• Јанковић није ни слутио да ће његов избор створити мали локални мит и да ће једна „измишљена“ јунакиња популарног љубавног романа и ТВ сапунице захваљујући њему овдје добити ништа мање него трајан спомен, а Требиње својеврсну атракцију за посјетиоце и „службено“ уврштену у туристичку понуду града – Анђелкину капију…

Продуцент серије „Рањени орао“ Зоран Јанковић вјероватно је главни кривац што је једна стара и трошна дрвена капија у требињском Старом граду неочекивано и преко ноћи постала препознатљив туристички симбол и незаобилазно мјесто за посјете и фотографисање.
Филмски продуцент из Београда ових дана поново је гост Требиња – на Фестивалу медитеранског и европског филма, што је била прилика да са новинарима подијели и нешто од успомена из година када се овај необични култ зачињао.
А почело је од иницијативи редитеља Здравка Шотре да се дијелови серије те 2008. године снимају у Требињу. Продуценту је припао задатак да осмотри могуће локације за снимање, а за око му је запала ова стара капија, као врло подесна за сцене у приступној улици и улазу о требињски дом главне јунакиње Анђелке Бојанић (Слобода Мићаловић).
Није ни слутио да ће његов избор створити мали локални мит и да ће једна „измишљена“ јунакиња популарног љубавног романа и ТВ сапунице захваљујући њему овдје добити ништа мање него трајан спомен, а Требиње својеврсну атракцију за посјетиоце и „службено“ уврштену у туристичку понуду града – Анђелкину капију.
Једнако „измишљену“ као и чувени Јулијин балкон у Верони, који је само Шекспирова литерарна имагинација, уз мало талијанске пословне домишљатости – учинила туристичким и културним симболом овог града. Али митови и не рачунају превише на истину и чињенице, а радије се уздају у човјекову склоност ка уобразиљи…
Занимљиво је и то што је Требиње и много прије а и након Шотре било занимљиво филмаџијама, што је Требиње било „студио на отвореном“ и за много значајнија филмска остварења – а туристички је успјело да брендира само „Рањеног орла“, и само је Анђелка овдје добила своју таблу. Јанковић има појашњења за овај феномен.
signalizacija-prva
„Једноставно, та серија је била веома популарна, једна од најгледанијих које су на ТВ-у приказане пољедњих деценија. А онда су новинари кренули да трагају за мјестом гдје је серија снимљена. Знам да је неколико њих из београдских часописа организовано дошло у Требиње. Тражили су двориште и кућу у којој је у серији Анђелка боравила, а онда нашли ову капију. Када су је отворили, наступило је разочарење – дворишта и куће није било“, подсјећа Јанковић на Требињцима добро познату – једину али озбиљну „невољу“ са капијом у Старом граду. Невољу која разбокорену уобразиљу и усхићење посјетилаца по правилу брзо претвара у разочарење – када знатижеља натјера око да „поћури“ између старих дасака, а поглед тамо не нађе ништа од онога што су у серији видјели – или у машти замишљали.
spe-sloboda-OK
Јанковић појашњава да је „грешка те новинарске експедиције била што се прије пута у Требиње нису информисали у продукцији серије – које су тачно сцене и локације овдје снимане“.
„О чему се ту ради. Улица и улазна капија су снимани у Требињу, а двориште Анђелкине куће је снимано – поред италијанске амбасаде у Бирчаниновој улици, у центру Београда“, каже Јанковић, који је, како додаје, тек синоћ по доласку у Требиње, први пут отишао да погледа шта се у ствари крије иза ове старе дрвене капије коју је својим избором учинио – славном.
„Ја заиста не знам да је неки објекат са снимања филмова и серија остао овако снажно присутан међу људима као што је ова капија у Требињу . Драго ми је што су људи из овдашње туристичке организације то искористили на прави начин и што тај култ и даље живи“, каже Јанковић.

Извор: Радио Требиње / Раде Савић