гуслари добили су, као поклон жупе, луксузна издања Вукових збирки народних песама, приповедака и пословица. Одмах после сабора жупска управа ангажовала је гуслара Петра Перуновића из Београда да приреди гусларску турнеју и одржи гусларска сијела у друштвима : Автовац, Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Коњиц, Љубиње, Мостар, Невесиње, Столац и Требиње. На сијелима држали су предавање о Филипу Вишњићу и народној песми Душан Таминџић, Јован Радуловић и Стево Поповић, чланови жупске управе и ЖПО. Сијела су побудила велико интересовање за гусле и народну песму. Било је присутно 2.025 слушалаца. После сабора ЖПО. организовао је другу турнеју са гусларима Перком Мркајићем и Османом Линдзом. Они су са гуслама обишли соколске чете : Домановићи, Локве, Тријебањ, Доњи Поплат, Крајпоље, Броћник, Ивица, Струјићи, Драчево, Величани, Мркоњићи, Добромани, Дражин До, Дужи, Придворци, Џивар, Ластва, Моско, Љубомир, Чепелица, Плана, Фатница, Дивин, Мека Груда, Корито, Степен, Дулићи, Казанци, Добрељи, Самобор, Липник, Муљи, Михољаче, Грачаница, Надинићи, Фојница, Риља, Кифино село, Постољани, Бојишта, Биоград и Раст Оџак. У селима држали су гусларска сијела којима је присуствовало неколико хиљада сељака. Успех сијела био је велики. Жупска управа и ЖПО организовала су гусларску турнеју са жупским гусларом прваком Вељком Врећом по селима и четама дубровачког Приморја и отока, које су у својим писмима молиле и тражиле од жупе Мостар да им пошаље гуслара. (16) Соколска жупа Мостар сматрала је да су једино гусле могле проширити соколску мисао. Сматрали су да су гусле могле дати снагу Перку Мркајићу, Радовану Шаровићу, Кости Тепавчевићу, Тодору Глоговцу, Сими Радићу и Који Дабићу, да пређу хиљаде километара пешке по врлетним стазама и кршевима, пређу стотине села и заселака и одрже соколска гусларска сијела пред сеоским соколима, без разлике вере. Многи домови набавили су гусле. Гусле су постале и остале чврста веза прошлости са временом у коме су живели. Имале су васпитну улогу. Соколска жупа Мостар приредила је гусларске походе кроз сва села од Дубровачког приморја, Херцеговине до Имотске крајине. Жупа је организовала посебне течајеве за соколе-гусларе. Акција жупе поздрављена је од свих јединица које је су биле у саставу жупе, а нарочито је била поздрављена од скупштине Соколског друштва Дубровник. Жупа се бојала да соколи-гуслари могу постати гуслари-занатлије. Сматрала је да и као соколи и као гуслари морају бити прави домаћини, а своје гуслање не схвате својим и да истичу себе. (17)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан су 28. јуна 1936. заједно са слетом, одржана такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. Савезна музичка такмичења одржана су у Градском позоришту, у дворани Граничара”, под вођством референта за музику Савезног Просветног одбора Савеза СКЈ Светолика Пашћана-Којанова. (18) Победник на соколској савезној гусларској утакмици на слету у Суботици 1936. био је гуслар Перко Мркаић. (19)

После музичких утакмица приређених у Сарајеву и Загребу 1934. Савез Сокола снимио је на грамофонску плочу „Соколски поздрав” и „Соколске песме”. У Савезу Сокола било је 77 музика, 73 хорова, 11 оркестара и 55 тамбурашких зборова. На X слету у Прагу од музика Савеза Сокола учествовали су : мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда. Савезни музички прочелник распоређивао је све соколске музичке ансамбле на разне соколске свечаности као и на специјалан радио-концерт. (20) Један од такмичара био је Пере Тумбас Хајо. Тамбураш Пере Тумбас Хајо био је диригент, свирач и организатор културно-уметничких активности у Соколском друштву Суботица. Учествовао је на соколским слетовима и наступима у Сарајеву, Дубровнику, Љубљани, Загребу и другим градовима. Пере Тумбас Хајо учествовао је заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу 1938. и у Софији. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. (21) О значају песми за соколско васпитање најбоље је говорило упутство Савеза Сокола у „Соколском гласнику“ 1941. Савез Сокола скренуо је пажњу друштвима и четама да у вежбаоници негују домаћу песму и корачнице, народне и јуначке песме. Сваки час у вежбаоници, код сваке категорије требао се завршити песмом. Савез Сокола спремао се да изда на разгледницама соколске песме-корачнице. Соколи су требали да певају Ој летни сиви соколе”, Хајте браћо” и Појмо песму” … . (22)

За разлику од слетова организованих у СФРЈ на соколским слетовима приређивана су и музичка такмичења. Савез Сокола поред телесног, неговао је и духовно васпитање преко музике и песама. Соколи су сматрали да је музика дизала родољубиви дух у публици. На предлог Савезног просветног одбора главна скупшина Савеза Сокола прихватила је да се за званичну соколску химну прихвати песма „Хеј Словени”. Соколска друштва организовала су у оквиру друштава оркестре, хорове и тамбурашке зборове. Музичари, тамбураши, хорови и гуслари редовно су свирали на соколским приредбама и академијама. Део соколских музичара био је под утицајем средине због чега су свирали музику која је била популарна у време Аустро-Угарске. Приликом организовања слетова 1934. као и 1936. приређивана су такмичења соколских оркестара, гуслара, хорова и тамбурашких зборова. Учествовали су и на слету у Прагу 1938. У Загребу су се састали 2. августа 1934. жупски и друштвени музички прочелници, капелници и зборовође са жељом да музика добије у Соколству ону улогу и оно видно место, које јој као уметности припадало. Донели су резолуцију коју су упутили Савезу СКЈ. На I соколском музичком фестивалу у Сарајеву такмичило се у три дворане : Народног позоришта, Српског певачког друштва „Слоге” и Јеврејског дома. Соколска штампа која је пратила рад соколских друштава у својим чланцима истицала је победнике на соколским фестивалима. После Априлског рата Савез Сокола био је забрањен. Референт за музику и игру Савезног просветног одбора Савеза СКЈ композитор Светолик Пашћан-Којанов после Другог светског рата наставио је да се бави музиком. Песма „Хеј Словени” била је химна СФРЈ.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. Иво Мухвић, (Загреб), „Соколско позориште и соколска музика”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, сепембар 1935, бр. 7, стр. 367;
  2. Жупске избирне музичке утакмице”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 216, 217;
  3. Организација просветног рада”, у „Извештај о просветном раду Савеза Сокола краљевине Југославије у 1933 години”, Соколска Просвета”, Прилог, Нови Сад, март-април 1934, бр. 3-4, стр. 4;
  4. Музичке утакмице у Сарајеву”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуни 1934, бр. 6, стр. 257, 258;
  5. Видовдански слет у Сарајеву 1934, Споменица II део”, стр. 38, 40, 42, 43;
  6. I соколски музички фестивал”,„Соколска Просвета”, Нови Сад, сепембар 1934, бр. 7, стр. 291;
  7. Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XXXVII, 96;
  8. Такмичења певачких соколских зборова у Народном казалишту”, Соколски Гласник”, Љубљана, 14 август 1934, бр. 33-34, стр. 4;
  9. Резолуција соколских музичких прочелника, капелника и зборовођа”, Соколски Гласник”, Љубљана, 14 август 1934, бр. 33-34, стр. 4;
  10. I соколски музички фестивал”,„Соколска Просвета”, Нови Сад, сепембар 1934, бр. 7, стр. 292;
  11. Свечана академија победничких соколских зборова и глазби у Народном казалишту”, Соколски Гласник”, Љубљана, 14 август 1934, бр. 33-34, стр. 4,5;
  12. I соколски музички фестивал”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, сепембар 1934, бр. 7, стр. 292;
  13. Хеј Словени”-соколска химна”, Соколски Гласник”, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 2;
  14. Иво Мухвић, (Загреб), „Соколско позориште и соколска музика”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, сепембар 1935, бр. 7, стр. 368;
  15. Гусларска утакмица”, „Соколски гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;
  16. Извештај жупског просвјетног одбора”, Извештај о годишњем раду соколске жупе мостар за годину 1935”, Књига за соколско село”, Мостар март 1936, бр. 3, стр. 14, 15;
  17. Гусле су народни из народа учитељ”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 41;
  18. Соколска музичка такмичења”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5;
  19. Успјех нашег гуслара”, „Књига за соколско село”, Мостар, Јануар 1937, бр. 1, стр. 14; „Соколски празник у Сушаку”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 5;
  20. Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет IX редовној главној скупштини ССКЈ 23. априла 1939 године”, стр. 86;
  21. Мијо Мандић, dipl. inž. arh, „Пере Тумбас Хајо (1891 – 19067)”, „Рич Буњевачке Матице”, Суботица, април-мај 2011, бр. 55-56, стр. 4; Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, Суботица, 28. децембар 2001, број. 5-12, стр.8; Звонко Стантић, „Свирци Ђурђина и Павловца”, „Буњевачке новине“, Суботица, фебруар 2016, бр. 128, стр. 25, 26;
  22. Сваки час у вежбаоници завршавајте песмом”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 2;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар