• Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поздравља одлуку Владе Србије да хрватски министар одбране и генерал Дамир Крстичевић није добродошао у Србију не само због реципрочних мјера према Хрватској већ прије свега због своје улоге током рата у БиХ.

Хрватске снаге су током операције „Чагаљ“ у јуну 1992. године минирале крипту са моштима пребиловачких новомученика

Дамир Крстичевић је човјек који сноси одговорност за бројне злочине над српским становништвом у долини Неретве који су почињени током хрватске војне операције „Чагаљ“ јуна 1992. године. За вријеме операције Чагаљ Крстичевић је био опуномоћеник заповједништва јужног бојишта на челу са командантом генералом Јанком Бобетком. Циљ херцеговачких Хрвата је био да етнички очисти српско становништво из тих крајева и уништи све трагове вишевјековног постојања Срба на том подручју.

У јуну 1992. године почињени су тешки злочини над српским цивилима од стране хрватских снага у селима Тасовчићи, Пребиловци, Ходбине, Габела, Грабовина, Козице, Клепци, Поткоса, Речице, Домановићи, Опличићи, као и у самој Чапљини. Срби су тешко страдали у Житомислићу, а посебна срамота било је минирање Саборне цркве у Мостару, као и скрнављење гроба српског пјесника Алексе Шантића чији је споменик као симбол српског битисања завршио у Неретви.

ЦРНО НА БИЈЕЛО: Факсимил из књиге хрватског генерала Јанка Бобетка „Одлучујуће битке домовинског рата“ – страница 257.

Хрватске снаге су отишле и корак даље, па су, између осталог, уништиле Храм Сабора пребиловачких мученика и у највећој мјери мошти страдалих Срба у Другом свјетском рату од стране усташа. Наиме, у крипту Храма, по благослову патријарха Павла, положене су уочи рата мошти око 4.000 Срба, есхумиране 1990/91. из 13 херцеговачких јама и 3 велика стратишта. Мошти су биле похрањене у 165 сандука, да би након минирања авионским бомбама од стране припадника хрватских снага сакупљено тек 7 сандука који су данас похрањени у крипти Храма Васкресења у Пребиловцима.

Линта истиче да Дамир Крстичевић сноси одговорност и за бројне злочине који су почињени над српским цивилима и ратним заробљеницима и у хрватским војним операцијама Јужни потез и Маестрал 1995. године на подручју западнокрајишких општина. Дамир Крстичевић је био командант злогласне Четврте гардијске бригаде хрватске војске која је одговорна за страдање најмање 40 српских избјеглица на подручју општине Јајце, као и за убиство више од 300 људи на подручју Мркоњић Града.

Тужилаштво БиХ још увијек није подигло оптужницу против Дамира Крстичевића и других официра Хрватске војске који су одговорни за брутална убиства Срба у наведеним хрватским војним операцијама.