• Мостарски парох Радивоје Круљ и ове године је боравио у Новом Саду на прослави Крсне славе Удружења Срба Херцеговаца, Светог Василија Великог, и том приликом пренио поздраве преосвештеног владике Епархије ЗХиП, Григорија.

У разговору са новинарима Круљ је истакао да данас у Епархији ЗХиП живи око 70.000 православних вјерника.

– Част је и задовољство да увијек на традиционални дочек Православне Нове године и празника Светог Василија Великог дођемо међу наше људе, наше парохијане, и пренесемо благослов нашег епископа Григорија.

Колико се промијенила територија Епархије ЗХиП у претходних 800 година?
– Наша епархија је основана 1219. године и једна је од оних првих епархија које је основао Свети Сава, са сједиштем у Стону. То је била Епархија Хумска. Она је кроз своју бурну историју мијењала и границе да би се данас простирала од Суторине на мору у Црној Гори до Макарске у Хрватској. Зато у свом називу носи име Приморска. Даље, граница води између Ливна и Дувна, затим између Прозора преко Макљена, потом од Брадине ријеком Неретвом до њеног извора Улога, што је крајња граница на сјеверу. Затим, између Фоче и Гацка и границом Црне Горе, захватамо источну Херцеговину, долину ријеке Неретве, западну Херцеговину и како већ рекох Приморје.

Судбину православних вјерника дијеле и храмови у Херцеговини. Неки се управо и обнављају. Да ли је истинита тврдња појединих медија да Саборни храм у Мостару обнављају припадници сва три народа?
– Помажу нам и римо-католици и муслимани. Наш циљ је и био да обнављајући храм обнављамо суживот у Мостару. Веома је важно да сви народи који тамо живе храм осјете као дио своје културе и дио живљења са нама православцима. Ми ту живимо вијековима. Није био циљ да у страху и бојазни, са стражама, обнављамо ту цркву него управо да тако свједочимо Христа. Он је тај који је донио мир. И сам каже: „Мир вам свој дајем, мир вам свој остављам“. Ми као његови ученици желимо да будемо градитељи мира. И у том смислу заиста обнављајући храм желимо да допринесемо обнови Мостара, прије свега за наше вјернике. За наше комшије обнова храма треба да значи обнову споменика културе. За православне то је храм који значи живот и мјесто наше молитве у коме желимо да свједочимо своју вјеру и идентитет.

Какав је живот наших људи у Мостару и долини Неретве у овом тренутку?
– Па, тежак је, али јако је битно да се боримо да буде боље и да не очајавамо. Једна дјевојчица на интернету, кад су је питали да нацрта шта су лоши људи, рекла је: „Лоши су они људи који немају добре воље“. Е ми хоћемо да са добром вољом да тај наш живот олакшамо, да градимо будућност себе и своје дјеце. Тешко је нашим комшијама римо-католицима и муслиманима, а замислите колико је теже нама Србима који смо дошли на згаришта својих домова и рушевина храмова. Шта рећи кад и они који су ту стално живјели одлазе тражећи хљеба у другим земљама. Желимо да онако, како су анђели пјевали славећи долазак Спаситеља,  са добром вољом и ентузијазмом градимо будућност себе и своје деце.

Како сте задовољни динамиком радова на Саборној цркви? Да ли ће Херцеговина на достојан начин дочекати јубилеј, 800 година српске православне Епархије?
– Надамо се да хоће. Не можемо рећи да смо задовољни, али ни да нисмо. Могло је бити и горе с обзиром на ову тешку економску кризу, а могло је бити и боље јер је прошло већ седам година како смо кренули са копањем темеља. Као и за чашу за коју ће песимист рећи да је полупразна, ми смо оптимисти и вјерујемо да је полупуна.

ТРИФКО ЋОРОВИЋ