КЊИГА ПРОБУДИЛА КРУШЕВИЦЕ: Професор Милановић оживио приче, пјесме и један стари дуб

  • У Бајковим Крушевицама, гдје се прошлост и садашњост сусрећу у хладу старог дуба, представљен је Лексикон Крушевица – књига која чува лица, приче и пјесме једног краја. Професор Милан Милановић овим дјелом није само записао историју, већ је оживио дух мјеста, подсјетивши нас да без коријена нема ни будућности.


__________________________
Пише: Здравко Шакотић
__________________________

Врховник крушевичке херцегновске и херцеговачке публицистике, проф. др Милан Р. Милановић, у свом родном крају Бајковим Крушевицама, које су дале 32 доктора наука, у недјељу 10. августа 2025. године је пред својим земљацима са својим сарадницима представио ново ремек-дјело, за које каже да му није аутор већ само приређивач. То је књига „Крушевички биографско-родословни лексикон“ – записи из прошлости и садашњости.

Само име лексикона упућује на стожерни тематски и мотивски ангажман Милановића и његових сарадника. У њиховом духу и ваздуху је историја мјеста изречена кроз биографије људи овог подорјенског села. Лексикон дјелотворно и самосвојно одликује прожимање прошлости и садашњости, традиције и савремености, националног и општег, родољубивог и критичног.

Вујновић: Завичај је тамо гдје нам је и душа!

Члан редакције овог јединственог завичајног лексикона, новинар Витка Вујновић, од рода Павловића, на промоцији пред својим Крушевичанима је истакла значај родне груде.

– Завичај није само простор одакле долазимо, већ мјесто на коме знамо да нам је и душа. А душа проф. др Милана Милановића, који се још као младић запутио из Крушевица на школовање у Београд, станује у родној груди ушушканој у залеђу Херцег Новог.

С годинама су везе са завичајем биле све јаче, па тако и жеља да се забележи „Крушевички биографско-родословни лексикон“ као капитално дјело које доноси више од 3.650 појединачних имена у родословима братстава из села Крушевице.

– Овакве лексиконе приређују најчешће историчари, академске и културне институције, историјски архиви и музеји, факултети или тимови аутора. Много ријеђе на то се осмјеле појединци, који онда морају бити и истраживачи и, изнад свега, ентузијасти. Милан Милановић је један од тих ријетких –  казала је Вујновић, поздрављајући братства: Вавиће, Дабовиће, Живковиће, Лијаниће, Милановиће, Милошевиће, Муришиће, Новаковиће, своје Павловиће, затим Прњате, Радовиће, Томашевиће, Ћеклиће и Ћировиће.

Ово обимно дјело плод је вишегодишњег истраживања које је Милановић објединио у Лексикон, а помоћ и немјерљив допринос у прикупљању података дали су многи мјештани.

Плод трогодишњег рада

Члан редакцијског одбора и сарадник на припреми лексикона, Жељко Вавић, прочитао је дио из рецензије проф. др Слободана Павловића, редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду, чији су коријени из Крушевица.

Рукопис књиге „Крушевички биографско-родословни лексикон“ настао је као резултат историјских, антропогеографских, демографских, генеалошких, биографистичких, етнолошких и културолошких истраживања којима је проф. др Милан Милановић интензивно посветио протекле три године, а којима се темељно и континуирано бави три деценије. Од када је за едицију „Хроникс села“, покренуту у Одбору за проучавање села САНУ, припремио своју монографију „Бајкове Крушевице“ (1997).

Рукопис лексикона, поред предговора, индекса односно списка лица, извора и литературе и биљежака о уређивачу, садржи двије веће цјелине: биографско-родословске одреднице разврстане по крушевичким братствима, и прилоге. Лексиконом је обухваћено 14 братстава поређаних по азбучном реду. Већ детаљно разрађеним садржајем сасвим јасно је дефинисан биографско-родословски приступ опису становништва Крушевица које је за село везано рођењем или поријеклом. Циљ аутора био је формирање опсежне биографске збирке мноштва особа, а на основу критичке анализе доступних историјских извора, почевши од млетачког пописног катастра из 1690. године, као најстаријег познатог пописа који препознаје породична презимена, па у том смислу и братственичке односе.

Пјесме Мића Вавића

На представљању Лексикона пјевачка група „Карађорђе“ отпјевала је двије пјесме Мића Вавића (1896–1943) из збирке Словенке. Збирка је објављена 1930. године у Сарајеву.

Родно мјесто моје

Крушчевице родно мјесто моје
Лијепе су успомене твоје.
Ти си мало ал’ лијепо мјесто,
Брда су те опколила често.

Изнад тебе планине и горе,
Испод тебе лежи сиње море.
Насред поља црква и школа стоји,
А близу њих су и дворови моји.

Расадниче љуског сјемена,
Од давног вакта и времена.
Иако си сасвим мјесто мало,
Са прошлости ти си лијепом сјало.

Гајило си ти роду јунаке,
Ја те дижем небу под облаке.
Са просвјетом и културом ти си,
Ни у другом заостало ниси.

Гдје се диже слава нашем роду
И гдје мријети треба за слободу.

Поздрав родном мјесту

Пођох ја од свог краја,
Од родног мјеста мога,
И сјећам се увијек њега,
Пријатеља сваког свога.

Поздрављам те, родно мјесто,
И комшије миле моје,
Па све редом пријатеље,
И у мјесту гдје год ко је.

Поздрављам вас, равна брда,
Поздравља вас чарне горе,
Све поздрављам с Орјена
До на сиње хладно море!

(Пјесма написана 1915. у Пожуну /Мађарска/ као мобилисани деветнаестогодишњи аустроугарски војник.)

 

Пјесме Словенке, друго издање, послије 95 година, ускоро ће као заједничку публикацију о пјеснику Мићу Вавићу и чувеном добровољцу Михаилу – Мићи Павловићу (1893–1944), који је прије рата живио у Требињу, објавити Народна библиотека Требиње и Музеј Херцеговине.

Мићо Павловић био је један од најхрабријих добровољаца у ратовима за ослобођење и уједињење 1914–1918, а за те своје заслуге одликован је са десет одликовања. Сва су му, руком братственика Стеве Павловића, уграђена у споменик код цркве у Крушевицама.

 – Биографију Мића Павловића написао је Никола Ћировић (1898–1968). Сва одликовања Мића Ј. Павловића његов унук Мићо (син новинара и пјесника Властимира – Брата Павловића /1928–1974/), који живи у Сарајеву, поклонио је Музеју Херцеговине у Требињу –  рекао је Милановић.

Преко матичних записа рођених, крштених, вјенчаних при цркви Светог Николе у Крушевицама, домовања са списком домаћинстава укључујући имена и датуме рођења њихових чланова од 1948. до 1952, епитафа на надгробним споменицима, усмених породичних предања, до књига и монографија о Крушевицама и околини – свака биографска одредница конципирана је као карика уланчана у шири породични, братственички, социјални и историјски контекст преко основних личних података.

Лексикон обухвата преко 3.650 имена, и то 1.760 мушкараца – већински представљене кроз засебне одреднице посвећене носиоцу и (ли) настављачу породичне лозе по мушкој линији, приближно 450 жена – мајки, супруга, сестара и ћерки, неколико стотина дјеце млађих генерација. На тај се начин лексиконске одреднице организују као дијелови мозаичког истакнутог портрета села.

Колоплети кратких прича

Наиме, свака особа – била она мушко или женско, ожењена или неожењена, удата или неудата, с потомством или без њега, тежак или кнез, свештеник или учитељ, заточеник или борац – одраз су сукоба надљудских сила стварања или разарања.

Милановићеве биографско-родословне одреднице посматране из те поетске перспективе постају колоплети кратких прича које као да су искинуте из Борхесове Вавилонске библиотеке, у којој су – као у неком меморијском центру васколиког универзума – похрањене све приче овог свијета, али и све појединачне људске судбине (или како би Крушевичани рекли – ЗАПИСАНО!).

Професор Милановић, попут неког од Кишових писаца-архивара, настоји из оног вавилонског, тајанственог криптограма првобитног архитекста извојити и одгонетнути животне приче својих сусељана и тако их отргнути од вјечног заборава…

На промоцији је Жељко Вавић прочитао и рецензију проф. др Младена М. Милошевића, редовног професора Факултета безбједности Универзитета у Београду, чији је дјед Младен родом из Крушевица.

– Крушевачки лексикон представља драгоцјено, јединствено и непроцјењиво архивско благо сачињено од висококвалитетних научних студија са акцентом на креирање новог погледа на културу села, друштвене мреже и њихов утицај на обликовање појединачних биографија.

Милановић: Црквене књиге сачувале историју!

Приређивач лексикона проф. др Милан Милановић подсјетио је да прикупљање грађе и рад на овом трају од 2022. године.

– Ово није ауторско дјело неког појединца већ заједничка књига ове генерације Крушевичана која сублимира сјећања и записе из прошлости и садашњости. Неко је требало да покрене тај посао и све то припреми за објављивање, тако да ми је као покретачу велику помоћ дала ова редакција и бројни сарадници. То су све људи који су успјели да сачувају углавном усмена предања, а ова материја је мало тестирана и кроз црквене матичне књиге које су сачуване у нашој цркви Светог Николе, а то је дјело свештеника Васа Новаковића који је 50 година био парох ове парохије. Ту је и око 200 мојих сарадника без којих не би било могуће припремити овакву књигу – казао је Милановић, који се својим мјештанима обратио стојећи и осврнуо се са пар ријечи на језик којим је писан овај лексикон. Језик лексикона је крушевачки, а дијалекат је источнохерцеговачки.

Вриједност лексикона огледа се у бројним прилозима.

– Бројни су и разни спискови – рекао је Милановић, и навео их: Млетачки попис Крушевица из 1690. године, погинули Крушевичани у херцеговачким кривошијским устанцима (њих 13), Крушевичани у херцеговачком устанку 1875–1878 (списак од двије стотине у саставу Зубачко-Крушевичког батаљона), емигранти из Крушевица у Црну Гору после Кривошијског устанка 1881/82 (22), добровољци из Крушевица у војскама Србије и Црне Горе у ратовима 1912–1918 (41), погинули добровољци у Првом свјетском рату 1914–1918 (8), погинули и нестали у Аустроугарској војсци 1914–1918 (19), Крушевичани интернирани и утамничени у аустроугарским казаматима 1914 (14), инвалиди и рањени у Аустроугарској војсци 1914–1918 (8), погинули борци и жртве рата из Крушевица у НОР-у 1941–1945 (30), колонисти из Крушевица у Фекетићу после Другог свјетског рата (27), погинули у Грађанском рату у Југославији 1991–1995 (4), доктори наука из Крушевица (23), доктори наука по женској линији – од ћерки Крушевичана (9) (респективан број свакако), истакнути спортисти из Крушевица (15), извањаци у Крушевицама (10), извањаци вјенчани кумови (58), учитељи и учитељске удадбе и женидбе у Крушевицама (8), учитељи на служби у Крушевицама (50), учитељице удате за Крушевичане (8), жандарми извањаци ожењени из Крушевица (8), свештеници (5), шумари извањаци на служби у Крушевицама (1), дјеца извањаца рођена и крштена у Крушевицама (18).

– Драго ми је да свака крушевичка породица данас на овој промоцији има бар једног представника који је присуствовао предавању овог наслова “Крушевички биографско-родословни лексикон”, који је штампан у 300 примјерака, а чије је објављивање финансирала Општина Херцег Нови – закључио је Милан Милановић.

САЧУВАЈМО СТАРИ ДУБ

На промоцији у Крушевицама Милан Милановић апеловао је на своје комшије, мјештане Крушевица, као и на локалну власт у Херцег Новом, да се обавезно сачува стари дуб (храст) који, испред цркве Светог Николе, прави хлад. То је био дом и мјесто окупљања старих Крушевичана.

„Надам се да ћемо сви заједно учинити све да се сачува тај вриједан природни примјерак једног таквог стабла–споменика,“ закључио је Милан Р. Милановић. 

Окупљене је на почетку поздравио предсједник МЗ Крушевице Жељко Томашевић, а присуствовали су, осим завичајаца, и бројни гости попут предсједника општине Сопот, побратима општине Херцег Нови, Живорада Жика Милосављевића, новинари публицисти Будо Симоновић из Подгорице, Душко Давидовић из Котора, Машан Ерцеговић из Котора и други.

Овај наслов није само споменик сјећања на бурну прошлост Крушевица, већ и поука за нове генерације. За све оне који буду проучавали историју села Крушевице и историју подорјенског краја и Херцег Новог, неће је моћи заобићи. Она представља и камен темељац за сличне пројекте у Боки и Херцеговини.

 

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар