Схватајући значај села за опстанак народа Савез Сокола настојао је да прошири свој рад на село оснивањем сеоских соколских чета. Преко сеоских чета настојали су да помогну сељацима. Радили су на ширењу писмености, трезвености, воћарства, пчеларства и оснивању задруга. У свом раду сарађивали су са хигијенским заводима.
Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар у Бијелом Пољу одржана је 14. децембра 1930. Од сточних биљака изложена је поглавито репа. Ово је била прва пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар, а организовала ју је управа жупе Мостар, на иницијативу чете Зијемље. Изложбу је посетило цело село, а дошли су изасланици жупе и друштва Мостар. Изложбу је отворио старешина жупе Чедо Милић истичући важност изложбе и старање жупе око унапређења пољопривреде по четама. После њега говорио је Љубинко Вученовић о потреби што интезивнијег гајења репе, детелине и грахорице у изразито сточарским пределима, као и о користи бољега храњења стоке, нарочито преко зиме. После његовог говора износили су чланови чета резултате, које су постигли гајењем сточне хране. Старешина чете Бијело Поље изнео је да је засејао 10 кг грахорице, а добио 1.200 кг и то баш у време, кад нико није имао сточну храну. Уверио се да су му краве давале двоструко више млека док их је хранио репом. То су потврдили Ђорђе Радуловић и Вукосав Драгић. У свом говору старешина чете Зијемље изнео је да је на простору око 300 кв. мет.
Добио 30-35 мет. центи репе, а један члан на пола дунума земље добио је 50 мет. центи репе. Док је употребљавао старо семе добио је на 3 дунума земље 18 мет. центи кромпира, а кад је засејао семе, што га је добио од жупе, добио је 70 мет. центи кромпира на истом земљишту. Сматрао је да је семе купуса одлично, јер су имали главице тешке по 4 кг. Ђорђе Тришић је изнео да је купио краву за коју му је гарантовано, да даје 6 литара млека. Кад ју је хранио репом давала је 11 литара. Ристо Тилимбат је истакао, да нема тога ко би га разуверио, да репа и детелина нису добра храна за стоку. На крају је старешина чете Бијело Поље захвалио управи жупе, што је радила да се село препороди. Прву награду је добио Антељ Лазо из чете Зијемље.
Соколско друштво у Гацку отворило је 25. октобра 1931. изложбу пољопривредних производа и ручних радова сеоских соколских чета среза гатачког у свом соколском дому. Изложбу је отворио срески начелник Дедић, члан соколског друштва. У свом говору истакао је : „Херцеговина се поноси Соколством, јер данас предњачи у њему својим истинским радом, као витештвом на бојном пољу”. На изложби пажњу су привукли ручни радови, који су се истицали својом уметничком израдом и који су приказивали повест, народне великане, јунаштво и витештво. Ручни радови били су : кревети, столови, столице, тинтарнице од дрвета, станови за ткање, машине за везање сена, гусле, кутије за дуван, грабуље, виле, бране, плугови, … . Иако је скоро све уништено од суше, соколи из сеоских чета су показали да и у планинским крајевима све може успевати, само је требало имати воље и труда. Одржање изложбе помогао је бан Зетске бановине др. Круљ са 10.000 динара. Због његове сталне бриге о соколима и народу гатачког краја, соколи су му са изложбе упутили поздравну депешу. Било је 90 излагача и сви су награђени од банске помоћи. Соколи су одлучили да своје пољопривредне производе са изложбе ставе на располагање народном одбору за исхрану пострадалих од суше. (1)
Соколи из Книна су прославили Видовдан 1931. на далматинском Косову. Прослава је приређена по програму Културно-привредне матице за северну Далмацију, која је одлучила да прослави да карактер културно-привредне пропаганде за село. Осим соколског програма била је предвиђена пољопривредна и хигијенска изложба. Био је позван др. Ст. Иванић, директор Централног хигијенског завода у Београду, да одржи предавање о здравственим задругама. (2)
Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др.Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске “Просвјете” и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. (3) Савез Сокола – одсек за рад на селу нудио је соколским јединицама комплете „Прве југословенске пчеларске дописне школе” ( 10 свезака) као и шаблоне за прављење модерних кошница. Жупа Мостар почела је са израдом вештачког саћа 15 јуна 1938. (4)
Савез Сокола упутио је свим соколским јединицама окружницу о воћарству. У окружници се истицало : „Извршавајући Петрову петолетницу, Савезна управа је одлучила, … да појача рад у селу једном јаком и организованом акцијом на унапређивању воћарства”. Требало је организовати воћарске течајеве. За течајеве требало је користити књиге „Воћарске дописне школе”. Прва свеска од 12, послата је са окружницом соколским јединицама. У свесци је обрађено калемљење и производња садница. Управа Савеза Сокола обратила се министарству пољопривреде са молбом, да соколским јединицама државни и бановински расадници дају бесплатно добре калем-гранчице, када им упуте молбу. (5) Соколски гласник је писао о књигама о воћарству, који је издала Централа за хигијенско искоришћавање воћа у Београду, позната под називом „Центрохив”. (6) Соколима је своја врата отворио Коларчев Универзитет у Београду. Старешина Соколске жупе Мостар, Чеда Милић, је држао предавање 8 марта 1940. на Коларчевом Универзитету. Чеда Милић је говорио о соколском раду на селу. Интерес за предавање је био велики, па није било места за све. Народни универзитет замолио је Милића да понови предавање. Милић је поновио предавање 12 марта 1940. Говорио је прво о начелима и методама рада на селу, у вези са просветом, са хигијенским и социјалним подизањем села. Затим је говорио о неговању националних традиција, националне културе и етичких врлина народа. Известио је о практичном раду сеоских соколских чета на терену. Изнео је своја искуства као једног од пионира рада на селу. Истакао је резултате настојања соколских чета, поготову у оквиру Соколске Петрове петолетке. (7)
И други листови сем соколских пратили су предавање Чеде Милића. Сарадник листа „Народна Одбрана” писао је о предавању Чеде Милића „Културни рад на селу” на Коларцу. Милић је истакао да је сељак основа националног развитка. Сматрао је да селу није потребан утицај страних идеологија. Оне су могле да разоре оно што су генерације бораца за слободу и мученика деценијама сакупљале. Основ села био је сеоски дом, који је стварно значио више него породица. То су знали наши културни радници у крајевима под окупацијом и зато су организовали стварање соколских и побратимских чета, српских читаоница ….. Упоредо са просветно-културним подизањем села ишло је и његово економско подизање. Соколске и побратимске чете најмање су се бавиле телесним васпитањем. Подизање чесама, путева, шума, воћњака и унапређивање свих врста привреде било је прече но ишта друго. Најважнија је била организација народног отпора у припреми за борбу за ослобођење и уједињење. После ослобођења у Првом светском рату село је остављено у стању које су створили векови ропства. Милић је описао случајеве скорбута, затим воде за пиће прљаве као бара, … . Истакао је да је партизанство свих партија спречавало сваки културни рад на селу и сваку иницијативу. Било је случајева да су соколи били тучени од партизанских руља. Сеоске чете у Херцеговини могле су се оснивати тек од 1925, од дана 50-годишњице херцеговачког устанка. Од тада је почео рад на побољшању народног живота. Пијук, ашов и мотика били су оруђе у рукама марљивих бораца. На пустим херцеговачким врлетима никле су нове шуме, на стерилним земљиштима јавили су се воћњаци, чесме и бунари замењивали су локве, … . Од 1936. до 1940. у току Петрове петољетке жупа Мостар саградила је 18 домова, 31 вежбалиште, подигла 3 споменика, 62 чесме, направила 13 мостова, једну цесту, 39 путева са приближно 385 километром, 5 станова, основала 8 задруга, узгојила 16 гајева, 1268 воћњака, 1927 вртова, поставила 2.886 кошница, посадила 24.431 саднице, 63.356 воћњака, организовала 152 сеоске апотеке. Упркос тим успесима на соколе су се обориле разне слоге и заштите. На крају предавања Милић се осврнуо на однос града и села. За њега је село основ нације. Чеда Милић је завршио своје предавање изражавајући веру у победу народног духа, јер је тај дух несаломив. Завршио је речима „Секира може сасећи храст, али корен остаје”.
Сарадник листа „Народна Одбрана” у свом чланку „Чеда Милић о раду на селу” истакао је да је предавање те врсте веома ретко у престоници. И нагласио : „Старање за питку воду у селима, или пошумљавање извесних предела, а нарочито старање о унапређењу хигијене на селу могу изгледати као ситнице без већих вредности, према големим водоводима, и палатама са пуним комфором, велеграда. Међутим, треба знати колика је благодет подигнути бунар са свежом чистом водом у нашим кршевитим безводним крајевима где свет мора често да пешачи сатима да би дошао до воде. Или треба знати колика је несрећа наш приморски, далматински, херцеговачки или црногорски крш са својим голетима, и колика је мука подићи овде шумарак и претворити пусти крај у плодоносно тло, па да се осети шта значи рад на пошумљавању. Или шта значи подићи воћњаке са десетинама хиљада садница, за један потпуно пасиван крај, поред културне и духовне благодети коју наш човек добија кад се бави тим радом. Или, напослетку, старање о хигијенском напретку села кога су столећима турске и аустријске власти гурале у што веће незнање. Може невероватно изгледати колики је значај оне пљувачнице унесене у кућу или хигијенског ђубришта наместо ранијих легла свакојаке заразе. Све у свему, то представља један темељит, систематски рад који иде од најситнијих и најосновнијих потреба да би се завршавао на општем народном напретку. Било би одлично кад би се што чешће организовала оваква предавања у нашој престоници а и у осталим нашим центрима, како би се свет упознао са основним потребама нашег села и са системима решавања његових невоља, али системима који се темеље на самом искуству, као што је случај са системом који је организовао г. Чеда Милић у својој и нашој Херцеговини.” (8)
На иницијативу Соколске чете Семизовац у жупи Сарајево почео је 15. фебруара 1940. пољопривредни течај за чланове и нечланове сокола из села. Течај је обухватао градинарство, ливадарство, пчеларство, сточарство, живинарство, сточну хигијену, млекарство, сељачко газдовање, задругарство … . Течај је завршило 35 течајаца. Предаваче су обезбедили Пољопривредно одељење Кр. Банске управе дринске бановине и Нижа пољопривредна школа на Бутмиру код Сарајева. Течај је завршен на свечаности у присуству изасланика банске управе, пољопривредног инспектора Стевана Бабића; референта за соколске чете Жупе Сарајево Андрије Мијатовића, … . Старешина чете Јово Максимовић је чашом воде, уместо вина, наздравио, а за њим и начелник чете Видак Конзуловић. Соколска чета Семизовац је у оквиру петолетке, извршила низ соколских калемарских похода у оближња села, којом приликом је окалемљено на стотине воћака племенитим калемима и одржано неколико калемарских течајева. Овим радом чета је пружила пример осталим четама. (9)
У Централном хигијенском заводу у Београду организован је 2 маја 1940. соколско-хигијенски течај. (10) Просветно-хигијенски течај за сеоске младиће, чланове соколских чета, похађало је 25 сокола из Србије, Црне Горе, Далмације, Босне и Војводине. Стручњаци Централног хигијенског завода предавали су месец дана хигијену, физиологију, анатомију, прву помоћ, задругарство, социјалне болести, науку о исхрани, пољопривреду, правопис, … . Држани су и часови о соколству. На завршетку течаја окупили су се течајци и њихови наставници, са директором завода др. В. Константиновићем на челу. У име сокола био је присутан Радмило Грђић, главни секретар Савеза Сокола. Грђић се захвалио Централном хигијенском заводу, а др. В. Константиновић подвукао је значење течаја. У име течајаца говорио је Петар Совиљ из Босанске крајине, захваливши се на поукама, које су течајци добили за подизање својих села. (11)
Савез Сокола настојао је да унапреди село. То је радио организујући течајеве.Лист Народна одбрана је истицала значај соколског рада за унапређење села. У организацији течајева соколима је помагао Централни хигијенски завод у Београду.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
К.Т. „Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар”, „Соколски гласник”, Љубљана, јануара 1931, бр. 1, стр. 3; Ђ.Ј. Тилимбат, „Соколска пољопривредна изложба у Гацку”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19. новембра 1931, бр. 47, стр. 2,3;
„Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;
„Први сабор соколских чета у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20'септембра 1935, бр. 48, стр. 3, 4;
„Браћи соколима-пчеларима”, „Соколски гласник“, Београд, 28 јуна 1938, бр. 25, стр. 10;
„Соколство за напредак воћарства”, „Соколски Гласник”, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 3;
„Књиге о воћарству”, „Соколски Гласник”, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 3;
„Предавање бр. Чеде Милића”, „Соколски Гласник”, Београд, 15 март 1940, бр. 11, стр. 6;
О, „Чеда Милић о раду на селу”, „Народна Одбрана”, Београд, 31 марта 1940, бр. 13, стр. 190, 191;
„Пољопривредни течај соколске чете Семизовац”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 3;
„Соколско-хигијенски течај”, „Соколски Гласник”, Београд, 26 април 1940, бр. 17, стр. 2;
„Просветно-хигијенски течај за сеоске соколе”, „Соколски Гласник”, Београд, 31 мај 1940, бр. 22, стр. 2;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
