• У Бајковим Крушевицама, гдје се прошлост и садашњост сусрећу у хладу старог дуба, представљен је Лексикон Крушевица – књига која чува лица, приче и пјесме једног краја. Професор Милан Милановић овим дјелом није само записао историју, већ је оживио дух мјеста, подсјетивши нас да без коријена нема ни будућности.

__________________________
Пише: Здравко Шакотић
__________________________

Врховник крушевичке херцегновске и херцеговачке публицистике, проф. др Милан Р. Милановић, у свом родном крају Бајковим Крушевицама, које су дале 32 доктора наука, у недјељу 10. августа 2025. године је пред својим земљацима са својим сарадницима представио ново ремек-дјело, за које каже да му није аутор већ само приређивач. То је књига „Крушевички биографско-родословни лексикон“ – записи из прошлости и садашњости.

Само име лексикона упућује на стожерни тематски и мотивски ангажман Милановића и његових сарадника. У њиховом духу и ваздуху је историја мјеста изречена кроз биографије људи овог подорјенског села. Лексикон дјелотворно и самосвојно одликује прожимање прошлости и садашњости, традиције и савремености, националног и општег, родољубивог и критичног.

Вујновић: Завичај је тамо гдје нам је и душа!

Члан редакције овог јединственог завичајног лексикона, новинар Витка Вујновић, од рода Павловића, на промоцији пред својим Крушевичанима је истакла значај родне груде.

– Завичај није само простор одакле долазимо, већ мјесто на коме знамо да нам је и душа. А душа проф. др Милана Милановића, који се још као младић запутио из Крушевица на школовање у Београд, станује у родној груди ушушканој у залеђу Херцег Новог.

С годинама су везе са завичајем биле све јаче, па тако и жеља да се забележи „Крушевички биографско-родословни лексикон“ као капитално дјело које доноси више од 3.650 појединачних имена у родословима братстава из села Крушевице.

– Овакве лексиконе приређују најчешће историчари, академске и културне институције, историјски архиви и музеји, факултети или тимови аутора. Много ријеђе на то се осмјеле појединци, који онда морају бити и истраживачи и, изнад свега, ентузијасти. Милан Милановић је један од тих ријетких –  казала је Вујновић, поздрављајући братства: Вавиће, Дабовиће, Живковиће, Лијаниће, Милановиће, Милошевиће, Муришиће, Новаковиће, своје Павловиће, затим Прњате, Радовиће, Томашевиће, Ћеклиће и Ћировиће.

Ово обимно дјело плод је вишегодишњег истраживања које је Милановић објединио у Лексикон, а помоћ и немјерљив допринос у прикупљању података дали су многи мјештани.

Плод трогодишњег рада

Члан редакцијског одбора и сарадник на припреми лексикона, Жељко Вавић, прочитао је дио из рецензије проф. др Слободана Павловића, редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду, чији су коријени из Крушевица.

Рукопис књиге „Крушевички биографско-родословни лексикон“ настао је као резултат историјских, антропогеографских, демографских, генеалошких, биографистичких, етнолошких и културолошких истраживања којима је проф. др Милан Милановић интензивно посветио протекле три године, а којима се темељно и континуирано бави три деценије. Од када је за едицију „Хроникс села“, покренуту у Одбору за проучавање села САНУ, припремио своју монографију „Бајкове Крушевице“ (1997).

Рукопис лексикона, поред предговора, индекса односно списка лица, извора и литературе и биљежака о уређивачу, садржи двије веће цјелине: биографско-родословске одреднице разврстане по крушевичким братствима, и прилоге. Лексиконом је обухваћено 14 братстава поређаних по азбучном реду. Већ детаљно разрађеним садржајем сасвим јасно је дефинисан биографско-родословски приступ опису становништва Крушевица које је за село везано рођењем или поријеклом. Циљ аутора био је формирање опсежне биографске збирке мноштва особа, а на основу критичке анализе доступних историјских извора, почевши од млетачког пописног катастра из 1690. године, као најстаријег познатог пописа који препознаје породична презимена, па у том смислу и братственичке односе.

Преко матичних записа рођених, крштених, вјенчаних при цркви Светог Николе у Крушевицама, домовања са списком домаћинстава укључујући имена и датуме рођења њихових чланова од 1948. до 1952, епитафа на надгробним споменицима, усмених породичних предања, до књига и монографија о Крушевицама и околини – свака биографска одредница конципирана је као карика уланчана у шири породични, братственички, социјални и историјски контекст преко основних личних података.

Лексикон обухвата преко 3.650 имена, и то 1.760 мушкараца – већински представљене кроз засебне одреднице посвећене носиоцу и (ли) настављачу породичне лозе по мушкој линији, приближно 450 жена – мајки, супруга, сестара и ћерки, неколико стотина дјеце млађих генерација. На тај се начин лексиконске одреднице организују као дијелови мозаичког истакнутог портрета села.

Колоплети кратких прича

Наиме, свака особа – била она мушко или женско, ожењена или неожењена, удата или неудата, с потомством или без њега, тежак или кнез, свештеник или учитељ, заточеник или борац – одраз су сукоба надљудских сила стварања или разарања.

Милановићеве биографско-родословне одреднице посматране из те поетске перспективе постају колоплети кратких прича које као да су искинуте из Борхесове Вавилонске библиотеке, у којој су – као у неком меморијском центру васколиког универзума – похрањене све приче овог свијета, али и све појединачне људске судбине (или како би Крушевичани рекли – ЗАПИСАНО!).

Професор Милановић, попут неког од Кишових писаца-архивара, настоји из оног вавилонског, тајанственог криптограма првобитног архитекста извојити и одгонетнути животне приче својих сусељана и тако их отргнути од вјечног заборава…

На промоцији је Жељко Вавић прочитао и рецензију проф. др Младена М. Милошевића, редовног професора Факултета безбједности Универзитета у Београду, чији је дјед Младен родом из Крушевица.

– Крушевачки лексикон представља драгоцјено, јединствено и непроцјењиво архивско благо сачињено од висококвалитетних научних студија са акцентом на креирање новог погледа на културу села, друштвене мреже и њихов утицај на обликовање појединачних биографија.

Милановић: Црквене књиге сачувале историју!

Приређивач лексикона проф. др Милан Милановић подсјетио је да прикупљање грађе и рад на овом трају од 2022. године.

– Ово није ауторско дјело неког појединца већ заједничка књига ове генерације Крушевичана која сублимира сјећања и записе из прошлости и садашњости. Неко је требало да покрене тај посао и све то припреми за објављивање, тако да ми је као покретачу велику помоћ дала ова редакција и бројни сарадници. То су све људи који су успјели да сачувају углавном усмена предања, а ова материја је мало тестирана и кроз црквене матичне књиге које су сачуване у нашој цркви Светог Николе, а то је дјело свештеника Васа Новаковића који је 50 година био парох ове парохије. Ту је и око 200 мојих сарадника без којих не би било могуће припремити овакву књигу – казао је Милановић, који се својим мјештанима обратио стојећи и осврнуо се са пар ријечи на језик којим је писан овај лексикон. Језик лексикона је крушевачки, а дијалекат је источнохерцеговачки.

Вриједност лексикона огледа се у бројним прилозима.

– Бројни су и разни спискови – рекао је Милановић, и навео их: Млетачки попис Крушевица из 1690. године, погинули Крушевичани у херцеговачким кривошијским устанцима (њих 13), Крушевичани у херцеговачком устанку 1875–1878 (списак од двије стотине у саставу Зубачко-Крушевичког батаљона), емигранти из Крушевица у Црну Гору после Кривошијског устанка 1881/82 (22), добровољци из Крушевица у војскама Србије и Црне Горе у ратовима 1912–1918 (41), погинули добровољци у Првом свјетском рату 1914–1918 (8), погинули и нестали у Аустроугарској војсци 1914–1918 (19), Крушевичани интернирани и утамничени у аустроугарским казаматима 1914 (14), инвалиди и рањени у Аустроугарској војсци 1914–1918 (8), погинули борци и жртве рата из Крушевица у НОР-у 1941–1945 (30), колонисти из Крушевица у Фекетићу после Другог свјетског рата (27), погинули у Грађанском рату у Југославији 1991–1995 (4), доктори наука из Крушевица (23), доктори наука по женској линији – од ћерки Крушевичана (9) (респективан број свакако), истакнути спортисти из Крушевица (15), извањаци у Крушевицама (10), извањаци вјенчани кумови (58), учитељи и учитељске удадбе и женидбе у Крушевицама (8), учитељи на служби у Крушевицама (50), учитељице удате за Крушевичане (8), жандарми извањаци ожењени из Крушевица (8), свештеници (5), шумари извањаци на служби у Крушевицама (1), дјеца извањаца рођена и крштена у Крушевицама (18).

– Драго ми је да свака крушевичка породица данас на овој промоцији има бар једног представника који је присуствовао предавању овог наслова “Крушевички биографско-родословни лексикон”, који је штампан у 300 примјерака, а чије је објављивање финансирала Општина Херцег Нови – закључио је Милан Милановић.

Окупљене је на почетку поздравио предсједник МЗ Крушевице Жељко Томашевић, а присуствовали су, осим завичајаца, и бројни гости попут предсједника општине Сопот, побратима општине Херцег Нови, Живорада Жика Милосављевића, новинари публицисти Будо Симоновић из Подгорице, Душко Давидовић из Котора, Машан Ерцеговић из Котора и други.

Овај наслов није само споменик сјећања на бурну прошлост Крушевица, већ и поука за нове генерације. За све оне који буду проучавали историју села Крушевице и историју подорјенског краја и Херцег Новог, неће је моћи заобићи. Она представља и камен темељац за сличне пројекте у Боки и Херцеговини.