Књига за сјећање и опомену: Представљене ПРИЧЕ ИЗ РАТОМИРА

  • Књига „Приче из ратомира“, прво огледање у прози новинара Радио Требиња Ратомира Мијановића, представљена је вечерас требињској публици, на књижевној вечери у организацији Народне библиотеке Требиње и издавача Књижевне заједнице „Јован Дучић“.

Анегдотски језгровито у двадесет и три кратке приче, засноване на аутентичним догађајима, Мијановић проговара o ратним годинама у Херцеговини, својим саборцима, пријатељима и познаницима, људскости и неправди, животу који су осјенчиле туге за рано угашеним младостима, а узвисили подвизи и херојство оних који су стали на браник свог завичаја.

 

Аутор каже да је литерарни првјенац посветио младости Херцеговине која је положила своје животе у рату, знаним и незнаним херојима у небеском строју, те додаје да му је посебно драго што је на вечерањој промоцији окупио оне преживјеле хероје, своје саборце, актере и свједоке догађаја које је преточио у приче.

„Ово су истините приче из рата који сам и сам прошао од првог па до посљедњег дана. Почињем са 1. октобром 1991. године када је почео рат на овим просторима и једна од прича на почетку књиге посвећена је погибији мог друга на дубровачком ратишту, а посљедња прича је мој опроштај од Николе Бајчетића, друга из билећке бригаде који је погинио завршних дана рата на Жегуљи“, истиче Мијановић.

 

Књижевник, Ратомиров саборац и један од јунака његових прича Миодраг Љумо Хрњез истиче да књигу, иако казује о трагичним и туробним ратним годинама, доживљава као „дворац са 23 одаје које зраче љубаљу, топлином и искреношћу“, а препоручује пажљиво читање, јер књига, додаје он, пуно више него ријечима – говори својим бјелинама.

„Ратомир је ову књигу више пута оплакао. Свака прича је са сузама настала и са сузама ушла у књигу. То су духовне сузе, које просвећују и оплемењују – и Ратомира и читаоце. За Ратомира сам сигуран да је ово само камен темељац његовог стваралаштва и да ће се у књижевном свијету за њега тек да чује. У овој књизи је борба између Ратомира – новинара и књижевника, а ја навијам – да побиједи књижевник“, казао је Хрњез.

На ратишту на Борачком језеру Александар Сарић је дао крв да спаси школског друга – непријатељског војника ХВО, који се лијечио у српској ратној болници. Био је свједок и необичне размјене на линији раздвајања, која је једне ноћи саставила све три зараћене војске, а када су родитељи једног његовог саборца „откупљени“ за двије транспортне торбе дувана.

Двије и по деценије касније, ове двије ратне успомене су и литерарно овјековјечене у „Причама из ратомира“.

 

„Међу корицама ове књиге ћете прочитати истините приче – то јест, исповијести обичних људи који су као и многи други у тим временима били спремни на многа одрицања. Ако мало дубље погледате – из сваке приче извире по једна хришћанска врлина – љубав, праштање, пожртвовање, родољубље, доброта, поштовање…“, каже Сарић.

Рецензент књиге Игор Сврдлин записао је да аутор у „Причама из ратомира“, једноставношћу која долази до сржи, од својих сјећања твори једну вриједну збирку, која је и својеврсни његов „крик против бесмисла рата, крик за мртвим пријатељима, крик против неправде и крик за неким љепшим и безбрижнијим временима“.

„Драго ми је што сам кумовао једној оваквој збирци – да  Ратомирово име, као кованица од рат и мир, буде њен назив. Сматрам да нема приче о рату без приче о миру, нити приче о миру без приче о рату“, казао је Сврдлин.

 

На промоцији која је одржана у до краја испуњеној башти испред зграде Народне библиотеке емитовани су и одломци радио драма урађени по текстовима најупечатљивијих прича, а  у културно-забавном програму учествовали су требињска група „Кругови у житу“ и талентовани литерарни ствараоци  из требињске гимназије „Јован Дучић“.

Р.С. / Радио Требиње

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар